Balkonski SOLARNI PANELI – Proizvodite svoju BESPLATNU struju!
U Nemačkoj vlada prava pomama za solarnim modulima koji se instaliraju na balkonu ili nekom drugom odgovarajućem mestu. Prema podacima Savezne agencije za mreže, u prvom tromesečju ove godine broj prijavljenih takvih mini-postrojenja povećan je sedam puta u odnosu s istim period prošle godine.
“Tržište je ogromno, do 2030. bi u Nemačkoj moglo da bude instalirano 12 miliona takvih mini-postrojenja“, procenjuje za DW stručnjak za solarne module Kristijan Ofenhojzle. On je pokretač veb-stranice MachDeinenStrom.de na kojoj zainteresovani mogu da se informišu o mogućnostima takvih solarnih postrojenja. Ako se trend nastavi, za sedam godina bi svaki četvrti stan u Nemačkoj mogao da ima takvo solarno mini-postrojenje.
I u Kini su mala solarna postrojenja sve omiljenija. U milionskoj metropoli Hangdžouu ih recimo veoma često ugrađuju na velikim stambenim zgradama u kojima se stanovi iznajmljuju, kaže Hans-Jozef Fel iz firme “Energy Watch Group“.
U Italiji, najveći tamošnji snabdevač električnom energijom “Enel“ propagira takvu vrstu proizvodnje električne energije za vlastite potrebe. Veliko interesovanje za tu tehniku koja se lako instalira, Ofenhojzle je uočio i u drugim evropskim zemljama – u Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj.
Kako funkcionišu solarni moduli za utičnicu?
Mala solarna postrojenja imaju najčešće jedan do tri solarna panela. Oni se pričvrste na balkon, na zid kuće, na terasu, negde u bašti ili na krovu. Mogu da ih koriste i oni koji iznajmljuju stan, ali da bi ih postavili moraju da zatraže dozvolu stanodavca. Mala solarna postrojenja ili tačnije aparati za proizvodnju struje, čovek može i sam da instalira, bez pomoći električara ili nekog drugog zanatlije.
Jednosmerna struja koja nastaje u solarnom modulu sprovodi se do kutije, odnosno invertera, u kojem se pretvara u naizmeničnu, a onda se ona preko običnog utikača u zidu uvodi u kućnu mrežu. Struja proizvedena u solarnom aparatu po pravilu se troši u domaćinstvu, ali višak može da ode i u javnu mrežu.
Koliko struje proizvodi solarni modul za balkon?
Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca na određenom području i usmerenja solarnih panela. U Africi, na Bliskom istoku, u Australiji, delovima Kine, Latinske Amerike i SAD, solarni modul od 400 vata može da proizvede i do 800 kilovat sati struje za godinu dana. U Nemačkoj i na drugim mestima u centralnoj Evropi, količina proizvedene struje je otprilike upola manja. Optimalno je da se modul okrene ka jugu i pod određenim uglom, tako da sunčevi zraci padaju što direktnije na solarni panel.
Ako nije moguće modul postaviti pod određenim uglom, količina proizvedene struje će biti manja. Ako je modul od 400 vati postavljen najbolje moguće – na zid ili ogradu balkona na južnoj strani – u Nemačkoj je moguće proizvesti oko 260 kilovati sati za godinu dana. Ako je okrenut ka istoku ili zapadu, onda oko 190 kilovati sati.
Da li je balkonski modul dovoljan za potrebe domaćinstva?
U razvijenim zemljama potrošnja struje je velika. Domaćinstvo s četiri osobe u Nemačkoj troši oko 4.000 kilovat sati struje godišnje, domaćinstvo s dve osobe oko 1.500 kilovat sati.
Dobro usmereni solarni modul od 400 vati može tokom proleća i leto da proizvede oko 320 vati, ako je malo oblačno samo polovinu toga, a ako je veoma oblačno samo oko 50 vati. U jeseni i zimi, ako je vedro, takav modul može da proizvede oko 160 vati, a ako je veoma oblačno samo oko 20 vati. To znači da balkonski modul pokriva samo mali deo potreba domaćinstva za strujom.
