Anton Pavlovič Čehov: “Zar se na ovome svetu može živeti da se ne pokažu zubi?!”
Pre neki dan pozvao sam u kabinet guvernantu moje dece, Juliju Vasiljevnu. Trebalo je da joj platim.
− Sedite, Julija Vasiljevna! – rekoh joj. – Dajte da se obračunamo. Vama je novac,sigurno, potreban, a vi ste tako fini pa nećete sami da tražite… Dogovorili smo se po trideset rubalja mesečno.
− Po četrdeset…
− Ne, po trideset! Imam zapisano. Uvek sam guvernantama plaćao po trideset. Kod nas ste proveli dva meseca.
− Dva meseca i pet dana…
− Tačno dva meseca. Tako kod mene piše. Znači, sleduje vam šezdeset rubalja. Oduzme se deset nedelja, nedeljom niste s Koljom učili, nego samo šetali. I tri praznika.
Julija Vasiljevna pocrvene i poče da čupka karner, ali ni reči!
− Tri praznika – prema tome, manje dvanaest rubalja. Četiri dana je Kolja bio bolestan i nije bilo časova.
Radili ste samo sa Bajrom. Tri dana su vas boleli zubi i moja žena vam je dozvolila da ne držite časove po podne.
Dvanaest i sedam su devetnaest. Oduzmimo. Ostaje, hm, četrdeset jedna rublja. Tačno?
Levo oko Julije Vasiljevne pocrvene i ovlaži se. Zadrhta joj brada. Ona se nervozno zakašlja, zašmrkta, ali ni reči!…
− Uoči Nove godine razbili ste šolju za čaj s tanjirićem. Manje dve rublje. Šolja je skuplja, porodična je, bog s vama! Šta nam sve nije propalo! Zatim se zbog vaše nemarnosti Kolja popeo na drvo i iscepao kaputić. Deset manje. Zbog vaše nepažnje je i sobarica ukrala Varjine cipele. Vi morate o svemu da vodite računa. Zato primate platu. Prema tome, dakle, još pet rubalja manje. Desetog januara ste od mene uzeli deset rubalja…
− Nisam uzimala! − prošaputa Juluja Vasiljevna.
− Ali imam zapisano!
− Pa neka. Dobro.
− Kad se od četrdeset jedan oduzme dvadeset sedam ostaje četrnaest.
Oba oka se napuniše suzama. Na dugom lepom nosiću pojavio se znoj. Jadna devojčica!
− Uzela sam samo jednom – reče ona drhtavim glasom. – Od vaše supruge uzela sam tri rublje. Više nisam uzimala.
− Je l’? Pazi, molim te, to kod mene nije zapisano! Četrnaest manje tri, ostaje jedanaest. Evo vam vaš novac, draga! Tri, tri, tri, jedan i jedan. Izvolite!
I ja joj dadoh jedanaest rubalja. Ona ih uze i drhtavim prstićima gurne ih u džep.
− Mersi – prošapta.
Skočih i počeh da šetam po sobi. Obuzeo me bes.
− Na čemu mersi? − upitah.
− Na novcu.
− Pa ja sam vas pokrao, do đavola, opljačkao! Ama, ukrao sam vam! Na čemu onda mersi?
− Na drugim mestima mi uopšte nisu plaćali…
− Nisu plaćali? Pametno! Našalio sam se s vama, dao sam vam surovu lekciju. Daću vam svih vaših osamdeset! Evo u koverti su spremljene za vas! Ali zar se može biti takav pekmez? Zašto se ne bunite? Zašto ćutite? Zar se na ovome svetu može živeti da se ne pokažu zubi? Zar se može biti takav mekušac.
Ona se kiselo osmehnu i ja na njenom licu pročitah: „Može!“
Zamolio sam je za oproštaj zbog surove lekcije i dao joj, na njeno veliko čuđenje, svih osamdeset. Bojažljivo se zahvalila i izašla. Pogledah za njom i pomislih: lako je biti silan u ovome svetu!”
