Nauka dokazala: SRBI se zbog ovoga razlikuju od drugih
Stanovnici Srbije se razlikuju od drugih žitelja Evrope zato što imaju varijantu gena koja se kod njih pojavljuje mnogo češće, pokazala su najnovija istraživanja Instituta za nuklearne nauke Vinča. Interesantno je da se protein koji proizvodi taj gen naziva Serb.
“Svi imamo iste gene, ali varijante gena se razlikuju”, rekla je dr Nevena Veljković, naučna savetnica Instituta Vinča ističući da imamo jednu varijantu po kojoj smo specifični.
“Taj gen zove se PSPH, to je skraćenica koja je vezana za njegovu funkciju, ono što je nama bilo zanimljivo. Geni proizvode proteine koji dalje čine ono po čemu se razlikujemo, kako mi funkcionišemo. Protein koji taj gen proizvodi se zove Serb, to je nama bilo vrlo uzbudljivo, iako je potpuno slučajno. Naziv potiče po serium B proteaza, pa se skrati na Serb. Ali od 24.000 gena koliko ima, da baš mi u Srbiji imamo tu razliku, to je koincidencija, ali vrlo uzbudljiva”, rekla je ona.
“Imamo značajna naučna otkrića, otkrili smo da postoje varijante gena koje nisu bile poznate u velikim bazama podataka kod nas. Sve više gentskih istraživanja to otkriva, male zemlje, male populacije nisu bile predmet istraživanja, ali se ta neravnopravnost koja postoji sada sve više ispravlja”, rekla je doktorka.
Dr Veljković podvlači i važnost ovakvih istraživanja.
“Veoma je važno da znamo genetsku strukturu zato što se te informacije koriste da bi se pravile personalizovane terapije. Medicina sve više ide ka tome da vi dobijete terapiju koja odgovara baš vama, koja je ‘skrojena’ prema sebi, zbog toga je osnova vaša genetska slika, ali treba da znamo i kakva je slika vaše populacije, da bismo znali da li je ta varijanta česta i bezopasna, ili je veoma retka pa treba obratiti posebnu pažnju”, rekla je ona.
Ako je neki gen čest, moguće je da je u korelaciji s bolešću, kao kod nas imamo povišenu učestalost kardiovaskularnih bolesti.
“Nije samo jedan gen uzročnik nekih bolesti. Ponekad jeste, ali najčešće nije već više različitih gena je potrebno udruženo da deluju, pa kad se tome doda stil života, nastaje neka bolest”, kaže ona.
“Genetika mnogo pomaže, ali mi moramo da znamo da možemo i sami da utičemo na to”, rekla je doktorka.
Ovo istraživanje će pomoći u određivanju terapije
“Prvi je korak na tom putu, treba da radimo mnogo više, da imamo više ispitanika i da istražimo mnogo više gena. Važno je bilo početi, staviti nas na ovu genetsku mapu, jer velike farmaceutske kompanije prave terapije uzimajući u obzir sve što postoji na svetu. Ako niste uključeni, vi uzmete kako ste dobili”, rekla je ona.
Da li su Srbi genetski skloni visokom krvnom pritisku?
“Pa, ovako, mi to nismo istraživali, već da li geni koji su kod nas učestali imaju veze sa povišenim pritiskom. Ali druga istraživanja, naših kolega, pokazuju da je to toliko učestala patologija kod nas da bi je trebalo vrlo ozbiljno istražiti”, rekla je ona.
Važe li ova pravila samo za Srbe, ili zapravo za region?
“Istraživali smo za našu zemlju, ali geni ne poznaju granice, to jeste tačno. Mi nismo još istražili za Balkan, ali verujem da se i okruženje time bavi”, rekla je ona.
“Razlikujemo se u velikom broju gena koji je povezan sa imunskim odgovorom, mislim da tu treba posebno da istražimo. Imunski odgovor je važan za mnoge stvari, ne samo za koronu već i karcinome, koji užasno opterećuju našu populaciju”, rekla je ona.
Izvor: .b92.net
Otkriveno kako vakcine protiv kovida utiču na DNK čoveka
Najpopularnija teorija zavere je ona kako mRNA vakcine (napravljene na bazi informacione RNK), a to su Fajzer i Moderna, menjaju DNK populacije, da sadrže “čip” koji će “neke sile” iskoristiti za kontrolu ljudi, da izazivaju sterilitet, sadrže teške metale i otrove.
Sve ovo su obično teorije zavere koje uglavnom zastupaju antivakseri, iako je veoma mali broj njih sa ovakvim stavom svakako su tu i oni koji izražavaju ekstremno nepoverenje u efikasnost vakcina protiv korone.
Za Sinofarm, odnosno kinesku vakcinu tvrde da je obična “vodica”, a ove koje su napravljene na “zapadu”, odnosno mRNA, da su opasne jer koriste novu tehnologiju za koju se ne zna kakvo će dejstvo imati na ljudski organizam.
