Dr Dragan Ivanov, specijalista interne medicine, otkrio je neka osnovna načela koje treba da poštujemo ako želimo zdrav I dug život.
“Uveče treba da legnemo na vreme. Posebno deca i omladina u pubertetu. Važno je da legnu pre 22, 23 časa. Kad na vreme legnemo, naspavaćemo se, sintetisaće se melatonin i on će zajedno sa hormonom rasta da regeneriše naš mozak i ceo organizam”, objašnjava dr Dragan Ivanov i dodaje:
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
“Ujutru čim ustanemo treba da uključimo mozak. Kako? Pa tako što ćemo mu dati energiju. Najbolji izvor energije za naš mozak i ceo organizam su med i voće. Naš mozak radi isključivo na glukozu. Zato, deca ne treba da odu u školu niti mi da počinjemo bilo šta da radimo, a da nismo uneli prirodne, neprerađene ugljene hidrate koji se nalaze u medu, voću, integralnim žitaricama“.
Doručak, dakle, ne preskačemo, a na posao treba ići biciklom ili peške.
„Izgubićemo možda malo više vremena, ali mi time radimo dva posla. Idemo na posao, a istovremeno se rekreiramo i budemo na suncu. Ako radimo neki sedeći posao, treba da budemo svesni da se nakon 3-4 sata sedenja, 80% mozga inhibiše – isključi. Treba da prekinemo to sedenje i gledanje u ekran ili papire i da se 5-10 minuta razgibamo. Mozak će se tako ponovo aktivirati i sve te poslove uradićemo efikasnije“, ističe Ivanov.
Kaže da je jako važno da svakog dana pronađemo vremena za fizičku aktivnost koja će trajati od 45 do 60 minuta, ali i za boravak na suncu. Idealno je, kaže, vreme kada sunce izlazi i kada zalazi.
„Tada je sunce u našem vidokrugu, vitamin D će se sintetisati, ali još važnije, melatonin i serotonin“, objašnjava dr Ivanov.
Kad dođe vreme ručku, najbolje je da biramo mahunarke, a večeru da preskočimo.
Dr Ivanov se dotakao i teme emocija za koje tvrdi da mogu biti toksične kao što su visok holesterol i duvanski dim.
„Izolacija i usamljenost, nespretnost u komunikaciji s drugim ljudima, toksičnija je po naše zdravlje od duvanskog dima. Mi deci od 7 godina nećemo dati marihuanu, ali im dajemo jedan drugi toksin koji je opasniji od marihuane. A to je preterana upotreba elektronskih sredstava i društvenih mreža. To je po decu toksičnije od pušenja marihuane“.
Kako kaže, jasno je da mi moramo da koristimo tu tehnologiju, ali za to treba da opredelimo jedan deo dana, a da posle i pre toga uređaje ostavimo i posvetimo pažnju onome što je najvažnije. A to su drugi ljudi.
„Mi iz odnosa sa drugim ljudima crpimo najviše sreće i životne radosti“, zaključio je ugledni doktor, prenosi Zelena učionica.
Zbog prisustva kancerogenog teškog metala, prehrambeni proizvod se povlači iz prodaje.
Kako je saopštio Evropski sistem bezbednosti hrane, reč je o smrznutim lignjama u kojima je pronađen kadmijum. Rizik po zdravlje ljudi je ozbiljan!
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kadmijum u patagonskim lignjama službenom kontrolom otkriven je na slovenačkom tržištu, u jednoj od ribarnica gde su se prodavale.
Udeo kadmijuma bio je 2 mg/kg, što je dvostruko više od dozvoljene vrednosti.
Distributer u Sloveniji bila je kompanija Ribago d. o. o., navode iz lokalne uprave za hranu i veterinu. Međutim, ispostavilo se da su iste lignje distribuirane i na hrvatskom tržištu…
Zemlja porekla je nepoznata, kažu u slovenačkom inspektoratu, ali se u evropskom sistemu navodi da su u Sloveniju i Hrvatsku stigli preko Španije.
Nije poznato da li je Državni inspektorat u Hrvatskoj izvršio potrebne radnje, odnosno šta se dogodilo sa spornim patagonskim smrznutim lignjama koje su se prodavale i kod nas.
Kadmijum je teški metal, izuzetno toksičan i kancerogen za ljude, a najviše utiče na pluća, srce, jetru i koštano tkivo.
Akumulira se u telu i teško i dugo se izlučuje. U svakodnevnom životu pušači duvana su najviše izloženi kadmijumu: jedna cigareta sadrži oko 2 mikrograma kadmijuma, a 2 do 10 odsto tog kadmijuma prelazi u duvanski dim.
Kada ne postoji precizno objašnjenje za neku bolest, uzroci za takvo stanje se traže u sprezi psihičkih i organskih činilaca. Dokazano je da su mnogi zdravstveni poremećaji izazvani našim psihičkim stanjem. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije “zdravlje je sveobuhvatno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje”. Narušavanjem harmoničnog odnosa između ove tri komponente, dolazi do razvoja hroničnih nezaraznih bolesti u koje spadaju i sve učestalija psihosomatska oboljenja. Činjenica je da smo svakodnevno izloženi najrazličitijim stresnim situacijama, a kako ”sve ide iz glave”, nagomilani stres vremenom dovodi do telesnih poremećaja i bolesti.