Koliko košta balkonsko solarno postrojenje?
Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri modula u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kilovat satu, troškovi nabavke se amortizuju za šest do devet godina, procenjuje Tomas Zeltman iz Saveza za solarnu privredu u Berlinu.
Nakon toga bi struja koju proizvodi balkonsko solarno postrojenje, prema njegovoj računici, bila besplatna još najmanje desetak godina. Jer, solarni moduli obično imaju rok trajanja oko 25 godina, a sklop za pretvaranje jednosmerne u naizmeničnu struju oko 15 godina.
Da li su balkonski solarni moduli bezbedni?
“Načelno su balkonski solarni aparati veoma bezbedni, do sada nisu poznate nikakve štete“, kaže Zeltman. Ipak, on preporučuje da se takvi aparati kupuju samo u specijalizovanim prodavnicama ili kod specijalizovanih ponuđača preko interneta. Kod njih su komponente prilagođene jedne drugima, a može se dobiti i pomoć prilikom instalacije, ukoliko je to potrebno.
Instalacija balkonskih solarnih postrojenja dozvoljena je u sve više zemalja. U Evropskoj uniji je dozvoljena u 25 od 27 zemalja-članica. Samo u Belgiji i Mađarskoj balkonski solarni aparati za sada nisu dozvoljeni.
Uvođenje do 800 vati solarne energije preko utičnice u mrežu u domaćinstvu smatra se tehnički neproblematičnim. Vodovi struje u domaćinstvu obično su predviđeni za struju do 3.500 vati i zato nemački Stručni savez elektrotehnike i elektronike (VDE) ne vidi da tu postoji bilo kakav problem.
Nemačka savezna vlada smatra da takva mala solarna postrojenja mogu doprineti energetskom zaokretu, pa bi trebalo da bude pojednostavljeno i izdavanje dozvole za instalaciju, a snaga dozvoljenih balkonskih solarnih modula trebalo bi da bude povećana sa sadašnjih 600 na 800 vati.
Važno je takođe da moduli budu dobro pričvršćeni za balkon ili zid, kako bi mogli da izdrže vetar i druge vremenske uslove.
Zadovoljstvo zbog sopstvene struje
Stručnjaci se slažu da balkonska solarna postrojenja mogu da pokriju samo mali deo budućih potreba za električnom energijom. Istovremeno, biće potrebno i mnogo velikih solarnih postrojenja na krovovima i velikim solarnim parkovima.
Ali, balkonski moduli imaju još neke prednosti. Oni ljudima pričinjavaju zadovoljstvo zbog “proizvodnje sopstvene struje“, a ljudi će zbog toga skupljati iskustva, pa tako unaprediti i druge oblike snabdevanja električnom energijom koji manje štete klimi, kaže Leo Ganc iz međunarodne firme za istraživanje tržišta EUPD iz Bona. “Ta balkonska solarna postrojenja veoma su važna jer se ljudi i tako mobilišu za energetski zaokret.“ Ljudima je potrebna identifikacija i pristup rešenjima za energetski zaokret, i zato su ta mala postrojenja “politički veoma jak signal“, zaključuje Ganc.
Izvor: ordinacija.tv/b92.net
Alkohol niste ni liznuli, a pali ste na ALKO TESTU: Za to su krive ove NAMIRNICE!
Pre nego što sednete za volan obavezno povedite računa o tome šta ćete uneti u organizam.
Veliki broj ljudi pada na alko-testu, a da nije popio ni jednu čašicu žestine.
Jedan od razloga jesu sirupi koje koristi sve veći broj građana koji šmrče, kija i kašlje, a koji sadrže alkohol. Ako vas zaustavi patrola saobraćajne policije, do neprijatnosti može da dođe i ako ste prethodno koristili propolis sprej, pa čak i onda kada niste uspeli da odolite bombonjeri s likerom.
