Oldos Haksli: Prorok našeg vrlog novog digitalnog ropstva
Svet je bio isuviše zabrinut zbog Kenedijevog ubistva 22. novembra da bi primetio odlazak dvojice pisaca sa druge strane Atlantika: K. S. Luisa i Oldosa Hakslija. Pedeset godina kasnije, Luisu se danas odaje počast otkrivanjem spomen ploče u Pesničkon kutku Vestminsterske opatije. Fanfare za Hakslija su daleko tiše.
Postoji nekoliko razloga za ovo: „Letopisi Narnije“ su tog autora lansirali u Tolkinovu ligu; „Zemlja senki“, biografski film u kome Luisa tumači Entoni Hopkins je zgrnuo milione; i njegovo pisanje o verskim temama koje ga je učinilo važnom figurom u spiritualnim krugovima. Postoji i, na primer, K. S. Luis društvo u Kaliforniji, K. S. Luis pregled i istraživački centar K. S. Luis & Prijatelji na univerzitetu u Indijani.
Oldus Haksli nije nikada privukao toliko pažnje. Ipak, postoje dobri razlozi zbog kojih se on može smatrati većim vizionarom od njih dvojice. Istorijska je ironija da se vizije naše umrežene budućnosti mogu naći u maštovitim košmarima Hakslija i njegovog kolege sa Itona, Džordža Orvela. Orvel je strepeo da će nas uništiti ono čega se plašimo – državni aparat nadzora koji je tako živo opisao u „1984“. Hakslijeva noćna mora, prikazana u njegovom velikom distopijskom romanu „Vrli novi svet“, je da će nam glave doći upravo ono čime se oduševljavamo.
Haksli je bio dete engleske intelektualne aristokratije. Njegov deda je bio Tomas Henri Haksli, biolog iz viktorijanskog doba, jedan od najefikasnijjih pobornika Darvinove teorije o evoluciji. (Zvali su ga „Darvinov buldog“.) Majka mu je bila nećaka Metjua Arnolda. Njegov brat Džulijan i polubrat Arnold su takođe postali istaknuti biolozi. U takvim okolnostima, nije iznenađujuće to što je Haksli izrastao u pisca čije se interesovanje proteže daleko izvan uobičajenog interesovanja književnika, na istoriju, filozofiju, nauku, politiku, misticizam i istraživanja natprirodnog. Njegov biograf piše : „Kao svoj lični moto uzeo je natpis koji je visi oko vrata strašila od čoveka na jednoj od Gojinih slika: Aún aprendo. Još uvek učim.“ U tom smislu je on bio moderni Volter.
„Vrli novi svet“ je objavljen 1932. godine. Naslov je preuzet iz Mirandinog govora u Šekspirovoj „Buri“: „O čuda! Kol’ko je mnogo krasnih bića ovde! /Kako je lep taj ljudski rod! O divni novi svete koji imaš/ Baš kave ljude!“ (prevod Živojin Simić i Sima Pandurović op.p.). Radnja je smeštena u London, u daleku budućnosti – 2540. godinu. Opisuje izmišljeno društvo inspirisano Hakslijevim kreativnim istraživanjima naučnih i društvenih trendova i njegovom prvom posetom SAD, kada je bio zatečen činjenicom da je narod moguće učiniti pokornim uz upotrebu propagande i terapije kupovinom. Kao intelektualac koga je fascinirala nauka, pretpostavio je (i bio je u pravu, kako se pokazalo) da će napredak nauke na kraju dati ljudima moći koje su do sada smatrane samo ekskluzivnim pravom bogova.
Njegovi susreti sa industrijalcima kao što je toAlfred Mond, su ga naveli da misli da će se društvima na kraju upravljati na osnovu smernica inspirisanih menadžerskim racionalizmom masovne proizvodnje („fordizam“), zbog čega je i 2540. godina u knjizi 632. godina Fordove ere.
U romanu, Haksli opisuje masovnu proizvodnju dece, koju danas zovemo in vitro oplodnja; mešanje u njihov razvoj kako bi se stvorio određen broj „kasta“ sa pažljivo definisanim sposobnostima koje im dozvoljavaju da se bez pobuna uklope i obavljaju različite društvene i industrijske uloge koje su im dodeljene; i Pavlovljevo uslovljavanje dece od rođenja.
U ovakvom svetu se niko ne razboljeva, svako ima isti životni vek, nema ratovanja, institucije braka i seksualne vernosti su prevaziđene. Hakslijeva distopija je totalitarno društvo kojim vlada navodno dobronamerni diktator čiji su podanici programirani putem uslovljavanja da uživaju u potčinjavanju i u korišćenju droge – some, koja je manje opasna po zdravlje, a izaziva daleko veće zadovoljstvo nego bilo koji narkotik koji danas poznajemo. Vladari Vrlog novog sveta su rešili problem kako da nateraju ljude da zavole svoje robovanje…
Što nas vraća do pomenutih krajnosti, vizija budućnosti dva pisca sa Itona koje bi se na polici našle na njenim različitim krajevima. Na orvelovskom frontu nam ide dobro, kako su pokazala skorašnja otkrića Edvarda Snoudena. Napravili smo konstrukciju državnog nadzora od koje bi se i Orvel zagrcnuo. Već veoma dugo, svima nama koje takve stvari zabrinjavaju, najviše pažnje je privlačila upravo sposobnost interneta da omogući tako obiman nadzor.