Duša i telo
– Kad pričamo o zdravlju, na prvom mestu je psihičko i socijalno, pa tek onda telesno, jer telesno zavisi od psihičkog i socijalnog – čuli smo od profesora Vladete Jerotića, neuropsihijatra i psihoterapeuta na nedavnom predavanju o psihosomatskim oboljenjima. – Sve bolesti od gripa do raka su psihosomatske. I lekari i laici oduvek su znali da mnoge bolesti tela potiču od psihičkih, to jest duševnih uzroka, ili da su bar u tesnoj vezi sa njima. Dobri lekari, od vremena Hipokrata do danas, bili su uspešni u lečenju, jer su bili svesni uzročne veze između telesnih i duševnih zbivanja u čoveku.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Gledano klasično medicinski, bolest nastaje tako što spoljašnji uzročnik izaziva oštećenje tkiva, poremećaj funkcije. Kod psihosomatskog modela bolest se razvija drugačije. Psihički faktor, odnosno izloženost stresu u različitim oblicima, dovodi do poremećaja funkcije koji, ako dugo traje, dovodi do oštećenja tkiva.
Put do bolesti
Smatra se da određene karakteristike ličnosti jesu “odlična” predispozicija za razvoj ovih bolesti. Osobe sklone psihosomatskim poremećajima su često nesposobne da izraze osećanja, emocije, krute su, preokupirane detaljima iz svakodnevnog života. Jedno od objašnjenja je recimo da od hipertireoze, hipertenzije i reumatoidnog artritisa oboljevaju ljudi spremniji na borbu sa životom i njegovim problemima, dok se astma, ulcerozni kolitis i peptički ulkus razvijaju kod osoba koje se povlače pred životom.
– Stručnjak za psihosomatska oboljenja najpre istražuje u čemu se sastoji konflikt pacijenta i kakav je odnos između telesnih simptoma i konflikata – objašnjava profesor Jerotić. – Sagledava se da li je opravdana pretpostavka strukture ličnosti pacijenta, koja odgovara određenim telesnim bolestima i u kojoj meri utiče, ili čak prouzrokuje bolest pacijenta. Istražuje se i da li porodica ili osobe iz njegove najbliže okoline mogu da budu uzrok razboljevanja. Poznato je naime da i deca i odrasli mogu da se razbole kada se osećaju ugroženim od članova porodice.
Hronično potiskivanje besa i ljutnje često je u vezi sa arterijskom hipertenzijom. Oboleli potiskuju bes i agresivnost, “prazne” se sporadično, a između toga pokušavaju da održe masku smirenosti. Pokazuju tendenciju ka depresivnom reagovanju. Veoma su savesni, vredni, stalno napeti, gotovo u stanju borbene pripravnosti. Kod koronarnih bolesti frustrirana ambicija često je predispozicija za infarkt miokarda. Tu su i jaka želja za pobedom, stalni manjak vremena, laka osetljivost na frustracije, teška kontrola agresivnosti koja se prazni eksplozivno, nesposobnost da se opusti.
Reumatoidni artritis
Kod pacijenata obolelih od hroničnog reumatoidnog artritisa primećena je nesposobnost ispoljavanja agresivnosti usled blokade emocija koje potiču iz detinjstva, u porodicama u kojima su osećanja potiskivana – čuli smo od profesora Jerotića. – Uočena je i pedantnost do opsesivnosti, sklonost strahu, depresiji i osećanju krivice, kasnije često slabije seksualno interesovanje. Ovakve crte karaktera bolesnika dovode do zatezanja, odnosno povišene mišićne tenzije i bolova u mišićima i zglobovima.
Bronhijalna astma
Obolele od bronhijalne astme karakteriše pasivnost, zavisnost, ambivalentnost. U slučaju sukoba ove osobe pre reaguju povlačenjem i pasivnim predavanjem sudbini. Početku, ili pogoršanju bolesti obično predhodi napuštanje, gubitak emocionalne podrške.
Čir
Nemogućnost adekvatnog pražnjena agresije psihosomatski je presudna u razvoju gastroduodenalnog ulkusa, što se potvrđuje i u narodu odomaćenim nazivom bolesti – grizlica, odnosno da oboleli “grize” sam sebe.
Lečenje
Smatra se da se psihosomatski bolesnici leče u dve faze, u prvoj se leči bolest, u drugoj bolesnik. To znači da se u prvoj fazi medikametima tretira bilo asmatična kriza, krvareći ulkus, ili jaki abdominalni bolovi kod ulceroznog kolitisa. Zatim počinje psihoterapijsko lečenje. Nekada se u toj fazi po potrebi daju uglavnom blagi antidepresivi, psihoterapija je u prvom planu.