Postoji velika verovatnoća da će kod svakog ko je pre duvanja u alko-test konzumirao proizvod koji sadrži alkohol, test pokazati nedozvoljen nivo promila alkohola u krvi. Ako se desi da vam policajac ipak ne poveruje da ste pali test iz ovog razloga, tražite da vadite krv.
Tolerancija alko-testova u našoj zemlji se kreće plus-minus 0,2 promila, a ovi uređaji su toliko osetljivi da registruju i najmanje čestice alkohola.
Čak i ako samo isperete usta rakijom, alko-test će reagovati. Upravo zbog toga građani moraju biti oprezni prilikom konzumiranja svih namirnica koje sadrže alkohol.
Stručnjaci takođe ističu da je svakome ko pije ili konzumira proizvode na bazi žestine vrlo teško odokativno odrediti nivo alkohola u krvi jer sve zavisi od telesne težine, količine hrane koju ste pojeli i vremena koje je prošlo otkako ste ga konzumirali pre nego što ste seli za volan.
Tako, na primer, kako bi izbjegao kaznu, sat vremena pre sedanja za volan muškarac težak 63 kilograma ne sme da popije ni jedno piće jer sa njim će imati 0,3 promila alkohola u krvi, a već nakon drugog imaće 0,5 promila. Kod muškaraca teških 70-90 kilograma jedno piće očitava 0,2 promila, što se toleriše, a dva pića pokazuju od 0,4 do 0,5 – a to je već prekršaj.
Kod žena je situacija drugačija. Dame koje imaju do 90 kilograma moraju da izbegavaju alkohol sat vremena pre nego što sednu za volan jer će alko-test pokazati od 0,5 do 0,3 promila nakon samo jednog popijenog pića.
Namirnice zbog kojih možete pasti na alko-testu:
Ekstrakt vanile
Jedini razlog zašto u kolače i torte ne bi trebalo stavljati više od nekoliko kapi ekstrakta od vanile jeste upravo alkohol. Verovali ili ne, koncentracija alkohola u dodacima ista je kao u votki ili džinu.
Tečnost za ispiranje usta
Većina tečnosti za ispiranje usne duplje sadrži visok procenat alkohola (čak 30 odsto). Upravo zato mnogi stručnjaci smatraju da takve tečnosti ne bi trebalo kupovati na svoju ruku, već uz recept stomatologa ili lekara opšte prakse.
Sirup protiv kašlja
Sirup protiv kašlja sadrži između 10 i 40 odsto alkohola. Upravo zbog toga se pre uzimanja leka, o primeni treba posavetovati sa lekarom.
Sladoled
Sladoled koji je umesto šećerom zaslađen niskokaloričnim zaslađivačem na bazi alkohola.
Izvor: nportal.rs
Prokletstvo dinastije Romanov – Bolesti koje nisu mogli izlečiti ni konzilijumi lekara, ni mistici i nadrilekari!
Ruska imperatorska dinastija Romanovih važila je za jednu od najmoćnijih porodica koja je vedrila i oblačila Rusijom pune 304 godine. Ipak, sva moć koju si imali nije im mogla pomoći u borbi sa čudnim i neizlečivim bolestima, a ni sa iznenadnim smrtima koje su je nekoliko puta zavile u crno.
Život imperatorske porodice Romanov neretko su otežavale raznorazne bolesti koje nisu mogli izlečiti ni konzilijumi lekara sa dvora, a ni mistici i nadrilekari, koji su često bili poslednja slamka spasa obolelih ili članova njihove porodice. Prokletstvo Romanovih “kosilo” je sve pred sobom, a njegove “žrtve” nisu imale nikakve šanse na normalan život. Od čega su bolovali članovi ruske imperatorske porodice i ko je zbog greške lekara na onaj svet otišao mnogo ranije nego što je trebalo?
