1. Porazgovarajte sa sobom

Budite otvoreni prema sebi. Izgovorite na glas sve emocije koje vas asociraju na odnos sa osobom od koje ste se distancirali. Osvestite sebi činjenicu da je prisustvo te individue u vama izazivalo loš osećaj i navedite i razloge zbog koji se to dešavalo. Jednom kada to postane stvarnost, znaćete i kako da povratite samopouzdanje.

2. Daleko od očiju, daleko od srca

Ukoliko ste shvatili da od nekoga morate da se udaljite za svoje dobro, trudite se da što manje vremena provodite u njenoj fizičkoj blizini. Ukoliko se radi o saradniku sa posla, zamolite nadređene da vas premeste u drugu kancelariju. Ako je u pitanju toksična veza, trudite se da se krećete u krugovima prijatelja u kojima nećete naleteti na bivšeg partnera.

3. Ljubav prema sebi

Ugodite sebi, radite stvari koje volite. Okružite se ljudima koji u vama bude prijatna osećanja i koji umeju da vam izmame osmeh na lice. Nađite hobi koji vas uči nečemu novom ili vas opušta. Provodite vreme sa vašim kućnim ljubimcima i ponovo zavolite sebe, savetuje portal bizlife.rs. 

U današnjem svetu, materijalno bogatstvo se često smatra najvišim oblikom uspeha. Ljudi teže da steknu novac, status i luksuz, verujući da će im to doneti sreću i poštovanje. Međutim, pravi znak bogatstva ne leži u materijalnim stvarima, već u nečem mnogo dubljem – u karakteru. Kada niko ne može da kupi vaš lik, to je znak da ste postigli najviši oblik bogatstva.

Moć integriteta

 Karakter je ono što vas definiše kao osobu, a ono što ostaje kada sve ostalo nestane. Moć integriteta nije nešto što se može meriti novcem, ali je neprocenjiva. Integritet znači biti dosledan svojim vrednostima, bez obzira na spoljne pritiske ili iskušenja. Čovek snažnog karaktera ostaje veran sebi i svojim principima, čak i kada bi mogao da profitira od neetičkog ponašanja. Kada niko ne može da kupi vaš integritet, vi ste zaista bogati, jer posedujete nešto što novac ne može da zameni.

Odanost svojim uverenjima

 Ljudi često menjaju svoje stavove i ponašanje zbog pritiska okoline ili želje za priznanjem. Ali osoba sa jakim karakterom ostaje verna svojim uverenjima, bez obzira na sve. Takva osoba ne dozvoljava da se njegova mišljenja ili postupci oblikuju novcem ili moći. Njegova vrednost leži u doslednosti i autentičnosti, i to je ono što ga čini zaista bogatim.

Poštovanje koje se ne može kupiti

 Novac može kupiti mnoge stvari – materijalne stvari, luksuz, čak i privremenu pažnju ili lažno prijateljstvo. Ali pravo poštovanje se ne može kupiti. Ljudi snažnog karaktera stiču poštovanje za svoje postupke, jer su uvek pošteni, pošteni i dosledni. Kada vas drugi poštuju zbog onoga što jeste, a ne onoga što imate, onda ste zaista bogati.

 Moralna čvrstina

Moralna snaga je još jedna karakteristika koju novac ne može kupiti. To je sposobnost da ostanete verni svojim etičkim principima, čak i kada je to teško. U svetu u kome se moralne vrednosti često stavljaju u drugi plan u ime profita, čovek moralne snage je kao svetionik. Njena čvrstina i nepokolebljivost u njenoj veri u dobro izdvaja je od drugih i čini je bogatom na način na koji novac nikada ne može.

Duhovno ispunjenje

 Bogat je onaj ko je duhovno ispunjen. Novac može pružiti udobnost i sigurnost, ali ne može popuniti duhovnu prazninu. Duhovno ispunjenje dolazi od življenja u skladu sa sopstvenim vrednostima, od činjenja dobra, od ljubavi prema sebi i drugima. Kada niko ne može da kupi tvoj mir i unutrašnji sklad, ti si bogat u pravom smislu te reči.Moralna snaga je još jedna karakteristika koju novac ne može kupiti. To je sposobnost da ostanete verni svojim etičkim principima, čak i kada je to teško. U svetu u kome se moralne vrednosti često stavljaju u drugi plan u ime profita, čovek moralne snage je kao svetionik. Njena čvrstina i nepokolebljivost u njenoj veri u dobro izdvaja je od drugih i čini je bogatom na način na koji novac nikada ne može.