Lekovit pozitivan odnos
– Pošto ne mogu svi da idu na psihoterapiju, važno je da se više bavimo sobom, radimo na sebi – rekao je profesor Jerotić. – U svojoj okolini treba da nađemo nešto lepo čime ćemo da se bavimo, što će da nas ispunjava. Potreban je pozitivan odnos prema životu i okolini. Svi bolovi mogu da se ublaže ljubavlju, lepotom, prirodom, muzikom. Takođe, veoma je važno da pacijet ima poverenja u svog lekara. U takvim slučajevima čak je moguć i placebo efekat. Ako nema poverenja, neće pomoći ništa, a ni promena terapije i lekova neće dati željene efekte.
Profesor Jerotić naglašava i da je potrebno da se ceni bolest, da svaka bolest ima smisao, ali da do tog smisla moramo iznutra da dođemo. Radi se o (u)poznavanju samoga sebe. Potrebno je spoznati sebe, baviti se sobom. Poželjno je pisati dnevnik, kako smo proveli dan, kako smo se osećali, da bismo mogli da analiziramo sebe i tako možda otkrijemo šta je pravi uzrok naše bolesti.
Ulcerozni colitis
Ulcerozni kolitis je teško oboljenje koje se psihosomatski tretira kao posledica emocionalnog poremećaja koji se somatizuje na sluzokoži debelog creva. Oboleli su često opsesivno-kompulsivne strukture – presavesni, u oskudici sa vremenom, nezavršenim poslom, povučeni, sa potrebom za redom, čistoćom i tačnošću. Dominira duboko potisnuta agresivnost sa reaktivnom formacijom miroljubivosti i pasivnosti. Retko ispoljavaju agresiju, a kad je ispolje doživljavaju jako osećanje krivice. Životni stil odlikuje pasivnost, zavisnost, povlačenje iz borbe, predavanje sudbini.
Stres
Smatra se da je stres nespecifična reakcija, odgovor organizma na osećaj ugroženosti kao posledicu delovanja stresora. Na stres možemo da reagujemo kroz tri faze. Prva je faza alarma, koju odlikuje brza reakcija, druga je faza otpora, kada organizam pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji i treća je faza iscrpljenja što za posledicu može da ima bolest. Stres sam po sebi nije bolest, ali ako se ne savlada dovodi do razvoja bolesti.
Bekstvo u bolest
Prema rečima profesora Jerotića, u slučaju reumatoidnog artritisa, kao i kod još nekih bolesti postoji takozvana sekundarna dobit od bolesti. To je takozvano bekstvo u bolest. Ljudi beže u bolest iz raznih razloga, objektivnih, ili subjektivnih. Veća pažnja okoline, koju pacijent nije imao u detinjstvu, je ono što dobijaju.
Psihosomatika
Mada je nemački lekar Hajnrot bio verovatno prvi koji je do 1818. godine upotrebio izraz psihosomatika, početak bavljenja psihosomatskom medicinom označen je radovima Francea Aleksandera, psihijatra, početkom XX veka u Americi. On je smatrao da se psihosomatske bolesti javljaju samo u organima na koje deluje autonomni vegetativni nervni sistem. U psihosomatske bolesti je ubrojao gastrični i duodenalni ulkus, ulcerozni kolitis, bronhijalnu astmu, esencijalnu hipertenziju, reumatoidni artritis, hipertireozu i psihokutane bolesti.
U pozadini svakog psihosomatskog poremećaja, po njemu, stoji specifični konflikt. Sve potiče od dečje zavisnosti, odnosno specifičnog konflikta iz detinjstva, koja se somatizuje preko parasimpatikusa ( ulkus, kolitis, astma) ili simpatikusa ( hipertenzija, hipertireoza, reumatoidni artritis).
Pedijatar otkrio jednostavan trik koji pomaže da u sekundi smirite dete koje je ljuto, besno, uznemireno – krajnje je jednostavno.
U određenoj fazi odrastanja deca su sklona tome da imaju česte izlive besa odnosno tantrume, da budu plačljiva, da se protive svemu što roditelj kaže… Dr Vilijams, pedijatar i otac petoro dece iz Jute (SAD), na društvenim mrežama je otkrio trik za “instant umirivanje deteta”, zbog čega su ga mnogi u šali nazvali mađioničarem.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
On je istakao da je trik “mnogo jednostavniji nego što mislite”, te da će vam “bukvalno promeniti život”.
– Koristim ovaj trik sa malom decom koja dođu kod mene na kliniku i njihovi roditelji misle da sam mađioničar zbog toga, ali zapravo, veoma je lako. Kada je dete uznemireno i njegove emocije postaju sve veće i jače, ono što želim da uradite je da šapućete – kaže dr Vilijams.
Pedijatar ističe da ne zna zašto šaputanje pomaže deci da se smire, ali tvrdi da ih gotovo u sekundi “vraća u stvarnost” odnosno iz tih negativnih emocija usled kojih dolazi do izliva besa.