Epidemiolog dr Erik Figel-Ding objavio je na Tviteru snimak koji je izdala organizacija “Vaccine Makers Project”, a koji je nazvao “najboljim videom godine”. U ovom snimku je do detalja objašnjeno kako zapravo vakcina napada korona virus.
Takođe, vidi se i da vakcina uopšte ne utiče niti ima interakciju sa ljudskim DNK, što samo potvrđuje ono što eminentni stručnjaci ističu – da su vakcine bezbedne.
“Kao i mnogi drugi virusi, korona koristi protein da se za njega zakači i prodre u naše ćelije. Antitela koja su na tom proteinu mogu da blokiraju viruse i spreče ga u tome”, navedeno je u ovom snimku.
“RNK vakcine (mRNA) ‘uče’ naš imuni sistem da stvara ova antitela. Na koji to način vakcine postižu? RNK je genetski materijal koji daje instrukcije našim ćelijama da proizvode protein. RNK u vakcinama se nalazi u omotaču napravljenom od masnih čestica koje ga štite od specijalnih ćelija imunog sistema, nazvanih dendritske ćelije. Kada se jednom nađe u ovim ćelijama, RNK ne ulazi u njihovo jezgro direktno, niti ima interakciju sa DNK, već ostaje u pseudo plazmi, sa ostalim RNK molekulima, čekajući da stvori enzime koji su našem telu potrebni. Kada ribozom ‘pročita’ RNK vakcinu, stvaraju se delići proteina na površini virusa.”
Putem limfe, ovi delići putuju kroz organizam i “alarmiraju” druge ćelije imunog sistema.
“Neke od ovih ćelija (T, B ćelije) stvaraju antitela koja savršeno ‘odgovaraju’ površinskim proteinima na virusu. Druge, stimulisane proteinskim delovima nazvanim citotoksične T ćelije, mogu da ubiju ćelije inficirane virusom. Tako da, kada korona virus pokuša da nas inficira, naš imuni sistem je spreman. Odmah ga prepoznaje, neutrališe i uništava, pre nego što uopšte dođemo u rizik da se razbolimo”, objašnjeno je u videu.
Izvor: b92.net
Ovako je govorio Njegoš: Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!
Ovih dana izgleda da su se svi prisetili Njegoša, pa ga rado citiraju. Neka njegova mudrost bar nakratko uđe u naše misli i srca. Zbog toga vam donosimo neke njegove najpoznatije stihove:
Čašu meda jošt niko ne popi,
što je čašom žuči ne zagrči;
čaša žuči ište čašu meda,
smiješane najlakše se piju.
***
U dobru je lako dobar biti,
na muci se poznaju junaci!
*** Ćud je ženska smiješna rabota!
Ne zna žena ko je kakve vjere;
stotinu će promijenit vjerah
da učini što joj srce žudi.
***
Ko na brdo, ak i malo, stoji
više vidi no onaj pod brdom.
***
Oči zbore što im veli srce.
Teško zemlji kuda prođe vojska.
***
Tvrd je orah voćka čudnovata,
ne slomi ga, al zube polomi!
*** Svak je rođen da po jednom umre,
čast i bruka žive dovijeka.
***
Udri vraga, ne ostav mu traga,
ali gubi obadva svijeta.
***
Bič sam božji za tebe ispleten
da se stavljaš šta si uradio.
***
Bez muke se pesma ne ispoja
bez muke se sablja ne sakova.
***
Blago tome ko dovijeka živi
imao se rašta i roditi.
*** Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tirjanin na slaba čoeka;
al tirjanstvu stati nogom za vrat;
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!
*** Mlado žito, navijaj klasove,
pređe roka došla ti je žetva.
*** Neka bude borba neprestana,
neka bude što biti ne može.
Na groblju će iznići cvijeće
za daleko meko pokoljenje.
*** Med za usta i hladna prijanja,
a kamoli mlada i vatrena.
*** Kome zakon leži u topuzu,
tragovi mu smrde nečovještvom.
*** Usred podne da ga čovjek sretne,
sva bi mu se koža naježila.
***
Pokoljenje za pjesnu stvoreno
vile će se grabit o vjekove
da vam vjence dostojne sapletu
vaš će primjer učiti pjevača
kako treba s besmrtnošću zborit.
*** Slavno mrte, kad mreti morate.
*** Svijet je ovaj tiran tiraninu
a kamoli duši blagorodnoj.
*** Zdravo tvoja glava na ramena,
ti ćeš pušku drugu nabaviti
a u ruke Mandušića Vuka
biće svaka puška ubojita.
***
Budale su s očima slepe.
***
Što ljudi hoće, to i vreme trpi.
****
Laktom vjere glupost čovjeka mjeri, a ozbiljnost djelom i vrlinom.
***
Ja sam vladar među varvarima, a varavrin među vladarima.