Anton Pavlovič Čehov, ,”Mekušac”, odlomak
Gde ste ispustile nevine osmehe, poderana kolena i sitna radovanja?
”Nosila sam odeću koju je pre mene nosilo bar dvoje, a onda je prelazila u ruke druge dece (neretko i dečaka).
Pila sam vodu iz bunara, ponekad i sa česme “”
Leti su mi kolena bila više bez kože nego sa njom.
U srednju školu sam krenula u trenerci.
Sa ruksakom. Snovima. I osmehom.
Takva sam je i završila.
Danas, sa mojim godinama, znam da sam bila dete, tinejdžer, devojka, žena.
Nepozvana da bilo šta komentarišem na ovu temu, a pogođena svakodnevnim viđanjem žena koje su, preskačući neke od faza odrastanja previše brzo i neprirodno došle do „titule“ žene, poželim da im postavim bezbroj pitanja… njima, ili stvorenju koje su pod uticajem sredine od sebe stvorile.
Gde su vaši snovi, barbike novog vremena?!
Ko vam je i zašto tako zakomplikovao odrastanje? Gde žurite?
Pred čim bežite?
Pupoljak se ne otvara pre proleća, zar vam niko to nije rekao?!
Gde ste ispustile nevine osmehe, poderana kolena i sitna radovanja?
Zar morate da se „penjete“ na neudobne cipele da biste bolje sagledale svet oko sebe? ”
Pouka: Ne trudite se da izgubite detinjstvo jer ono je najlepše kada je spontano, a…godine će vas stići, želeli to ili ne.
Autor nepoznat redakciji
Deco SLUŠAJTE MAJKU – Uvek sam je voleo i od srca poštovao. A zašto je nikada nisam slušao do sada mi nije jasno
Kad sam bio mali mama mi je govorila da zimi ne idem bez kape. Nisam je slušao pa danas imam hroničnu upalu sinusa.
U osnovnoj me je molila da radim domaće na vreme. A ja bio kampanjac. Ih, koliko
U srednjoj mi je govorila da se ne vraćam kasno sa treninga. Nisam je slušao pa sam uvek bio pospan prva dva časa sledećeg dana.
Na fakultetu me je molila da ne padnem godinu. A ja pao dve.
Malo kasnije me učila da je najbolja hrana ona koja je se gaji na našem placu. Nisam joj verovao pa danas jedem treću klasu španske boranije iz supermarketa
Kada sam odlazio na studije želela je da se jednom vratim. Evo me i danas, posle 31. godine, u tuđini.
Pa me je učila da je porodica najvažnija i da treba da se oženim i imam decu. Oženio se jesam – ali sa poslom pa me maltretiraju kao da imam najneodgovorniju decu sveta.
Mama nije imala fakultet a umela je da od jednog dinara napravi deset, celo moje detinjstvo. Gledam ove moje šefove u firmi pa se mislim da ste išli u školu kod moje mame sada bi nam bilo puno bolje.
Mama takođe, nije išla na kurseve kulinarstva. Ali je bez obzira na to prvak sveta za ove izvikane šefove kuhinja koji svakog puta uspeju da me ostave gladnog kada izađem iz njihovog restorana.
Sada mame više nema. Uvek sam je voleo i od srca poštovao. A zašto je nikada nisam slušao do sada mi nije jasno.
Mada, sve je to ona znala – moja predivna mama.
Pozdrav svima, a posebno mamama celog sveta
Goran Vuk, Kopenhagen
IZVOR:.politika.rs
Evo kako je NikolaTesla koristio moći uma- RECEPT ZA USPEH I ZDRAVLJE
Još u detinjstvu Tesla je shvatio da s crnim mislima i lošim zdravljem, čovek ne može da bude uspešan, jer nema dovoljno kreativne energije u sebi.
Dva su puta koji vode ka samopouzdanju ličnosti: unutrašnji i spoljni put.