– Mislim da nešto u njihovim malim mozgovima registruje, poput ’hej, izgleda da više nismo u režimu krize, sve je u redu’. Mirnim šapatom želim da detetu poručite da ga čujete i razumete. I zapamtite da su tantrumi razvojno prikladni ovom uzrastu, oni uče kako da se nose sa novim, velikim emocijama dok još uvek nemaju dovoljno razvijen govor da komuniciraju šta žele – objasnio je dr Vilijams.
Zahvaljujući Kirlianovoj fotografiji kojom je moguće fotografisati auru, zna se da je u stalnom porastu broj dece s kristalno čistom aurom zlatnog odsjaja, kao i onih s indigo plavom bojom aure. Kristalna deca su jako komunikativna, blaga prema okolini i otvorena u pokazivanju svojih emocija.
Staložena su, osetljiva na mirise, boje i ukuse (zbog čega su i sklonija alergijama).
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Vole prirodu, kristale, vodu, životinje… Veoma su kreativna, zainteresovana za bavljenje umetnošću, na primer muzikom ili slikarstvom. Imaju unutrašnji osećaj potpune sigurnosti u svom okruženju, pa zato i nemaju uobičajeno shvatanje emocije straha i nisu plašljiva.
Za mnogu kristalnu decu se govori da su hiperaktivna, autistična ili da imaju poremećaj pažnje.
Autori Vendi Čapman i Lori Džonson smatraju da je autizam zapravo oblik nesvesne zaštite ove dece od velikog unutrašnjeg haosa, raznovrsnih sadržaja, negativnih emocija, različitih vibracija…
Karakteristike kristalne dece
Istina je da su kristalna deca drugačija nego što su bila deca dosadašnjih generacija.
Komunikativnija su, brižnija i mnogo empatičnija. Ali ona ne žive u svom izolovanom, zatvorenom svetu (što je najčešći opis autistične osobe).
Ustvari, nikad u istoriji nismo imali decu koja su toliko povezana sa svojim celokupnim okruženjem.
Napokon, zašto bi različitost bila poremećaj? U vremenu grubih generalizacija zaboravili smo da je svako dete individua za sebe, a da posebnost ne mora značiti poremećaj, nego upravo suprotno tome – dar.
Vaspitanje kristalne dece podrazumeva udvostručenu važnost svega onoga što inače smatrate da je važno za vaspitanje (komunikacija, poverenje, podrška…)
1. Iskrena komunikacija.
Kristalna deca često imaju prodorne, upadljive oči i sklona su dugom posmatranju svojih sagovornika. Njihova intuicija slična je radaru koji pretražuje informacije iz okoline.
Posmatrajući vas oni shvataju ko ste, uče o vama. Ako ikako možete uzvratite im pogled, proniknite i vi u njih što dublje možete. Jer iako osećaj da vas dete “skenira” bez reči nije prijatan, postaje zadovoljstvo kada naučite da mu odgovorite.
2. Osnažite sebe.
Nekad decu s kristalnom aurom nazivaju “učiteljima osnaživanja”. Kao njihovi roditelji, moraćete da skupite dodatnu snagu da radite na sebi, razrešite svoje dileme, traumatična sećanja, ograničavajuća uverenja, da naučite da praštate, da budete puni zahvalnosti.
Neverbalna podrška deteta i njegova prisutnost biće vam odličan podsticaj. Istovremeno, radom na sebi mu dajete dobar primer da to smatrate važnim, čime i vi podupirete njega pri njegovom razvoju.
Odstupite od uobičajenih standarda. Ne podležite stereotipima i ne tražite od njih ono što je nekada u vašem detinjstvu zahtijevano od vas.
Kristalna deca nisu došla među nas da bi poštovala lažne autoritete ili stare sisteme vrednosti. Tako činjenica da vi imate ulogu njihovih roditelja ne podrazumeva njihovo poštovanje samo po sebi. Naprotiv, da bi vas shvatila kao autoritet morate pokazati veliku dozu tolerancije za razlike.
3. Zaboravite sopstveno iskustvo odrastanja.
Kristalno dete različito je od vas i od vaših roditelja. Ono neće prihvatiti stare modele vaspitanja jer pripada budućnosti koja je već sada među nama.
Na primer, ako od svog deteta zahtevate da bude odličan učenik, na vreme obavlja svoje školske obaveze, bude mirno i tiho na časovima, možete ga potpuno blokirati i vaš odnos će se pretvoriti u dugačak niz sukoba.
Međutim ako se informišete, naučićete da kristalna deca razmišljaju u slikama a ne u rečima, pa ćete im ponuditi takve sadržaje i znaćete da ona mogu biti veoma uspešna samo kada uče u stanju mentalne opuštenosti, rasterećena od bilo kakvog pritiska (i vas kao roditelja i pritiska škole kao obrazovnog sistema, kao što je na primer učenje brojnih nepovezanih i nepotrebnih podataka napamet).
4. Oslobodite se straha.
Roditeljska potreba da se dete zaštiti često se svodi na želju da se njihovo dete ne razlikuje mnogo od vršnjaka, da bude u granicama proseka.