Čudne bolesti Aleksandre Fjodorovne i njena vera u nadrilekarstvo
Imperatorka Aleksandra Fjodorovna tokom života je gotovo neprestano imala problema sa srcem i nervnim sistemom, a njeno duševno stanje s vremena na vreme bilo je alarmantno – toliko, da je imala akutne histerične napade praćene bolovima i vrtoglavicama. Imperatorkini zglobovi takođe nisu bili sjajnog zdravlja, a dešavalo se da nije mogla nedeljama hodati bez ortoperskih pomagala. Oko njenog zdravlja brinuo se čitav tim lekara, koji su činili sve što u njihovoj moći da joj bude makar malo bolje, ali malo šta je davalo rezultate. Jedino što joj je iole pomagalo bili su (čudni) saveti doktora Jevgenija Botkina:što manje kretanja, masaža i posebne kapi – placebo efekat ili ne, Aleksandra Fjorodovna se ipak osećala nešto bolje.
U trenucima očaja i nesnosnih bolova, supruga Nikolaja II pomoć je tražila i od različitih iscelitelja i nadrilekara, a njena potraga za alternativnim metodama lečenja njenom zdravstvenom stanju dodavala je još više mistike u očima posmatrača.
NJena strast prema natprirodnom savladala je i kada je maštala da nakon četiri ćerke rodi naslednika – tada se puna nade obratila hipnotizeru Filipu sa molbom da joj pomogne da ostane u drugom stanju.
Carevića Alekseja “pokosila” neizlečiva bolest
Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da svom suprugu, Nikolaju II rodi naslednika, Aleksandrina molitva konačno je uslišena, i na svet se pojavio carević Aleksej. Ipak, sreća nije dugo potrajala: lekari su ustanovili da je sin od majke nasledio neizlečivu bolest hesenkih vojvoda – hemofiliju.
Napori lekara da se Aleksejevo zdravstveno stanje drži pod kontrolom bili su bezuspešni, a nestašni dečak željan igre i zabave svakodnevno im je zadavao velike muke, budući da su i najmanji udarac ili modrica mogli da prouzrokuju obilno unutrašnje krvarenje i oštećenje mišićnog i drugih tkiva.
Lekarska greška koja je sina Aleksandra II koštala života
Još od najranijeg uzrasta roditelji Nikolaja Aleksandroviča, ruski imperator Aleksandar II i Marija Aleksandrovna, bili su zabrinuti za njegovo zdravlje, budući da je carević bio krhke građe. Kada je imao 11 godina lekari na dvoru primetili su još jednu zabrinjavajuću stvar – dečak se borio i sa posebnim vidom tuberkuloze koji je napadao kožu i sluzokožu. Ipak, i pored neslavnog zdravlja, mladi carević trudio se da živi život punim plućima: da jaše, ide u lov i ni u čemu sebe ne ograničava.
Nažalost, 1860. godine, kada je Nikolaj imao samo 17 godina, pad sa konja na hipodromu u Carskom Selu, prekinuo je njegovo (relativno) bezbrižno detinjstvo, a nakon tragičnog događaja, njegovo zdravlje naglo je počelo da se pogoršava. Mladić je bio svakodnevno u strašnim bolovima i malaksao, i ma koliko pokušavao da svom lekaru, Šestovu objasni da se ne oseća dobro, on je insistirao na tome da njegovo stanje nije ozbiljno i poslao ga na rehabilitaciju na more.
Ipak, ni morska klima Nikolaju nije pomogla, a simptomi su postajali sve izraženiji i izraženiji: glavobolje su bivale sve jače i učestalije, mladić je neprestano povraćao i imao gubitke kratkoročne memorije. Par godina kasnije, kada je Aleksej boravio u Nici na ko zna kojoj po redu rehabilitaciji, doktor Zdekauer je kod njega dijagnostikovao cerebrospinalni meningitis, a samo godinu nada kasnije carević je, sa jedva navršene 24 godine, napustio ovaj svet.
Iznenadna smrt Nikolaja I okovana velom tajni
Vest o smrti imperatora Nikolaja I koja je Rusiju obletela 18. februara 1855. godine za čitav narod bila je neočekivana, budući da niko nije imao saznanja da je njegovo zdravlje pod znakom pitanja. Kolale su čak i priče da je imperator izvršio i samoubistvo ili da su ga otrolali, a jedna od verzija bila je i da je umro od upale pluća.