Prvi utisci su bitni pa se Tesla trudio da uvek izgleda besprekorno. Bio je lepo odeven, ošišan, obrijan, fizički čist, sa savršenom kilažom i ljubaznog nastupa sa ljudima. Sve originalne fotografije koje postoje o Nikoli Tesli prikazuju ga takvog. Teslin izgled i ličnost su bili privlačni ljudima, pa su ga rado pozivali svuda.
Nikola Tesla je iskonski pokušavao da deluje uspešno i zdravo, čak i onda kada to nije bio. Znao je da ljudi izbegavaju one koji imaju probleme ili nisu zdravi.
Savet je: ako želite da budete uspešni, trebalo bi da budete negovani, čisti, da lepo mirišete, nosite odeću u onoj boji koja odgovara vašem izgledu i uzrastu, bez nečistoća na njoj. Ovo je spoljašnji put! On vodi ka rastu i samopouzdanju čoveka.
Drugi put je unutrašnji i komplementaran je prvom. Ništa ne morate raditi, samo nagovorite sebe da budete samopouzdaniji, uspešniji i zdraviji. Identičnu stvar je radio Tesla, koji je i više puta pisao o tome.
U detinjstvu je često bolovao jer je imao nežno telo i psihu pa ih je rigorozno trenirao da ojačaju! Tesla je postao toliko snažan da se to reflektovao i na planetu u celini.
Ljudi su ga masovno sledili, slušali i gledali. Mnogi su želeli prijateljstvo i bliskost s njim, jer ih je privlačila njegova unutrašnja svetlost, kao mušice koje privlači upaljena svetiljka u noći.
Tesla je bio uporan i kada je bio odbijan bezbroj puta (kao što ga je odbijao Morgan); ne bi odustajao i ponovno bi pokušavao, bez obzira na ishod.
Već u detinjstvu je shvatio (kada govori o strahu), da s crnim mislima i lošim zdravljem, čovek ne može da bude uspešan, jer nema dovoljno kreativne energije u sebi.
Ljudski um poseduje neverovatne osobine pa ga treba konstantno trenirati, da bi napredovao sve više i više. Mi smo poput magneta i sve upjamo u sebe! Ako nam je um pozitivan, privlačimo povoljne stvari u svoj život, i obratno.
Čitajući knjige o Tesli, krenuli ste na mentalno putovanje, koje će vas usavršiti, shodno vašem temperamentu, sklonostima i trenutnom zdravlju.
Na tom putu želimo vam sreću i blagostanje, što bi vam poželio i Nikola Tesla, da je s nama!
Iz knjige Nikola Tesla, Unutrašnji Svet zdravlja, Medicina, autor: Dr Irena Sjekloča Miler.
SAČUVAJTE VAŠ BRAK: Kako da ponovo zavolite svog muža!
Nema savršenog braka ili dugogodišnje veze. Svaki brak prije ili kasnije zapadne u određene probleme, a osobe koje godinama dele svoje živote nađu se pred odlukom, treba li da ostanu zajedno ili svako treba da krene svojim putem.
Prtljag prošlosti i sadašnjosti za neke je prevelik, a osećaj ljubavi ne može nadvladati osećaj razočarenja i usamljenosti.
Sve ono što ste nekad delili s partnerom može se ponovno vratiti, ali put nije lagan, baš suprotno. Ali, nagrada je nemerljiva. Biće potrebno mnogo opraštanja i žrtve s obe strane. Evo odakle da počnete
-
Ispričajte se
Ponekad je potrebno pokazati svoju poniznost i ranjivu stranu, jer na taj način ćete pokazati koliko vam je stalo. Ispričajte se što ste zanemarili jedan drugog, šta ste se uzimali zdravo za gotovo, što ste zanemarivali međusobne potrebe i osećaje. Ispričajte se dobro!