Zato mnoge osobine koje se pripisuju kristalnoj ili indigo deci kod roditelja izazivaju strah i nesigurnost. Na primer, smatra se da kristalna deca imaju razvijene telepatske sposobnosti, zbog čega većina progovara tek s tri ili četiri godine.
Slično je i s njihovom osobinom da mogu da vide različite entitete na drugim frekvencijama, pa su skloni igrama i druženju sa svojim “nevidljivim prijateljima”.
Ovakvih situacija se roditelji uglavnom boje smatrajući da dete ima neki poremećaj. Međutim, strah je odsutnost informacija.
Otvaranjem prema novom i informisanjem dobijamo jedinstvenu priliku da svoje roditeljstvo pretvorimo u neponovljivu avanturu zajedničkog odrastanja.
Uz kristalnu decu odrasli imaju priliku da postanu kristalni i da tako zajedno zakorače na sledeću stepenicu evolucijskog razvoja.
Zato pratite i gledajte svoje dete, ne sputavajte ga, radujte mu se, učite od njega…
Ono vam pokazuje put kojim čovečanstvo treba da krene i otvara vam vrata budućnosti.
Na vama je samo da, držeći svoje dete za ruku, kroz ta vrata i zakoračite. To će biti istovremeno korak u budućnost i korak povratka sebi, svojoj biti i istini.
Bilo da je taman ili svetao, tvrd ili mek — boja i konzistencija sekreta iz nosa može biti rani znak upozorenja za zdravstvene probleme.
Čisti sekret smatra se zdravim, ali ako je previše beo, to može signalizirati da ćete se razboleti. Žuta ili zelena boja sekreta se pojavljuju kada ste najbolesniji i dešava se kada telo izbaci bela krvna zrnca koja se koriste za borbu protiv infekcija.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ako je boja vašeg sekreta iz nosa crvena, ružičasta ili smeđa, to može značiti da je došlo do oštećenja unutrašnjeg tkiva nosa ili nečeg mnogo ozbiljnijeg.
Evo detaljnog pregleda.
Čist sekret
Stručnjaci kažu da čist sekret ne predstavljaju mnogo razloga za brigu. Prirodna boja sekreta iz nosa je relativno providna.
Ako često kijate ili morate često da duvate nos, to je obično znak uobičajenih alergija.
Beo sekret
Beli sekret iz nosa je često najraniji znak da ćete se razboleti. Kada nečija sluz ima nizak sadržaj vode, ona će izgubiti uobičajenu bezbojnost i umesto toga će dobiti gustu belu boju.
Sadržaj vode se obično gubi tokom ranih stadijuma virusne infekcije – kao što je grip ili kovid.
Žuti sekret
Kada se osoba razboli, bela krvna zrnca roje zaražene ćelije i bore se da uklone virus iz tela.
Kada vaše telo izbaci zaražene ćelije iz tela – u mnogim slučajevima kroz sekret iz nosa – izbaciće i mrtve ćelije. Gomila mrtvih ćelija uzrokuje da sekret dobije žutu boju.
Doktori kažu da obično nema mnogo razloga za brigu u tom slučaju.
Zeleni sekret
Kada osoba pati od ozbiljne infekcije, ili u je kasnijim fazama bolesti, sekret iz nosa postane zelen.
Zeleni sekret znači da ima još više mrtvih belih krvnih zrnaca nego kada požute. Obično je tamnije i zemljanije zelene boje i relativno gust.
Ako zeleni sekret traje duže od dve nedelje, trebalo da potražite savet lekara.
Ružičasti ili crveni sekret
Ružičasta ili crvenkasta nijansa u sluzi osobe obično je rezultat tačno onoga što oni misle da jeste – to je krv.
Postoji nekoliko potencijalnih uzroka za krvav sekret, ali stručnjaci kažu da to obično nije razlog za brigu.
Najčešći uzroci su suv vazduh, obično zato što je na otvorenom hladno ili se osoba nalazi u zatvorenom prostoru gde se koristi klima uređaj ili ovlaživač. Ponekad osoba koja čačka po nosu može oštetiti i nosno tkivo, uzrokujući blago krvarenje.
Krvavi nos takođe može nastati usled prehlade, upotrebe droga ili udisanja hemijskih nadražujućih materija, poput sredstava za čišćenje.
Lekari preporučuju da potražite medicinsku pomoć ako izgubite šolju ili više krvi.
Crni sekret
Postoji nekoliko razloga zbog kojih sluz iz nosa izgleda crno, od bezazlenih do veoma opasnih.
U mnogim slučajevima, crni sekret je znak da je neko udahnuo neku vrstu zagađivača poput dima ili čađi. To je iznenađujuće česta pojava među ljudima koji rade na gradilištima ili koji redovno puše cigarete.
Ali, u retkim slučajevima, crni sekret mogu biti rani znak da je osoba zaražena mukormikozom. Takođe poznata kao crna gljivica, osoba se može zaraziti njome nakon udisanja njenih spora. Neverovatno je retka, javlja se samo kod jednog od milion ljudi, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Međutim, zbog toga ju je teško dijagnostikovati.