Upravo ta verzija je u narodu i najprihvaćenija: naime, imperator Nikolaj Pavlovič bio je strašno bolestan gotovo tri nedelje, a njegov lekar, Mandt, njegovu bolest nije uzimao za ozbiljno i lečenje ograničavao tek homeopatijom.
Pred samu smrt, budući da je njegovo stanje bivalo iz dana u dan sve gore, okupio se konzilijum lekara, koji su konstatovali dvostruku upalu pluća i prepisali ozbiljnu terapiju – nažalost, povratka nije bilo, a imperator je umro od paralize pluća.
Izvor: nportal.rs
Voće i povrće koje ima najviše pesticida, otrov se nije mogao ukloniti ni detaljnim pranjem!
Organizacija „Environmental Working Group (EVG)“ svake godine analizira najnovije podatke američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) kako bi napravila spisak namirnica, odnosno neorganskog voća i povrća s najviše i najmanje pesticida. U saopštenju organizacije stoji „da je svaka izloženost pesticidima problem, budući da znamo kako oni mogu štetiti zdravlju ljudi, a naročito dece“.
Iako brojna istraživanja sprovedena na najprestižnijim svetskim univerzitetima već godinama ukazuju na povezanost pesticida i zdravstvenih problema,naučnici ističu kako rešenje postoji. Naime, pokazalo se da se zamenom neorganskog voća ili povrća organskim gotovo trenutno smanjuje nivo ovih štetnih hemikalija u ljudskom telu, piše National Geographic, a prenosi Slobodna Dalmacija.
Spisak voća i povrća sa najviše pesticida
Od 46 različitih vrsta voća i povrća, na ovih 12 je bilo najviše ostataka pesticida:
-
Jagode
-
Spanać
-
Kelj
-
Breskve
-
Kruške
-
Nektarine
-
Jabuke
-
Grožđe
-
Paprike
-
Trešnje
-
Borovnice
-
Boranija
Rezultati su dobijeni prikupljanjem 46.569 uzoraka najpopularnijeg voća i povrća, koji su zatim oprani i očišćeni kao što bi to svako od nas učinio kod kuće. Nakon pranja, gotovo 75 posto neorganskih svežih proizvoda koji se nalaze u prodaji u SAD sadržalo je ostatke pesticida, od kojih su neki već godinama zabranjeni.
Novost u odnosu na prošlu godinu je da su se ove godine na listi namirnica sa najviše ostataka pesticida našle boranija i borovnice jer je u njima otkrivena zabrinjavajuća koncentracija pesticida povezanih s bolestima nervnog stistema. S druge strane, dinja je skinuta s liste namirnica sa najmanje pesticida i na nju je dodata šargarepa.
Spisak voća i povrća sa najmanje pesticida
Od 46 različitih vrsta voća i povrća, ovih 15 ima najmanje ostataka pesticida:
-
Avokado
-
Kukuruz
-
Ananas
-
Luk
-
Papaja
-
Grašak šećerac
-
Špargle
-
Dinje
-
Kivi
-
Kupus
-
Gljive
-
Mango
-
Slatki krumpir
-
Lubenice
-
Šargarepe
Novi smrtonosni virus – Zovu ga “GROZNICA KRVARENJA IZ OČIJU” – Prenosi ga ova životinja!
“Groznica krvarenja iz očiju”, zbog svog zastrašujućeg simptoma, Svetska zdravstvena organizacija je alarmantno upozorila na mogućnost njenog širenja.
Krimsko-kongo hemoragična groznica (CCHF) izbila je u Iraku i Namibiji, a bilo je slučajeva u Španiji, kao i smrtnih slučajeva zabeleženih u Pakistanu. Hitno zdravstveno upozorenje je već izdato i u njemu se groznica opisuje kao trenutna najveća pretnja javnom zdravlju i strahuje se da će zaraza biti ubrzana klimatskim promenama.