-
Izaberite partnera umesto posla
Dosad su vam posao i karijera bili na prvome mestu? Vreme je da se karte okrenu. Posvetite vreme jedno drugome, prisetite se stvari koje ste pre radili zajedno, što vas je uveseljavalo. Smejte se ponovno zajedno, provodite više vremena zajedno. Naučite da ponovo budete prijatelji, ljubavnici…
-
Prestanite da ga upoređujete s drugim muškarcima
Niko nije svršen, ni on, ni vi, pa tako ni muškarci s kojima ga upoređujete. Upoređivanje će vam odvući pažnju od važnih stvari i vrednosti vašeg partnera. Naučite ga voleti onakvog kakav je.
-
Verujte mu da vas voli
Ako želi da vaša veza i brak juspe jednako kao što i vi želite, ulaže trud, tada vas sigurno i voli. Možda vam on to i govori, ali mu vi ne verujete, jer vas je prethodno razočarao. Ako želite da brak uspe, počinite mu verovati, malo po malo.
-
On mora biti na prvom mestu, a ne deca
Ako je brak srećan, i deca će biti srećna i obrnuto. Ma koliko se ponekad činilo suludo da deca budu manje važna od vašeg partnera, to se mnogima obilo u glavu, jer na kraju sve što je ostalo u braku jesu zajednička deca.
izvor: novi.ba
Nikola Jokić: Jeo sam sve, kolače, paprikaš, pice, kokice…
Nedavno je na društvenim mrežama kružila ideja da NBA liga promeni svoj logo i da stave sliku Jokića kada je bio dete, bez majice i sa evidentnim viškom kilograma.
U nedavnom intervju za dokumentarac “Čovek koji pravi razliku”, centar Denvera Nikola Jokić je sam priznao da je do skoro bio “debeljuca”.
“Bio sam debeljuca do prošle godine. Voleo sam svašta da jedem i nisam ništa odbijao. Jeo sam sve, kolače, paprikaš, žuta supa sa malo više masti. Pred svaku utakmicu pojedem nešto što ne bih trebao. Da li komadić pice, kokice nešto samo da je nezdravo. Protiv uroka”, rekao je Jokić.
“IMALI SMO PROGRAM, A ON DORUČKOVAO POLA KILE BUREKA”
Nikola Jokić mnogima je još više “prirastao srcu” kada je otkrio da voli da se hrani kao “sav normalan svet”, da jede burek i pije koka kolu, što je jednom prilikom i potvrdio njegov nekadašnji trener Dejan Milojević.
“Angažovali smo nutricionistu i naš kondicioni trener Marko Ćosić, koji je zaista vrhunski trener, napravio je fantastičan program rada. Drugo, odredio je režim ishrane, mi smo se ubili radeći na tome, ali videli smo da to ne ide u očekivanom smeru. I onda shvatimo da on doručkuje pola kile bureka i popije flašu koka-kole za ceo dan”, rekao je njegov nekadašnji trener Dejan Milojević.
ČETIRI SENDVIČA ZA 40 MINUTA
Kako prenose mediji, Srđan Stojkov, prvi Jokićev trener u Somboru, ispričao je s ovim u vezi jednu sjajnu anegdotu.
“Nikola je imao dobar apetit tokom odrastanja. Tokom jednog njegovog putovanja u drugi grad na utakmicu, majka mu je spakovala četiri sendviča za ceo dan, trebalo je da odu ujutru i da se vrate uveče. Nikola ih je pojeo za 40 minuta”, naveo je Stojakov.
Ipak, da je Jokić počeo da vodi računa o ishrani, iako ne tako strogo kao Đoković, pokazala je njegova objava od jeseni prošle godine. Naime, on je tada objavio fotografiju užine na kojoj su grožđe, banane i voćni sok.
ŠTA KAŽU STRUČNJACI O JOKIĆEVOJ ISHRANI?
Kako za MONDO kaže nutriconista Dejan Nedeljković, burek ili pljeskavica jednom u 10 dana ne mogu ozbiljnije da poremete profesionalnog sportistu, sa visinom i snagom koju ima Nikola Jokić.