Ima stopu smrtnosti od oko 50 procenata, što je čini jednom od najopasnijih gljivičnih infekcija koje postoje.
Genadij Petrovič Malahov, ruski stručnjak narodne medicine koji je u više od 60 knjiga predstavio kako lečiti 200 najrasprostranjenijih oboljenja, smatra da nas zglobovi i kosti bole zato što se vremenom u njima nakupe kalcifikati soli koje bi trebalo izbaciti.
On navodi recept za čišćenje soli iz organizma koji je veoma jednostavan. Ovu kuru lečenja bi, međutim, trebalo sprovesiti, po mogućstvu, nakon čišćenja debelog creva (vodom i soli ili uobičajenim klistirom). Svakako, efekta ima i bez toga.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Uveče, u 3 dl ključale vode spuustiti 5 g lovorovog lišća koje je najbolje isitniti. Kuvati pet minuta, skinuti sa šporeta i staviti da odstoji (može i u termos ) celu noć. Sutradan procediti i piti – po malo, u malim gutljajima tokom celog dana. Nikako ne ispiti ceo rastvor odjednom, jer može izazvati komplikacije i krvarenje.
Tri noći zaredom praviti rastvor od lovora i piti tri dana. Posle pauze od sedam dana kura se može ponoviti. Za hronične bolesti zglobova i kostiju rastvor piti pet dana. Tokom sporovođenja kure sa lovorom, nemojte se uplašiti ako primetite da vam je mokraća crvena i da često mokrite. To je uobičajeno, budući da soli u organizmu počinju intenzivno da se rastvaraju i tako nadražuju mokraćnu bešiku. Posle dve nedelje, prestaće da vas bole zglobovi i kosti i videćete da je ceo koštani sistem postao pokretljiviji. To znači da je lečenje lovorom uspelo. Ako osećate i dalje bolove – ponovite kuru.
Neverstvo, nesigurnost ili strah? Ako bilo koji od ova tri problema utiče na vas i vašeg partnera, dajemo vam ključeve da povećate (ili vratite) poverenje.
Poverenje nije uvek izbor. Koliko god volite neku osobu, ako ona nije bila u stanju da pokaže svoju brigu i ljubav prema vama, možda jednostavno nećete moći da prepustite svoju sudbinu u njene ruke (deo). Postoje razni razlozi koji opravdavaju nedostatak poverenja , ali to je obično pošast parova pogođenih neverstvom.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kako mu ponovo verovati, dati poverenje ili čak voleti ga? Sumnje napadaju um, poput večnog brujanja koje nas sprečava da možemo mirno da spavamo kada znamo da je na zabavi ili čak sa svojim prijateljima. Iako se čini da je sve izgubljeno, budite jasni: postoji izlaz iz ove situacije. Samo to morate predložiti.
Poverenje takođe pretpostavlja zajednički napor. Očigledno je da nećete moći dati svo svoje poverenje nekoj osobi ako ona ili ona nisu uključeni. Kao cvetni vrt, poverenje se sadi. To ne može doći iznenada i iznad svega treba mu dokaz. Dokazi da se ovoj osobi možemo u potpunosti otvoriti. Ali zapamtite da poverenje ne znači da se zanosite ili zatvarate oči pred bilo kojim problemom ili sumnjom.
Da biste izbegli moguću dramu u budućnosti, imajte na umu da stvari možda neće uspeti i da vas osoba koju volite može, kao i bilo ko drugi, izneveriti. Ako ste u stanju da predvidite negativna osećanja , cenite poverenje koje možete da pružite osobi i komunicirate sa poštovanjem i iskrenošću, uštedeli ste mnogo nevolja. Ili ih barem možete bolje nositi.
Poverenje u vezi
Bilo da ste tek započeli novu vezu, pokušavate da prevaziđete neverstvo ili jednostavno želite da povećate svoje trenutno samopouzdanje, dajemo vam savete koji bi mogli da spasu vašu vezu. Možda će vam trebati vreme ili će vam biti teško da ih primenite, budite strpljivi i pokušajte da vidite kako možete da prilagodite svaki od njih svojoj situaciji.
Zapamtite da je svaka osoba drugačija i da je izgled često varljiv. Poverenje zahteva vreme (nemojte da budete zaslepljeni obećanjima koja se možda neće održati) i posvećenost. I što je najvažnije, ako vam je zaista stalo do ove osobe, nemojte gubiti nadu da ćete imati istu vezu kao na svojim počecima…
Poverenje u vezi- identifikujte razlog
Zar mu/joj više ne verujete? Prva stvar je bez sumnje da saznate zašto. Ponekad je razlog očigledan, ali drugi put ne toliko. Ako razumete razlog za ovu slabost, moći ćete da napredujete bolje i ojačate svoju vezu.