Naime, bolest se širi se preko krpelja, a uzrokovana je nairovirusom i prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ima visoku stopu smrtnosti – između 10 i 40 procenata.
Prošle nedelje, inzvori koji su razgovarali sa Parlamentarnim odborom za nauku, inovacije i tehnologiju otkrili su da je “velika verovatnoća” da bi uskoro moglo biti slučajeva u Velikoj Britaniji.
Ova bolest je vrlo slična eboli, a kako navodi UN, ovo je sedmi put u sedam godina da izbija u afričkoj zemlji.
Vlada zemlje rasporedila je komitet za hitne slučajeve kako bi pokušala da obuzda dalje širenje. Već je identifikovano 27 slučajeva, od kojih su većina zdravstveni radnici koji su se zarazili lečeći pacijenta. On je bio osumnjičen da ima virus kada je prvi put lečen na klinici 16. maja, a kasnije je prebačen u centralnu bolnicu, u glavnom gradu zemlje, gde je preminuo 18. maja – navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja.
Laboratorijski rezultati su tek kasnije potvrdili da je zaražen virusom koji prenosi krpelj.
Simptomi
Među najčešćim simptomima virusa su glavobolja, visoka temperatura, bol u leđima i zglobovima, bol u stomaku i povraćanje. Česte su i crvene oči, zacrvenelo lice, bolno grlo i petehije (crvene mrlje) na nepcu. Takođe može izazvati promene raspoloženja i konfuziju, kao i pospanost. Zatim, kada uznapreduje, nastupa krvarenje, obično iz nosa ili iz slomljenih kapilara na očima i koži.
Iako se prenosi ubodom krpelja, može se širiti među ljudima putem telesnih tečnosti i krvi ili među bolničkim pacijentima ako medicinska oprema nije pravilno sterilisana.
SZO upozorava da su epidemije CCHP “pretnja javnim zdravstvenim službama” i potencijalno rezultiraju epidemijama u bolnicama i zdravstvenim ustanovama.
SZO je identifikovala CCHF među svojih “devet prioritetnih bolesti” koje predstavljaju najveći rizik po javno zdravlje.
Trenutno ne postoji vakcina za ljude ili životinje zaražene bolešću.
Slučajevi obolelih u Evropi
U Evropi, konkretno u Velikoj Britaniji, registrovana su dva slučaja – 2012. i 2014. godine, kod osoba koje su došle iz Avganistana i Bugarske. Prošle godine u martu, registrovan je još jedan slučaj nakon što je državljanka Britanije doputovala iz Centralne Azije.
Prema podaci SZO, od ovog virusa godišnje oboli oko 10.000 ljudi, a rizik za širenje pandemije procenjuje se na tri miliona – prenosi “Dailymail”.
Upozoravaju se svi građani koji planiraju da putuju u bilo koji deo Afrike ili Azije da podignu nivo pažnje.
Izvor: b92.net
Luk VLAŠAC je LEK za – Zdravlje kostiju, Imunitet, varenje, oči, srce…
Za razliku od crnog i belog luka, kod vlašca se beru i koriste u ishrani zeleni delovi biljke, a ne lukovica.
Vlašac luk je biljka koja vodi poreklo iz Evrope, Severne Amerike i delova Azije, ali je danas veoma zastupljen širom sveta, budući da je postao veoma popularan dodatak mnogim jelima. Vlašac je biljka koja takođe raste iz lukovice, ali njegove stabljike su duge i šuplje, i predstavljaju jestiv deo biljke, kao i lišće, koje se jedva razlikuje od stabljika.
Ove šuplje stabljike se obično seku na sitne komade i dodaju jelima od ribe, supama, sosovima, salatama, meksičkoj kuhinji, jelima sa krompirom i širokom spektru drugih obroka.
Zatvoreni cvetni pupoljci vlašca mogu da se samelju u koristan začin, ali vlašac se najčešće viđa kao sveže seckane stabljike.
Ukus vlašca nije veoma sličan tipičnim članovima roda Allium, on ima blag, prijatan ukus koji je suptilan u jelima.