***
Lipo, ljepo, lepo i lijepo, bilo, bjelo, belo i bijelo-listići su jednoga cvijeta, u pupolj se jedan odnjihali.
Izvor: stil.kurir.rs
Sve sa KROMPIROM – 17 najukusnijih recepata
Mihajlo Mika Dajmak dugi niz godina izdavao je kultni Mali kuvar kao podlistak Danasa. Donosimo vam najbolje Mikine recepte sa krompirom:
Potaž od krompira
Krompir – 500 gr; crni luk – 500gr; biber; ulje; začin od povrća; kisela pavlaka – 1 čaša
Čorbica uz pomoć blendera. Oko pola kilograma seckanog luka se isprži na ulju do rumene boje, pa nalije vodom u koju se ubaci isto toliko krompira iseckanog na kockice. Začini se onim začinom što se nekada zvao samo „vegeta“ a danas ima razne nazive. Dakle, kad krompir smekša blenderom se sve pretvori u kašu, još razredi vodom kol’ko treba, pa pobiberi i kuva na laganoj vatri desetak minuta.
Jede se ili tako kako je, ili začinjeno pavlakom.
Obična krompir – čorba
Krompir – 500 gr; praziluk – 250 gr; biber; so; ulje; aleva paprika
Svaka krompir – čorba je em jeftina, em ukusna.
Pola kila oljuštenog krompira se isecka na kockice. Samo beli deo od dva struka praziluka se očisti i isecka na kolutiće. Sve ovo zajedno se skuva u litri i po posoljene vode, u ključ ubaci kašičica slatke aleve paprike, zabiberi po ukusu i pusti na tihoj vatri da se krčka petnaestak minuta.
Salata od krompira
Krompir – 500gr; ceveni luk – 300gr; sirće; ulje; so; biber
Standardna salata bez koje, u još postojećim krčmama koje drže do sebe, ne može da se zamisli dnevni meni.
Dakle, krompir se obari sve s ljuskom, pa dok je još topao, a ne i vreo, oljušti i iseče na ploške. Onamo se dve velike glavice crvenog luka iseckaju na rebarca, sve izmeša pa posoli, pobiberi, zakiseli i naulji. Da bi se ukusi sjedinili kako valja, da zejtin ne bi klizio s krompira, sve valja da se meša dok je još toplo. Posle salatu samo valja ohladiti.
Salata (ali kakva)od krompiraSlane sardele – 5kom; krompir – 500 gr; origano; vinsko sirće; maslinovo ulje; crne maslinke; kapari
Ime sve govori: dakle, ovo nije salata od krompira, što se uz prepečene dvadesetogodišnje japanske osliće služi u pešadijskim kasarnama.
Pre svega, pola kile krompira valja iseckati na kockice, pa obariti tako da ne ostanu živi, ali i da se ne prekuvaju. Onda se pretvaraju u pire, pa od salate nema ništa.
Kockice, dakle, obarene kako treba, posole se, pobibere mlevenim belim biberom i izmešaju s prstohvatom origana. Tada se preliju modenskim sirćetom, onda, i maslinovim uljem.
A tek tada, dolazi ono glavno: slane sardele (pet-šest komada) valja očistiti od kičmene kosti, svaku polutku podeliti još na dva dela, pa ribice nehajno razbacati po krompiru. Koliko komada ribica, toliko i krupnih crnih maslinki i sitnih kapara. Za konac, što delo krasi.
Naravno, sve mora da se dobro ohladi, pa potroši uz kakvo lagano, crno vino. Game, na primer.
Pileća krompir – salata
Pileće belo meso – 500gr; beli krompir – 500 gr; majonez – 200gr; peršunov list – 1 veza; limun – 1 kom; so
Za sve koji vode računa o zdravoj hrani, one koji se plaše holesterola, za ostale kojima banu nenajavljeni gosti, a treba ih ugostiti, namenjen je ovaj recept. Pošto, poznato je, piletina i nije neko meso, onda ona mora biti bar dobar materijal za jednostavnu salatu.
I jeste. Ovako.
Pola kila belog mesa bez kostiju i kožurice (pažnja: holesterol!) valja obariti u slanoj vodi pa iseckati na sitne kockice. Isto se učini i sa pola kila belog krompira. Ohladi se, pa sačeka dalje.
A dalje je veza sitno seckanog peršunovog lista, 200 grama majoneza i sok od jednog limuna.
Ovo sad samo valja promešati i do služenja odložiti na hladno.
Za one goste belo vino se podrazumeva.
I ono valja da je odloženo na hladno.
Španska tortilja
Krompir – 500 gr; jaja – 3kom; crni luk – 1 glavica; ulje; so
U mnogim kafanama i kafeima diljem sunčane Španije, gostu se uz piće služi i meze: paelja (pirinač sa plodovima mora) uz vino, tortilja (mala debela palačinka) uz pivo.