Poverenje u vezi- Naučite da verujete sebi
Posle neverstva, očigledno je teško ponovo verovati toj osobi. I to nas tera da ponovo razmislimo o nizu stvari: kako to da nisam ništa video? Da li sam to mogao da sprečim? Ove sumnje odražavaju nedostatak poverenja u sebe. Imajte to na umu u svojim sledećim vezama i razgovarajte sa svojim partnerom kako biste mu preneli poverenje i međusobnu sigurnost.
Poverenje u vezi- prepoznajte obrasce
Možda niste shvatili, ali neke šeme (i odnosi) se ponavljaju. Jer? Zato što uvek na kraju gledate u istu vrstu ljudi. Ako vaše prethodne veze nisu uspele, to je možda zato što birate ljude koji vam ne odgovaraju. Naučite da prepoznate ove obrasce kako se ne biste ponovo spotaknuli o isti kamen.
Poverenje u vezi i komunikacija
Čini se očiglednim i, ipak, najteže je: saslušati potrebe i strahove druge, s jedne strane, i izraziti sopstvenu percepciju, s druge. Zdrava komunikacija ide kroz poštovanje i iskrenost. Neophodno je da svako ima svoj prostor.
Poverenje u vezi- Predvidite negativna osećanja
Osećati bes ili ljubomoru u vezi sa situacijom je najnormalnija stvar na svetu, posebno nakon neverstva. Ova osećanja će se povremeno javljati, naučite da ih kontrolišete i pre svega da ih identifikujete kako vam ne bi naškodila u vašoj vezi.
Poverenje u vezi- Razjasnite svoja očekivanja
Ako ste tek započeli vezu, dobro je da kažete partneru kakva su vaša očekivanja za budućnost i šta ne želite ponovo da živite. Obavestiće vas da li želite isto i, pre svega, spasiće vas od veoma komplikovanih situacija zbog nedostatka komunikacije. Jasno recite šta mislite, tako ćete takođe povećati samopouzdanje.
Poverenje u vezi- Procenite da li zaslužuje vase poverenje
Ljubav nas često zaslepljuje i dobro je imati spoljnu tačku gledišta da analiziramo situaciju. Koliko god da vam se ova osoba sviđa, pokušajte da saznate od svoje porodice i prijatelja da li zaslužuju poverenje. Ako ste duboko zaljubljeni u njega, dajte mu šansu, ali oprezno.
Poverenje u vezi- Primenite tehniku „deljenog ekrana“.
Ako vas bivši partneri i dalje uslovljavaju kada je u pitanju poverenje danas, primenite mentalnu tehniku „zajedničkog ekrana“: s jedne strane postavite svog bivšeg dečka, a sa druge strane svog sadašnjeg partnera. To će vam pomoći da uporedite i uporedite svoje poverenje u svaku osobu, a samim tim i da cenite svoju novu vezu.
Poverenje u vezi- zaboravite svoju prošlost
Generalno, ne govorite o svojoj prošlosti kao o „prtljagu“. Ova proživljena iskustva čine vas onim što jeste, ali ne moraju da utiču na vas u vašim novim vezama. Učite iz prošlosti bez opsednutosti njom. I zapamtite da je svaka osoba drugačija.
Poverenje u vezi- Prihvatite preuzimanje rizika
Ako vam je partner bio neveran, prirodno ćete imati tendenciju da se branite od nove osobe. Iako neka pitanja poput: Da li je vredno biti sa osobom znajući da i ona može da me prevari? Oni nastaju logično u vašem umu, nemojte odbaciti ljubav i sve mogućnosti koje vam ona nudi. Prihvatite rizike, ali ne ograničavajte se kada je u pitanju poverenje.
Poverenje u vezi- prihvatite svoje razlike
Možda se ne slažete sa svime i neka pitanja (kao što su deca) vas razdvajaju, ali ako odlučite da se uključite u ovu vezu to je zato što prihvatate drugog takvog kakav jeste. Nastojte da ga ne menjate ili da ga prilagodite sopstvenoj volji. Poverenje se rađa iz međusobnog razumevanja i poštovanja.
Poverenje u vezi- provodite više vremena zajedno
Da, i to izgleda očigledno, ali fizički kontakt ujedinjuje. Što više vremena provodite zajedno, to bi više trebalo da osećate saučesništvo i poverenje.
Ako smatrate da ne možete sami da rešite svoje probleme, ne oklevajte da se obratite profesionalcu. Vodiće vas da naučite da verujete sebi i stvorite zdrav odnos.
Bubrezisu vitalni organi čiji poremećaj rada može da dovede do ozbiljnih bolesti. Lekari kažu da lošim navikama često ugrožavamo zdravlje bubrega. Neadekvatna telesna težina, neselektivna primena lekova i suplemenata, nedovoljan unos tečnosti, mogu da dovedu do zdravstvenih problema sa bubrezima čiji je zadatak da izbacuju štetne supstance iz tela. Bubrezi su ograni koji održavaju ravnotežu vode, tečnosti, minerala, hemijskih supstanci, to jest, elektrolita kao što su natrijum, kalijum i slično, upozoravaju stručnjaci, okupljeni oko američkog udruženja National Kidney Foundation.