Što se tiče medicinske svrhe, vlašac se koristi kao lek još od doba Rimskog carstva, ali se verovatno koristio i daleko pre toga. On ima slična lekovita svojstva kao beli luk, iako nije tako moćan.
Pored toga što je veoma popularan ako začin, vlašac za zdravlje ima niz prednosti, o kojima ćemo govoriti u narednom tekstu.
Vlašac za vid/oči
Karoteni koji se nalaze u vlašcu, lutein i zeaksantin, su direktno odgovorni za smanjenje oksidativnog stresa u očnom sistemu i odlaganje pojave katarakte u oku. Oni takođe pomažu da se uspori ili spreči makularna degeneracija, održavajući oči zdravim i kod starijih osoba.
Vlašac za bolje varenje
Alil sulfidi i druga jedinstvena organska jedinjenja koja se mogu naći u vlašcu, pružaju slične koristi za organizam kao i beli luk. Dakle, vlašac luk može efikasno da olakša tegobe sa varenjem.
Osim toga, vlašac ima prirodna antibakterijska svojstva koja mogu da eliminišu širok spektar bakterija, posebno onih iz porodice salmonele, koje mogu da izazovu ozbiljne probleme u gastrointestinalnom (digestivnom) traktu.
Preciznije, vlašac može da obezbedi da dobijete što više hranljivih sastojaka iz vaše hrane koliko je to moguće.
Vlašac poboljšava zdravlje srca
Jedno od najvažnijih organskih jedinjenja koje se nalazi u vlašcu je alicin, koji je nedavno povezan sa smanjenim nivoom „lošeg“ holesterola u telu i poboljšanim zdravljem srca. Alicin je takođe povezan sa snižavanjem krvnog pritiska.
Ova skromna biljka može imati značajan uticaj na smanjenje kardiovaskularnog opterećenja. Osim toga, drugo organsko jedinjenje koje se može naći u vlašcu, kvercetin , je direktno povezano sa snižavanjem nivoa holesterola i naslaga u arterijama, efikasno sprečava aterosklerozu i smanjuje rizik za moždani udar i srčani napad.
Vlašac jača imunitet
Najviše pažnje, što se tiče zdravstvenih prednosti, je usmereno ka organskim jedinjenjima u vlašcu, ali su njegove tradicionalne hranljive materije takođe važne.
Visok nivo vitamina C u vlašcu može da pomogne da se pojača efikasnost imunog sistema, stimulacijom proizvodnje belih krvnih zrnaca; i takođe stimuliše proizvodnju kolagena, što je suštinska komponenta u stvaranju novih krvnih sudova, ćelija, tkiva i mišića.
Vlašac poboljšava zdravlje kostiju
Postoji širok spektar vitamina i minerala koji se nalaze u vlašcu, ali jedan od najvažnijih je svakako vitamin K, obavezan u ishrani, a koji nije tako rasprostranjen u uobičajenoj hrani. Vitamin K je veoma važan u održavanju mineralne gustine kostiju i integriteta kostiju.
Kako starimo, naša koštana gustina počinje da opada, što dovodi do stanja kao što su osteoporoza i pogoršavanje upalnih stanja kao što je artritis . Visok nivo vitamina K, kao onaj koji se nalazi u vlašcu, može pomoći da se proizvede osteokalcin, što je ključni deo održavanja mineralne gustine u kostima.
Vlašac detoksifikuje organizam
Vlašac luk ima Blaga dijuretička svojstva i u kombinaciji sa drugim svojstvima, kao što su ona koja se odnose na neutralisanje slobodnih radikala i antibakterijska svojstva, predstavlja odličan prirodni način da se izvrši detoksikacija tela.
Stimulacijom mokrenja, vlašac može pomoći telu da izbaci višak toksina, soli, vode, pa čak i masti – što se odražava na bolji rad svih organskih sistema.
Vlašac luk kao začin
Vlašac luk je jedan od najtraženijih sastojaka koji se koriste za poboljšanje ukusa i ukrašavanje jela u mnogim delovima sveta, posebno u francuskoj i mediteranskoj kuhinji.