Pravo bogatstvo se ne meri količinom novca ili materijalnom imovinom, već snagom karaktera. Kada niko ne može da kupi tvoj lik, to znači da si postigao nešto što je iznad svakog materijalnog bogatstva. Takav čovek živi po svojim principima, zarađuje poštovanje koje se ne može kupiti i postiže duhovno ispunjenje koje je neprocenjivo. U svetu u kome često zaboravljamo šta je zaista važno, biti osoba neprobojnog karaktera znači biti istinski bogat.

Izvor: odmorimozak

Kad upoznamo novu osobu čini nam se da je ona najbolja na svetu. Bilo da se radi o ljubavnom ili prijateljskom odnosu – počeci su uvek tako zabavni, a ta je osoba besprekorna. Međutim, mnogi su se uverili da realnost baš i nije takva, čim su malo zagrebli ispod površine.

Istu će stvar neko verovatno otkriti i o nama. Dobrota je, dakle, vrlo relativna osobina koju će svaka osoba definisati na svoj način. Ipak, postoje određeni kvaliteti koje čine dobru osobu, ali to možemo primetiti tek kad se uverimo kako osoba reaguje u određenoj situaciji.

U nastavku pročitajte 20 znakova da ste zaista dobra osoba.

1. Nikome ne biste učinili ništa nažao

Ako nekoga namerno želite da povredite ili mu se osvetite, vaša dobrota nije bezuslovna.

2. Priznajete grešku

Ljudi smo pa grešimo, jedna je od najvećih istina na svetu. Ako bez problema priznate svoju grešku i nastojite da je više ne ponovite, znači da ste dobra osoba.

3. Raduje vas da činite dobra dela

Ako dobra dela činite kako biste se osećali dobro, a ne kako biste se njima pohvalili, znači da ste dobra osoba.

4. Dajete, ali ništa ne tražite zauzvrat

Lako je dati kad nešto očekujemo. Kad nekome pomognete, a ne očekujete ništa zauzvrat, vi pokazujete kvalitete zaista dobre osobe.

5. Verujete ljudima

Osobe koje veruju drugim ljudima – najčešće govore istinu. To je kvalitet koji imaju samo zaista dobri ljudi.

6. Preuzimate odgovornost za svoje postupke

Ljudi koji za vlastite greške krive isključivo sami sebe, najčešće su dobre osobe. Dobri ljudi iz vlastitih grešaka uče važne lekcije.

7. Ne osuđujete

Ako vam drugi ljudi mogu poveriti svoje probleme bez da ih osuđujete i tada ste osoba besprekornog karaktera.

8. Srećni ste zbog tuđeg uspeha

Ako vas uspeh bližnjega zaista raduje, takođe možete biti sigurni da je vaša ličnost pozitivna.

9. Imate poštovanja prema sebi

Samo osoba koja je zadovoljna sama sobom može iskreno poštovati druge ljude. Tek kad osvestite dobrotu u sebi možete biti dobri prema drugim ljudima.

10. Nikad neće propustiti priliku da nekom pomognete

Dobri ljudi ne mogu posmatrati tuđu nesreću i ništa ne preduzeti po tom pitanju.

11. Zahvalni ste

Još jedna od karakteristika dobrih ljudi jeste zahvalnost koju bi svakodnevno trebalo vežbati.

12. Empatični ste

Ako imate saosećanja za druge ljudi takođe ste dobra osoba. Jedna osobina povlači drugu, ali za generalnu dobrotu morate zadovoljiti još puno kriterijuma.

13. Nije vam problem oprostiti

Svesni ste toga da ljudi greše te da se najvažnije izviniti i dokazati dragim ljudima da ih niste namerno povredili. To je još jedan primer koji znaju samo dobri ljudi.

14. Nikoga ne mrzite

Mržnja je osećaj koji više guši vas, nego osobu koju mrzite. Ako nemate neprijatelje i nikoga ne mrzite, verovatno vam je savest čista i osećate generalni mir.