Lep običaj, pa ovo ujedno treba shvatiti i kao predlog domaćim kafedžijama.
Dva osrednja krompira, pre svega treba očistiti i oprati, pa izrendati na najkrupnije rende. Ovako pripremljen krompir se izruči na vreo zejtin i proprži da višak vode ispari.
U kakvoj pogodnoj činiji se dobro umute tri posoljena jajeta i jedna glavica sitno iseckanog crnog luka.
Krompir se onda uspe u ovu smešu od jaja i sve dobro promeša. Prži se u tiganju, debelo dva-tri centimetra, s jedne pa s druge strane, jede toplo, ili iseče na kockice, kao kakvi kolačići, pa mezeti hladno.
Uštipci od krompira
Krompir – 500 gr; brašno – ½ šolje; kvasac – 1 pakovanje; puter – 100gr; jaje; so; ulje; kiselo mleko
Ovo mora da se sprema brzo. Dakle, kad se oljušti krompir hoće da potamni, a ovaj još mora i da se izrenda. Dakle, da sve ne bi potamnelo, u šerpi se izrendan krompir pomeša s kvascem razmućenim u pola šolje mlake vode, posoli se, doda puter, jaje, pa sve dobro promeša i ostavi na toplom da nadođe.
Sada je sve polako: u puno vrelog ulja prže se uštipci, što se kasnije, topli dakako, serviraju sa hladnim kiselim mlekom.
Krompir sa sosom od sira
Krompir – 1 kg; topljeni sir – 250 gr; ulje – 2 kašike; mleko – 1 kašika; pavlaka – 1 kašika; limunov sok – 4 kašike, biber
Sprema se brzo, jede isto taklo brzo. Krompir se obari u ljusci, oljušti, preseče na polutke, pa poređa u tanjir da čeka dalje. Topljeni sir, ulje, mleko i pavlaku valja dobro promešati. Da masa postane ujednačena. Sve se malo zagreje pa dobro zaspe mlevenim biberom i limunovim sokom.
Ovim sosom preliju se polutke krompira pa služi toplo.
Krompir u mleku
Krompir – 1 kg; mleko – 1 šolja; puter – 100 gr; peršunov list – 1 veza
Navika je čudo jedno. Dakle, ona kazuje da se krompir kao prilog sprema na tri načina: kuvano, pečeno ili prženo. Samo posoljeno.
Džaba je mudrim ljudima (Dositej) što pokušavaju da prosvetle narod. Navike su vazda bile jače.
Evo skromnog priloga „Priključenijima”: Kilogram krompira se oljušti, opere, iseče na kockice, pa uspe u pliću šerpu. Još se zalije šoljom vrele vode, šoljom mleka, posoli, pa poklopi i kuva na laganoj vatri dok se ne skuva. Na kraju se sve prelije puterom, i samo začini seckanim listom peršuna.
Krompir na oko
Krompir – 1 kg; jaja – 5kom; beli jaki sir (ili kajmak) – 100gr; ulje; so; biber
Evo jednog jednostavnog, jeftinog, a atraktivnog mezeluka koji će uspešno odraditi posao oko cele večere ili čak posluženja za iznenadne goste.
Koliko gostiju, toliko i krompira, toliko jaja, toliko i kašičica sjeničkog (ili feta) sira, može i starog dobrog kajmaka. Veće krompire (roze je za ovo najbolji) treba oljuštiti pa izdubiti toliko da unutra stanu i kašičica belog mrsa, i celo jaje. Onamo se zavri voda, posoli se, pa krompiri izblanširaju na nekoliko minuta.
Poređaju se na pleh u kojem će se peći, svaki napuni kašičicom sira ili kajmaka, onda unutra razbije jaje, pa ukrasi zrnom bibera. Peče se u rerni na regularnih 225 stepeni, a gotovo je kad je u sredini i jaje pečeno.
Žikin krompir
Krompir – 1 kg; paprika babura – 1 kom; ljuta papričica – 1 kom; paradajz – 1 kom; crni luk – 1 glavica; slanina – 200 gr; so; svinjska mast
Da nije bilo čuvenog beogradskog mehandžije Žike Tlačinca, ovo bi bila samo jedna od varijanti pekarskog krompira. Ali, Žika je po mnogo čemu zaslužio da ga pamte anali ugostiteljstva. Sve što je napravio, bivalo je drugačije. Tako i krompir, na koji je malo-malo zvao prijatelje. O svom trošku, nego šta.
Otišao je Žika, nestali su i neki lepi običaji.
Veliki pleh (Žika je imao puno prijatelja) namaže se svinjskom mašću, pa poređa red, na ploške isečenog posoljenog krompira. Polovinom od ukupne količine. Poređaju se na rezance isečene paprike babure; ljute papričice na kolutove; na kockice iseckan paradajz; na kolutove crni luk; na kockice polovina slanine; pa sve posoli; zatvori drugom polovinom krompira i ponovo posoli. Za kraj polovina slanine se iseče na šnite, pa ispeče, zatvoreno folijom, u rerni zagrejanoj na regularnih 225 stepeni.