On ima suptilan, blaži ukus od klasičnog luka, a njegova svetlo zelena boja će oplemeniti bilo koje jelo.
Vlašac kao začin pre upotrebe treba dobro oprati u posudi sa hladnom vodom. Osušite ga sa papirnim ubrusom. Iseckajte lišće i stabljike pažljivo, na način koji želite.
Vlašac kao začin se dodaje u poslednjim trenucima prilikom pripreme jela, kako bi se sprečio gubitak ukusa (eteričnih ulja).
Evo nekoliko saveta kako da koristite vlašac kao začin:
– Vlašac kao začin se najbolje slaže sa krompirom i jajima.
– Sveže iseckano lišće vlašca će dodati dobar ukus salatama sa nanom, krastavcem, peršunom i paradajzom.
– Iseckano sveže lišće vlašca može da se dodaje u sendviče, supe i hladne sosove.
– U Evropi, vlašac se uglavnom koristi za ukrašavanje jela, naročito kod pečenog ili pire krompira, ili krompira pomešanog sa krem sirom. Klasična hladna supa se služi uz sveže naseckan vlašac.
– Vlašac takođe može da se koristi kao sastojak i u sledećim jelima: pogačice, pica, omlet, peciva itd.
Izvor: priordanadar.rs
Savet starca Pajsija Svetogorca – Evo kako da se oslobodite negativnih misli koje vas opterećuju i muče!
Naša patnja je često proizvod naših misli. Ne muči nas ono što nam se dešava, već kako tumačimo ono što se dešava. Spoljašnje okolnosti za mnoge od nas mogu biti iste, ali vi ste ti koji upijate određene događaje i reagujete na njih na ovaj ili onaj način.
Stoga je neophodno živeti sa razumevanjem da su različita osećanja i emocije naša prirodna komponenta, kojom mi možemo da naučimo da upravljamo. Tada misli neće pomutiti um, već će pomoći da se u duši neguju dobra, pravedna osećanja.
Dragocene savete kako se izboriti sa sopstvenim sujetnim mislima dao je mudri Sveti Pajsije Svetogorac u razgovoru sa monahinjom:
“Oče, kada treba da rešim neki problem, ne mogu da spavam, jer sam jako zabrinut zbog ovoga.”
“Vaš problem je što patite od mnogih misli. Da nije njih, onda biste i tokom poslušanja i na duhovnom polju mogli mnogo plodonosnije da radite. Želim da vam preporučim jedan način koji će vam pomoći da se nosite sa neželjenim mislima.
Zamislite: razmišljate o nekom poslu, ali ćete morati da se bavite ovim poslom ne danas, već sutra. U ovom slučaju, mentalno recite sebi: “Ovo nije današnji posao. Razmišljaću o tome sutra .” A ako, na primer, treba da donesete neku odluku, nemojte se mučiti mislima o tome kako da donesete odluku što pre.
Izaberite jednu stvar, pokažite odlučnost, a Nebeski Otac će se pobrinuti za ostalo. Ne trudite se da budete preterano skrupulozni, izbegavajte preteranu temeljitost, ne razbijajte glavu. Trudite se da sve što je u vašoj moći činite sa pobožnošću i smirenjem. Neka vaše ponašanje bude jednostavno, ali puno poverenja u Gospoda. Ne zaboravite da kada se nadate Svemogućem za svoju budućnost, vi ga, na ovaj ili onaj način, molite da vam pomogne.
A od viška misli, čak i jaka, zdrava osoba će se razboleti. Kada je bolestan ili stradalnik uznemiren, može se opravdati, ali kada zdravog muče misli koje ga savladavaju, to je sasvim druga stvar! Zaista, najozbiljnija bolest našeg vremena su ovozemaljske misli ispunjene sujetom.”
Izvor: sensa.mondo.rs
Manastir Zlatenac – Oni koji su bolovali od raka ili neke druge bolesti su se izlečili