“On ima dva treninga dnevno i, ako mu ponekad prija takva hrana, to je u redu, jer to ne može ozbiljnije da ga poremeti. Njemu verovatno ne bi ni prijala ishrana Đokovića jer, ako bi prešao samo na salatu, to bi bio šok za organizam. Očigledno je da sada pravi vrhunske rezultete i da nema potrebe za drastičnim promenama”,kaže za MONDO nutricionista Miloš Nedleljković.
Da ishrana Nikole Jokića potencijalno ima veze i sa krvnom grupom, objašnjava za MONDO Milka Raičević, nutricionista.
“Ako je Nikola Jokić nulta krvna krupa, meso mu je potrebnije nego ostalima i teško bi se navikao na vegansku ishranu, bio bi stalno gladan. Za košarku mu je potrebna masa i snaga, tako da je skoroz opravdano unositi masnoće. Sigurna sam da Jokić ne konzumira brzu hranu svakodnevno, već povremeno, pa je to u redu”, kaže Milka Raičević.
izvor: mondo.rs
Vedrana Rudan: „Pokušala sam da ubijem oca kad sam imala 15 godina, ali mi nije uspelo. Pokušala sam i sa 20, ali je jedva ostao živ“
Književnica Vedrana Rudan važi za jednu od najintrigantnijih ličnosti na našim prostorima, a u dosadašnjoj karijeri radila je i kao novinarka, voditeljka i kolumnistkinja.
Rođena je 1949. godine u Opatiji, otac joj je poreklom bio hercegovac i bio je ribar i vrtlar, a majka poreklom iz Like radila je kao direktorka u vrtićima, ali su je muž i svekrva prisilili da se odrekne ovog posla i bude domaćica.
Kako je Vedrana više puta naglasila, majka joj je zbog toga zapala u depresiju, a jedno vreme se odavala i alkoholu. To je trajalo sve dok Vedrana nije postala punoletna.
Ona je u svojim kolumnama, romanima, ali i intervjuima javno govorila o tome kako je od oca trpela nasilje.
„Pokušala sam da ubijem oca kad sam imala 15 godina, ali mi nije uspelo. Pokušala sam i sa 20, ali je jedva ostao živ“, rekla je ona u emisiji „Lica kao sav normalan svet“.
„Imala sam 21. godinu, diplomirala sam i radila. Bilo je to vreme kad su se nosile mini suknje, a onda su, preko noći, došle u modu maksi suknje. Radila sam, imala sam svoju platu i pratila modu, pa sam tako skinula mini i obukla maksi suknju. Otac je ušao u kuhinju, a živeli smo u rupi, u pravom ćumezu, odmerio me… majka u uglu drhti, nikad se nije smeo dizati ton… a otac kaže: ‘Juče si bila ku*va a danas si časna sestra, odluči se’. Odgovorila sam mu: ‘Ne s…’, a majka je skoro umrla, jer sam prvi put digla ton na oca. Pomislila sam – šta mi se može dogoditi? Završila sam školu, radim…“, nastavila je ona.
„A onda mi je on prišao, podigao me i bacio u stakleni orman. Bila sam sva u krvi i staklu… imali smo šporet na drva i na njemu je, u tom trenutku, bila velika šerpa puna gulaša, ogromna… uhvatila sam je za te goruće ‘uši’, digla u vazduh i bacila ocu u glavu. Tog dana sam otišla iz kuće u nameri da se nikad ne vratim. Tako je ostalo do udaje. A onda, dok je moj bivši muž bio u vojsci, a ja s malim detetom, bila toliko bedna da sam pozvala majku i rekla joj: ‘Nemamo šta da jedemo, mogu li da dođem kod vas’. Majka je bila u neverici“.
izvor: espreso.co.rs
DECA U SRBIJI ĆE SE IGRATI SA TRUDNIM KENOM – Da li ovakve igračke mogu da utiču na seksualnost kod deteta?