Pred kraj se skine folija, rerna pusti na jače i sve još zapeče. Dok ne porumeni.
Srpski krompir
Krompir – 1 kg; kajmak – 100 gr; ovčiji sir – 100 gr; mesnata slanina – 100 gr; aluminijumska folija
Krupni komadi ivanjičkog roze krompira dobro se operu, preseku napola, pa samo malo izdube. Tek toliko da stane kašičica kajmaka ili sira.
Pripreme se još i na šnite isečeni komadi sremske mesnate dimljene slanine.
Jedna polutka se napuni čačanskim ili kraljevačkim kajmakom, onda poklopi slaninom, druga napuni ribanim sjeničkim sirom, pa krompir ponovo sjedini, a sve dobro uvije u aluminijumsku foliju.
Tako se peče oko sat vremena na standardnih 225 stepeni.
Pre nego što su nam pronalazači podarili aluminijumsku foliju, krompir se pekao u pepelu, slanina bacala na žicu, a kajmakom sve naknadno prelivalo u tanjiru.
Ručak od korenja
Krompir – 1 kg; šargarepa – 500 gr; celer – 150 gr; cvekla – 150 gr; slanina – 100 gr; jaja – 2 kom; kisela pavlaka – 1 čaša; parmezan
Kada je jedan od čauša (nagradno pitanje: ko se još seća tog lika?) rekao da ćemo „ako treba jesti i korenje”, a onaj nepomenik dodao „da se saginjati nećemo” (podrazumeva se ni zbog kopanja korenja), nije se ni slutilo da se i od korenja može napraviti nešto ukusno.
Kilogram krompira, duplo manje šargarepe, dva korena celera i jedna cvekla iseku se a la žilijen (kao za pomfrit).
Po dnu zemljanog đuveča se rasprostre sto grama, na kockice iseckane slanine, preko nabaca korenje, pa odozgo sve prekrije s još sto grama slanine.
Posoli se pa peče dok se ne ispeče, a onamo umuti šolja kisele pavlake s dva jajeta, i na samom kraju sve zalije i zapeče.
U normalno vreme bilo je nužno sve zaprašiti s dve kašike parmezana, što su, pod vlašću pomenutih likova, zamenjiivali ostaci sira koji su se našli u kući.
Musaka s keljom
Krompir – 1 kg; kelj – 500 gr; praziluk – 200 gr; feta sir – 250 gr; jaja – 2 kom; kisela pavlaka- 1 čaša; ulje; biber; so; parmezan
Srce od kelja se očisti od korena, opere, iseče na rezance, pa pripusti slanoj kipućoj vodi na nekoliko minuta. Za to vreme se očiste dva struka praziluka, iseckaju na kolutiće, pa na ulju prže dok ne smekšaju.
Ocede se oni rezanci od kelja pa pomešaju s lukom.
To je fil.
Kore su naravno – krompir.
Dno nauljenog đuveča se prvo prekrije polovinom na kolutove isečenim krompirom, zaspe filom, preko isecka još četvrt kile feta sira, pa sve zatvori drugom polovinom krompira.
U rerni se peče regularno dok krompir ne počne da rumeni, a onamo umuti čaša kisele pavlake sa dva jajeta. Ovim se musaka zalije pa zapeče do zlatnožute boje.
Nadeveni krompir
Krompir – 1 kg; juneće mleveno meso – 300 gr; slanina – 100 gr; kisela pavlaka – 1 čaša; jaje; senf; veza peršunovog lista; crni luk; beli luk; biber; so
Glavna stvar je napraviti nadev. Sve ostalo je jednostavno da jednostavnije ne može biti.
U dubljoj činiji valja samo dobro promešati 300 grama dva puta mlevenog junećeg mesa, čašu kisele pavlake, jaje, sitno seckanu glavicu crnog luka i isto tako pripremljenu glavicu belog, a začiniti po ukusu solju, dižonskim senfom i biberom.
Krupan roze krompir valja dobro oprati, upolovačiti pa izdubiti. Sredina će valjati za neki pire, a dobijene čančiće valja samo napuniti nadevom i poklopiti režnjevima mesnate slanine.
Sve ostalo učiniće rerna na regularnih 225 stepeni, za manje od sata. Dok se krompir ne ispeče.
Musaka
Krompir – 1 kg; mešana zelen (peršun, paškanat, šargarepa) –500gr; crni luk – 2 kom; mleveno juneće meso – 500 gr; jaja – 3kom; pavlaka – 1 čaša; mleko – 1čaša; ulje, biber; so
Koliko je krompir važan, valjda najbolje govori to što je musaka od krompira jedina za koju je dovoljno reći: musaka. Sve drugo traži objašnjenje: od patlidžana, tikvica, zelja…
Naravno pravi se od krompira. Ali, i takva trivijalnost ima bezbroj načina: može od živog, može od probarenog, može od pirea, može i od pohovanih ploški kako se ponegde čini. Ipak, najlepše je tanke ploške samo propržiti na vrelom ulju dok ne porumene, što će onda musaki dati jedinstven ukus.