Zdrava ishrana i adekvatna telesna težina
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Gojaznost je bolest koja u nekim slučajevima može da poremeti rad svih organa uključujući i bubrege. Gojaznim osobama se savetuje lečenje pod nadzorom stručnjaka i zdrav način ishrane u kojem nema mesta za industrijski prerađene namirnice sa dosta aditiva, soli, masnoća, šećera. Sve se mora dopuniti svakodnevnom fizičkom aktivnošću i adekvatnim količinama sna, jer i nedovoljno sna može da dovede do hormonskog disbalansa i osećaja gladi.
Kada se savetuje smanjen unos proteina?
Pacijenti sa bolestima bubrega zahtevaju određeni način ishrane, koji je i deo terapije hroničnih bolesti bubrega, sa ciljem da umanji nivo razgradnih produkata u krvi. Bolesni bubrezi nisu u stanju da filtriraju i uklone sve otpadne materije, zato je odgovarajuća ishrana način da se uspori bolest i sačuva dobra funkcija bubrega.
Opšta preporuka jeste da se smanje količine soli. Iz ishrane se izbacuju čitave grupe namirnica, na primer, neke vrste voća i povrća. Ograničenja u ishrani zavise od oblika i faze bolesti bubrega. U početnim fazama, ishrana se bazira na niskom unosu natrijuma, ovo je posebno bitno za osobe koje imaju pridružene bolesti, na primer, dijabetes tipa 2. Ukoliko dođe do napretka bolesti, pacijentima se savetuje smanjen unos proteina i namirnica bogatih kalijumom i fosforom.
Ne postoji jedan način ishrane koji će odgovarati svim bolesnicima
Stručnjaci kažu da je zadatak ishrane da rastereti bubrege čija je funkcija umanjena i spreči poremećaje u ravnoteži tečnosti i elektrolita. Ne postoji jedan način ishrane koji će odgovarati, na primer, svim pacijentima sa hroničnom bolešću bubrega. Ishrana se prilagođava stepenu bubrežne insuficijencije, mogućim pridruženim bolestima i opštem stanju pacijenta. Moguće je da će dijeta koja je bila odgovarajuća u jednom periodu, posle izvesnog vremena biti zbog promene stanja pacijenta nefunkcionalna.
Bubrezi su nekada posebno osetljivi na pojedine lekove
Generalna preporuka jeste da ukoliko imamo bilo kakvu bolest bubrega, ali i ako želimo da sačuvamo zdravlje ovih organa, izbegavamo upotrebu lekova bez prethodne konsultacije sa lekarom ili farmaceutom. Nesteroidni protivupalni lekovi koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji kao što su ibuprofen i naproksen mogu da budu štetni za bubrege, posebno ukoliko se piju često i u velikim dozama.
Lekari skreću pažnju i da dugotrajna upotreba lekova inhibitora protonske pumpe, za suzbijanje lučenja želudačne kiseline, može da bude faktor rizika za nastanak hroničnog oboljenja bubrega. Preporuka je da se ovi medikamenti uzimaju pod nadzorom stručnjaka.
Obratite pažnju i na antibiotike
Neselektivna primena antibiotika isto može da bude štetna za bubrege, posebno ako imamo već bilo koji oblik bolesti bubrega. Određene vrste antibiotika, kao što su penicilin, sulfonamidi, cefalosporini, mogu da budu pokretači oštećenja bubrega ako se ne koriste prema uputstvu stručnjaka.
Kako bismo sprečili bolesti bubrega bitno je da analgetike ne koristimo u neograničenim količinama, potrebno je da izbegavamo više lekova protiv bola u jednoj piluli. Ukoliko već koristimo analgetike bitno je da unosimo dovoljne količine vode, ne pijemo zajedno alkohol i analgetike, da sledimo uputstva koja su naznačena na svakom leku.
Raznorazni dodaci ishrani, suplementi, mogu da ugroze bubrege. U povećanom riziku su osobe sa bolestima bubrega. Preporuka je da ne uzimamo na svoju ruku ove proizvode, posebno ako već pijemo lekove.
Voda i zdravlje bubrega
Adekvatan unos vode bitan je za rad bubrega, jer nedovoljna količina tečnosti može dovesti do peska, kamena u bubregu, infekcija. Lekari upozoravaju da slana hrana, uz mali unos pitke vode pogoduje razvoju bolesti. Ukoliko ne unosimo dovoljno tečnosti u toku dana, postoji minus vode u organizmu i dolazi do stvaranja prezasićenog urina, mineralnim solima koji su osnova za stvaranje peska, naglašavaju doktori.
Lekari kažu da većina pacijenata sa peskom ili kamenom u bubregu popije dve do tri šolje vode dnevno iz gradskog vodovoda. Pojedini stručnjaci savetuju da uz česmovaču, pijemo na primer i uvin čaj kako bi se stvorila bazna sredina u urinu, koja ne dopušta kristalizaciju i spajanje minerala i samim tim nastanak peska ili kamena.
