Posle 103 godine u Bugarskoj je zabeležen slučaj obolevanja od kolere, dok je u Crnoj Gori kod nekoliko pacijenata dijagnostikovana kju groznica. Bolesti za koje se mislilo da su odavno iskorenjene nalaze se u komšiluku, pa mnogi građani imaju bojazan da ova oboljenja ne zakucaju i na vrata Srbije.
Koliko smo ugroženi od pojave ovih oboljenja?
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kako za “Politiku” ističe primarijus dr Slavica Maris, epidemiolog i načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, naši građani nisu ugroženi jer postoji mali rizik od širenja ove bolesti, zato što je u zemljama u Evropi stanovnicima dostupna bezbedna voda za piće i obezbeđena je osnovna sanitacija.
– Mogu se javiti importovani slučajevi, kao što je slučaj u Bugarskoj, jer je tamo reč o indijskom državljaninu koji je oboleo. Ali lokalno širenje bolesti i epidemija, odnosno mogućnost da ova bolest bude stalno prisutna na našem području zaista ima jako mali rizik. Kolera je akutna, crevna infekcija koja je izazvana bakterijom Vibrio cholerae i koja je prisutna širom sveta. Trenutno se nalazimo u sedmoj pandemiji kolere, koja je krenula 1961. u Južnoj Aziji, zatim se 1971. prebacila u Afriku, a 1991. stigla u Ameriku. Na godišnjom nivou, prošle godine, ukupan broj obolelih je bio 535.000 širom sveta, a ova bolest je izazvala oko 4.000 smrtnih ishoda – ističe dr Maris.
Simptomi kolere
Smatra se da je ovaj broj obolelih i umrlih znatno veći, tako da prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjom nivou, dodaje naša sagovornica, ima 1,3 do četiri miliona obolelih od kolere, i ukupno 21.000 do 143.000 smrtnih ishoda širom sveta. Većina obolelih ima blage simptome i oni se mogu uspešno lečiti oralnom rehidratacijom, jer je u kliničkoj slici dominantna vodenasta dijareja, što znači da obolela osoba ima veliki broj tečnih vodenastih stolica. Mogu se i javiti i povraćanje, i povišena temperatura koja ide do 38 stepeni Celzijusa, ali uglavnom je oko 37 stepeni.
– U nekim slučajima kada imamo jako veliki broj tečnih stolica i povraćanja, može da dođe do dehidratacije i šoka, i ako se na vreme ne prepozna bolest i ne leči, može da dovede do smrtnih ishoda, koji se registruju širom sveta. Ova bolest se vezuje za siromašne zemlje koje nemaju obezbeđenu bezbednu vodu za stanovništvo, kao i osnovnu sanitaciju, jer se bakterija koja je uzročnik bolesti najčešće prenosi putem kontaminirane vode, ali može i putem hrane. Školjke se često povezuju sa obolevanjem od kolera – dodaje dr Maris.
Osim od kolere, strahuje se i od pojave KJU groznice, bolesti koja spada u zoonoze i koja ima već registrovane slučajeve u Crnoj Gori. Dr Maris kaže da od ovog oboljenja obolevaju i životinje i ljudi. Najčešće obolevaju ljudi, što znači da ova infekcija prelazi sa životinja.
– I ova bolest je širom sveta rasprostranjena. Uzrokovana je bakterijom Coxiella burneti. Registruje se i u brojnim zemljama sveta kao i u Evropi, u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Mađarskoj, Holandiji. I u našoj zemlji se ovo oboljenje sporadično registruje. Za deset godina na teritoriji Beograda imali smo tri slučaja obolevanja od kju groznice koja su registrovana. Jedan slučaj je bio 2018. godine, a dva slučaja 2015. Infekcija kod ljudi je obično asimptomatska, ali može imati i blaži tok, kao i teški, a jako retko može da bude i smrtonosna. Manje od jedan odsto je smrtnost od ove bolesti – navodi dr Maris.
Osobe koje razviju simptome oboljenja, obično imaju tegobe kao u slučaju gripa, poput iznenadne pojave temperature, groznice, bolova u mišićima, umora, noćnog znojenja, gubitka u težini, bolova u zglobovima, a mogu se javiti mučnina i povraćanje. U nekim slučajevima može se razviti i upala pluća, a neki simptomi, kao što je umor, mogu da traju duže vremena i nakon ove infekcije.
Lečenje kju groznice
– Lečenje je antibioticima, pre svega tetraciklinima koji su lek izbora minimum dve nedelje. Ukoliko se na vreme ne prepozna i ne leči ova bolest, može poprimiti hroničan tok sa komplikacijama, kada se javlja hronična upala jetre i srčanih zalistaka. Prenosi se najčešće aerogenim putem, putem vazduha, jer inhalacijom mi udahnemo čestice koje sadrže uzročnika ove bolesti, odnosno bakteriju Coxiellu burneti. Ove čestice mogu da se prenesu vazduhom na udaljenosti do 500 metara – pojašnjava sagovornica.
Najčešće se, osim aerogenim putem, bolest može preneti i direktnim kontaktom sa zaraženim obolelim životinjama, naročito prilikom porođaja ovih životinja, jer se sa onim tečnostima koje se izbacuju prilikom porođaja dolazi u kontakt sa dlakama, vunom, a najčešće se ovo oboljenje javlja kod goveda, koza, ovaca.
– Najčešće se primeti upravo spontani pobačaj ili mrtvorođeni plod i na taj način se najčešće otkrije bolest, infekcija kod životinja. Onda stigne obaveštenje, koje donose epidemiolozi, da imamo zaraženu životinju u domaćinstvu i onda mi obavljamo svoj deo posla, epidemiološko istraživanje. U najvećem riziku za obolevanje su članovi domaćinstva, i to osobe koje najviše i rade sa ovim životinjama, tako da su one najčešće uključene prvo u ovo istraživanje. Sem ovog puta prenosa, aerogenog i direktnim kontaktom sa zaraženim životinjima, odnosno sa njihovim izlučevinama, postoji moguća zaraza i preko kontaminirane hrane, preko kontaminiranog mleka, odnosno mesa, ali ovo možemo isključiti ako to mleko prokuvamo, odnosno koristimo za konzumaciju pasterizovano mleko i mlečne proizvode. Meso ćemo jesti termički obrađeno, tako da ćemo uništiti bakterije – kaže dr Maris i dodaje da osobe koje su u direktnom i najbližem kontaktu sa životinjama prvenstveno treba da slušaju savete veterinara i da prilikom porođaja životinja nose ličnu zaštitnu opremu, maske, kecelje i tu garderobu koja se koristi u takvim situacijama, nakon kontakta sa životinjom, odlože i operu.
Izvor: Politika