Dakle, kilogram krompira pre svega valja očistiti, oprati, iseći pa propržiti. Sada fil: Dva struka praziluka, ili dve glavice crnog luka, očiste se pa iseckaju na sitne kockice.
Posoli se pa na tihoj vatri dinsta dok luk ne smekša. Očisti se još i pola kila šargarepe, zeleni i paškanata, izrenda pa pridruži luku.
Kad je sve dovoljno smekšalo, doda se pola kila mlevenog junećeg mesa, po potrebi još dosoli, pobiberi svakako. Prži se uz mešanje desetak minuta i to je gotovo.
Preliv se pravi od tri jajeta pomešana sa čašom milerama i čašom mleka.
Ređa se: krompir, fil, što se malo zalije prelivom, onda ponovo krompir, fil, preliv, krompir… tako dok ima materijala, a na kraju obavezno samo krompir što se obilno zalije filom.
Peče se ne duže od pola sata u regularno zagrejanoj rerni, dakle na 225 stepeni.
Jede se odmah, jer ne valja kad se ohladi.
Šufnudle
Krompir – 1 kg; jaja – 3 kom; brašno – 2 kašike; so; šećer; prezle; ulje
Mogu bitiu glavno jelo. Jedino. Mogu i u gulaš, a, kao ovde, mogu biti poslastica. Kako ko voli.
Kila krompira se, pre svega, u ljusci skuva, potom oljušti, pa dobro propasira. Dodaju se žumanca od tri jajeta, dve kašike brašna, između pstiju šećera i soli. Ovako se napravi testo od kojeg se prave šufnudle, ne veće od malog prsta. (Napomena: video zapis u Kopolinom „Kumu”, vol. 3.) Onamo se zavri voda, pa u njoj skuvaju šufnudle. Gotove su kad isplivaju na površinu.
Sad, još samo ih treba uvaljati u, na ulju propržene prezle, i zasuti kristal šećerom.
Knedle sa šljivama
Krompir – 1 kg; jaja – 3 kom; brašno – 2 kašike; so; šećer; šljive (sveže ili suve); ulje; prezle
Od kada su se dosetili pa u samoposlugama počeli da prodaju već pripremljene i zamrznute knedle, gotovo da se zaboravilo na nauk. Kriza i štednja na svakom koraku vratiće ponovo veštinu pakovanja knedli.
Dakle, prvo testo: krompir se u ljusci skuva, oljušti, pa dobro propasira. Dodaju se žumanca od tri jajeta, dve kašike brašna, između pstiju šećera i soli. Kao za šufnudle.
Dalje je drugačije: među rukama se naprave male „pljeskavice”, u sredinu postavi suva ili sveža otkošćena šljiva (lepo je i sa kajsijama, kako svežim tako i suvim), onda uviju tako da se dobiju loptice. Kao za tenis.
Onamo se zavri voda, pa u njoj skuvaju knedle. Gotove su kad isplivaju na površinu.
U tiganju se ugreje ulje, proprže prezle, pa knedle samo uvaljaju i zaspu kristal šećerom.
Izvor: danas.rs
Tretman koji briše bore s lica: Egipatski balzam za večnu mladost
Egipćanke su oduvek bile sinonim za lepotu i negovan izgled, a zanimljivo je da su neki proizvodi za šminkanje nastali upravo u palatama egipatskih kraljica.
Žene iz drevnog Egipta su se oslanjale na prirodne sastojke koji su im bili dostupni, te su uz pomoć darova prirode imale visoko kvalitetnu negu. Verovatno mnogo bolju nego što imamo mi danas.
Na internetu već danima kruži jedan recept za domaći egipatski balzam koji zateže i podmlađuje kožu lica, a mi vam u nastavku otkrivamo recept.
Potrebni sastojci:
-
pola kašičice pčelinjeg polena (možete ga kupiti u bolje opremljenim radnjama zdrave hrane)
-
1 kašičica meda
-
20 g pčelinjeg voska
-
2-3 kapi tinkture propolisa
-
70 ml ulja po želji (maslinovo, bademovo, kokosovo, arganovo)
-
par kapi eteričnog ulja – po želji
-
Priprema:
Prvi korak: Pčelinji vosak stavite u čistu teglicu i prelijte uljem. Malu količnu ulja ostavite sa strane.
Drugi korak: Pomešajte ostale sastojke u dubljoj posudi tako da dobijete gustu pastu.
Treći korak: Na pari zagrejte vosak i ulje da se istope. Istopljeni vosak i ulje dodajte prethodno pripremljenoj pasti pa dobro umutite da se stvori kremasta pasta.