15. Nemate naduvani ego

Dobri ljudi nikad nemaju preteran osećaj velike važnosti.

16. Skromni ste

Dobrota leži u skromnosti, a zli ljudi uvek žele više, čak i kad njihov cilj ne bira sredstvo.

17. Prema svima ste jednaki

Osobe koje su prema određenim ljudima umiljate i prijateljski raspoložene, a prema drugim ljudima oštri i kritični, imaju dvostruka merila i obično nisu istinski dobre osobe.

18. Volite i voljeni ste

Dobri ljudi obično su voljeni jer njihove kvalitete drugi prepoznaju. O njihovoj dobroti ljudi će pričati bez zadrške.

19. Gledate ljude u oči

A to znači da nemate šta sakriti jer ste transparentni i ništa ne krijete.

20. Volite životinje

Ko ne voli životinje, ne voli ni ljude, a time pokazuje da baš i nije dobra osoba.

Izvor: Zadovoljna.hr

Pamćenje je moćan alat koji nam pomaže da učimo iz prošlosti i donosimo bolje odluke u budućnosti. Međutim, kako koristiti svoje pamćenje na način koji nam koristi, a ne šteti? Psiholozi često naglašavaju važnost balansiranja između pamćenja i opraštanja, posebno kada su u pitanju bolna iskustva i negativne emocije. „Pamti, ali ne mrzi. Praštaj, ali ne zaboravljaj. Dobro pamćenje je alat, a mržnja je teret.“ Ova oštra poruka psihologa ističe ključne principe za održavanje mentalnog zdravlja i emocionalne ravnoteže.

Pamćenje nam omogućava da se sjetimo važnih lekcija iz prošlih iskustava. To je alat koji nam pomaže da prepoznamo slične obrasce u budućnosti i izbjegnemo ponavljanje istih grešaka. No, važno je napomenuti da pamćenje ne znači nužno i zadržavanje negativnih emocija vezanih uz ta iskustva. Mržnja, s druge strane, može postati težak teret koji nas sprječava da se krećemo naprijed. Psiholozi upozoravaju da držanje mržnje može negativno utjecati na naše mentalno i fizičko zdravlje, te nas spriječiti u postizanju emocionalne slobode i unutarnjeg mira.

Opraštanje je proces koji nam omogućava da se oslobodimo negativnih emocija i postignemo emocionalno iscjeljenje. To ne znači zaboraviti što se dogodilo ili umanjiti ozbiljnost situacije, već prihvatiti prošlost i osloboditi se tereta koji nosimo. Praštanje može biti teško, ali je ključan korak ka postizanju unutarnjeg mira. Kada opraštamo, ne zaboravljamo što se dogodilo, već biramo ne dopustiti tim događajima da kontroliraju našu sadašnjost i budućnost.

Psiholozi često koriste frazu „dobro pamćenje je alat, a mržnja je teret“ kako bi naglasili važnost zadržavanja pozitivnog odnosa prema prošlosti. Dobro pamćenje nam omogućava da učimo i rastemo, dok mržnja samo otežava naš put. Umjesto da se fokusiramo na negativne emocije, trebamo se usredotočiti na lekcije koje smo naučili i kako ih možemo primijeniti u budućnosti.

Opraštanje i nezaboravljanje nisu kontradiktorni pojmovi. Možemo oprostiti nekome za njihova djela, a da pritom ne zaboravimo što su učinili. Na taj način, štitimo se od ponovnog povređivanja i postajemo mudriji u svojim odnosima s drugima. Psiholozi naglašavaju da je ovo zdrav način suočavanja s prošlošću koji nam omogućava da živimo ispunjeniji i sretniji život.

U konačnici, važno je zapamtiti da je pamćenje naš saveznik, a mržnja naš neprijatelj. Kroz praštanje, možemo se osloboditi negativnih emocija koje nas drže zarobljenima u prošlosti. Pamti, ali ne mrzi. Praštaj, ali ne zaboravljaj. Dobro pamćenje je alat, a mržnja je teret. Ova poruka psihologa pruža smjernice za zdrav i uravnotežen život, oslobođen tereta negativnih emocija i usmjeren prema pozitivnim promjenama i rastu.

Izvor: odmorimozak