Vratite je u teglicu i vaš balzam je spreman za korišćenje!
Preparat mažite pred spavanje i ujutro će vas dočekati meka, nežna i hidrirana koža.
Nakon svake uporabe dobro zatvorite i može trajati nekoliko meseci.
Izvor: b92.net
Želudačna kila (Hijatus hernija): Simptomi, lečenje- Kako da sami sebi pomognete
Dijafragma pretstavlja mišićno-vezivnu pregradu koja razdvaja grudnu od trbušne duplje i organe koji se nalaze u njima. Na dijafragmi se nalazi nekoliko otvora a kroz jedan od njih prolazi jednjak kroz koji hrana prelazi u zeludac i dalje u creva. Hijatus hernija (želudacna kila) predstavlja prolaz jednog dela želuca iz trbušne u grudnu duplju kroz otvor na dijafragmi, kroz koji normalno prolazi samo jednjak.
Uzrok nastanka
Razlozi zbog kojih dolazi do slabljenja mišićno-vezivne potkedijafragme i proširenja prirodnih otvora jos uvek nisu dovoljno poznati. Bez obzira na razlog, u osnovi se radi opopuštanju tonusa muskulature dijafragme, smanjenja elastičnosti vezivnog tkiva, koji su urodjeni ili se javljaju sa starenjem, a najčešće su posledica naglog ili pak dugotrajnog povišenja pritiska unutar trbušne duplje (udarci u trbuh, nepravilno disanje prilikom fizičkog opterećenja, dugotrajna opstipacija, itd.). Smatra se da svaka treća osoba sa navršenih 50 godina života ima tzv. želudačnu kilu, i to najčešće bez simptoma.
Postoji nekoliko tipova hijatusne hernije: Hernija kratkog jednjaka koja se javlja zbog toga sto je jednjak urodjeno kraci i povlači zeludac u grudnu duplju. Najcesca hernija je klizajuca, kod koje se spoj jednjaka i zeluca pomera „kliza“ iznad i ispod dijafragme, a simptomi nastaju kada se spoj, zajedno sa delom želuca nalazi iznad dijafragme. Nekada se pored zeluca u grudnoj duplji mogu naci i delovi creva i slezina. Takodje postoje i kombincije svih ovih zeludacnih kila.
Klinička slika
Osobe koje imaju hiatusnu herniju najčešće nemaju tegobe. Na postojanje želudačne kile može se posumnjati ukoliko se jave simptomi refluksne bolesti, odnosno gorušica i vraćanjenje hrane, zatim osećaj pritiska pod grudnom kosti nakon obroka i u ležećem položaju, nekada osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca, takodje nakon obroka ili u ležećem položaju. Može se javiti bol u gornjme delu trbuha, koji se širi u ledja, ramena i prema vratu i može potsećati na bol u akutnom koronarnom sindromu, što često u strahu dovodi bolesnika najpre kod kardiologa.
Nekada se mogu javiti i tegobe sa disanjem kao što su osećaj nedostatka vazduha, kratkog daha ili gušenja. Iako su simptomi krajnje nespecifični, neki od njih mogu ukazati da se radi o hijatusnoj herniji kao što su javljanje tegoba nakon obroka i njihovo pogoršanje pri ležanju ili zauzimanju presavijenog polozaja gornjeg dela tela kao na primer pri sedenju ili pertlanju cipela.
Komplikacije hijatus hernije
Hijatusna pospešuje nastanak reflusne bolesti jednjaka (vracanje hrane i zeludacnog soka koji nagriza zavrsni deo jednjaka), moze uzrokovati nastanak iulceracija, u delu želuca koji prolazi kroz hijatus, što akutno može dovesti do povraćanja krvi a dugotrajno do značajne anemije.
Dijagnoza
Dijagnoza hiatusne hernije postavlja se na osnovu dobro uzete anamneze nastanka i razvoja simtpoma, njihove povezanosti sa obrocima i promenom položaja tela. Klinički pregled je od male koristi u postavljanju dijagnoze hiatusne hernije ali je značajan zbog izključenja drugih bolesti koji se mogu manifestovati na sličan način. Najcesce je potrebno uraditi endoskopsko ispitivanje- gastroskopiju, koja omogućava kompletan pregled jednjaka i želuca. Nekada, a naročito ako se planira operativno lečenje potrebno je uraditi i kontrasno rengensko snimanje sa koriscenjem Barijuma, kada je moguće učiniti i procenu veličine i odrediti tip hijatusne hernije..
Šta sve možete sami da uradite
Najčešći savet koji možemo dati pacijentu je da uzima manje i češće obroke, izbegava uzimanje hrane unutar 4 sata pre odlaska u krevet, da prošeta nakon obroka, podigne uzglavlje na kome spava, ne nosi tesnu odeću i izbegava saginjenje gornjeg dela tela put napred. Za gojazne osobe, neophodna je redukcija telesne mase.
Lečenje
Ukoliko promena životnih navika ne dovede do smanjenja tegoba u terapiju treba uključiti i lekove koje će prepisati lekar specijalista, gastroenterolog, nakon razgovora i pregleda. Najčešće se upotrebljavaju lekovi koji smanjuju sekreciju želudačne kiseline ali je nekada, istinaretko, potrebna i hiruska intervencija. Hirurško lečenje se primenjuje kod velikih hijatus hernija ili onih koje su fiksirane u grudnu duplju, kod krvarenja koja dovode do teških anemija.
Izvor: medikompoliklinika.com
ŽIVOTNA PRIČA: Ja sam ubio nedužno biće, ubio sam svog istinskog prijatelja
Jednom pastiru koji je više od sedamdeset godina proveo čuvajući ovce na obližnjim padinama brda, državne su vlasti dodijelile penziju zbog toga što je kao pastir odlično obavljao svoj posao više od sedam decenija. Ovaj slučaj izazvao je medijsku pažnju, tako da su brojni novinari došli da intervjuiraju pastira, a jedan novinar upitao ga je: “Možeš li nam ispričati neki poseban događaj koji si doživio u toku ovih svih godina?” Starac je bio nervozan i nije se baš lagodno osjećao u razgovoru sa novinarima. On je bio nepismen i za novinare je samo čuo, ali nikad nije pročitao ni jedne jedine novine.
Starac je u svom životu imao brojne doživljaje i priče, ali činilo mu se da to nije baš nešto posebno što će zanimati novinare, mislio je da su to više priče za obične ljude, za djecu koja sjede kraj vatre.
Ali, konačno se odvažio da ispriča jednu priču:
Kad sam imao dvadeset godina, u obližnjoj šumi našao sam jedno mršavo štene. Bilo je tako malo i umiljato da sam ga bez puno razmišljanja ponio kući. Nije trebalo mnogo, pa da ga puno zavolim. Gdje god bih išao, pas bi bio uz mene, dijelio sam s njim sve što sam imao. Pas je bio veoma inteligentan. Seljani bi me često izazivali, govoreći: “To nije pas, to je vuk. Riješi ga se prije negoli te od njega zadesi kakvo zlo!” Nisam ih slušao jer ljubav prema mom psu bila je duboko urezana u mom srcu. Pas je narastao, bio je velik i snažan, i kad bih nešto zaboravio u selu, slao bih ga nazad da mi to donese. Bio je to jedan pametan pas, pomagao mi je oko ovaca i brižno ih čuvao. Jedne kasne ljetne noći zrak je bio svjež, ali omoran, baš kao pred kišu. Ušao sam u baraku, koja je bila u šumi u neposrednoj blizini tora u kojem su se nalazile moje ovce, i legao sam u krevet i zaspao.
Ne znam koliko sam dugo spavao kada me iznenada probudilo strahovito i prodorno režanje. Nisam bio siguran da li sam budan ili još sanjam. Istrčao sam napolje da vidim šta se dešava. Moj pas sjedio je okrenut u pravcu mjeseca, koji je obasjavao tor, a sa njegove njuške kapala je svježa krv. Njegove su oči sijale kao dvije svjetiljke. Sve je djelovalo još nevjerovatnije kad sam pred njim vidio gomilu netom ubijenih i raskomadanih ovaca. Odmah sam shvatio šta se dogodilo…
Laganim koracima ušao sam u baraku, uzeo svoju pušku, koja je visila na zidu, i ponovo izašao vani. Bezosjećajno sam podigao svoju pušku, naslonio je na njegovu glavu, glavu moga vuka. Nije se uopće pomjerao. Baš kao da je osjećao krivicu zbog pronevjere obećanja i truda koji sam uložio na njega. Povukao sam okidač i on se sručio na zemlju.
Da bih spasio nešto ovaca, sišao sam u selo da pozovem pomoć. Bilo me prilično sramota seljana, jer ih nisam slušao kad su me upozoravali. Kad smo izdvojili napola pojedene ovce, ne možete ni zamisliti kako sam se šokirao kad sam između mojih rastrganih ovaca našao zaklana tri velika vuka i jednu vučicu… Moje se srce cijepalo, a moje su se oči napunile suzama. Ja sam ubio nedužno biće, ubio sam svog istinskog prijatelja. Posumnjao sam u nedužnog i iskrenog…
Već je od toga prošlo preko pedeset godina, ali to nikako ne mogu da zaboravim, sjećam se kao da je bilo danas. Iz toga sam naučio jednu lekciju, a to je da u svojim prsima ne nosim sumnju ni prema kome. Platio sam debelu cijenu, izgubio sam nešto što nikad više neću moći da vratim.
Izvor: akos.ba
Uskoro počinje ugradnja MIKROČIPOVA u ljude: Dobro funkcioniše kod majmuna i testovi pokazuju…