U međuvremenu smo ipak zaboravili na Hakslijevu intuiciju. Nismo uspeli da primetimo da se naša prevelika slepa zaljubljenost u blještave igračke, proizvodene od nekog poput Applea i Samsunga, podudara sa nezasitim apetitom za Facebookom, Googleom i drugim kompanijama koje nam nude „besplatne“ usluge u zamenu za intimne detalje iz našeg svakodnevnog života, i da može na kraju da postane narkotik podjednako moćan kao i soma za stanovnike Vrlog novog sveta.
Dok se tako sećamo K. S. Luisa, pomislimo i na pisca koji je predvideo budućnost u kojoj ćemo zavoleti sopstveno digitalno ropstvo.
* Prevela Marija Šerban
Izvor. Kontrapress & The Guardian
Psiholog Vesna Janjević: Nekad su se bebe povijale, pa je to trajalo, a onaj ko to radi s bebom bi razgovarao…
Deca se rađaju sa urođenom potrebom za kontaktom sa drugim ljudima. Već u prvim danima života ljudi su najvažniji deo sveta koji upoznaje. Naoružane bespomoćnošću, plačem, osmehom, osnovnim veštinama koje su im potrebne da uspostave komunikaciju, skrenu pažnju na sebe. Dete postaje svesno sebe u odnosu s drugim ljudima, uči o njima, o sebi, prilagođava svoje ponašanje stiče različita iskustva. Stvara svoju ličnost. – kaže za naš portal psiholog Vesna Janjević Popović.
Vesna je školski psiholog sa dugogodišnjim iskustvom, jedan od saradnika UNICEF-a, autor i koautor nekoliko priručnika za roditelje i didaktičkih materijala. Tema našeg razgovora s njom ne – komunikacija. Kako treba da izgleda kvalitetna komunikacija u porodici? Kako prepoznajemo poziv deteta da s nama komunicira i šta kad jednostavno – ne ide?
– Od petog meseca primećujemo da emocionalne reakcije drugih osoba deluju zarazno na bebu. Plač i uznemirenost druge osobe izaziva istu reakciju kod bebe. Kad je nesigurna šta se događa, beba će se okretati prema majci i tražiti odgovor u njenom izrazu lica. – objašnjava naša sagovornica.
Govoreći o tome kako možemo da prepoznamo da li smo, kako se to sad popularno kaže, diskonektovani od svoje dece, Janjević Popović kaže da svaka promena ponašanja od uobičejenog može da bude signal. Ako dete ne želi na omiljeni sport, osamljuje se, izbegava aktivnosti koje inače voli – sve su to signali.
– Važno je da u svim situacijama slušamo dete bez osuđivanja. Da mu damo mogućnost da razmišlja o posledicama svojih aktivnosti. I da smo jasni od sasvim ranog uzrasta koje su vrednosti naše porodice. Ako greškom donese tuđu gumicu, dogovorićemo se da je vrati, bez prigovaranja, a sigurno nećemo reći „nema veze i tvoju je neko uzeo“. Trudićemo se da dobro ponašanje deteta uvek istaknemo i primetimo. Ako smo skloni tome da loše postupke odmah osuđujemo, dete s nama neće pričati. – kaže Janjević Popović.
Osvrnuvši se na moderne tehnologije i način života dece danas, naša sagovornica podseća roditelje da je važno da budu u toku sa dečjom komunikacijom na mrežama, jer moramo znati kako se osećaju i kako doživljavaju komunikaciju.
– Ako uočimo da imaju problem, ili nam se obrate za podršku, a mi odgovorimo ‘nije to ništa’, prekidamo komunikaciju. Umesto toga, trebalo bi da pokažemo razumevanje za osećanja i pokušamo da pomognemo detetu da prepozna da li je ljuto, obeshrabreno, besno, tužno… Čekamo da prođe period smirivanja i zajedno tražimo rešenja. Pitamo kako možemo da pomognemo. – ističe Vesna Janjević Popović.
Govoreći o komunikaciji u ranom uzrastu, naša sagovornica je jednom prilikom rekla da je jedan od „krivaca“ za to što deca kasnije progovaraju upravo manjak direktne komunikacije sa najbližima. Tada je kao primer navela i jednokratne pelene. Nekad su se bebe povijale, pa je to bio proces koji je trajao, a onaj ko to radi bi s bebom razgovarao. Sada promena pelena traje manje od jednog minuta. I to nije samo po sebi problem. Problem postaje ako ne osvestimo sve te male prilike za komunikaciju koje nam promiču.
– Naravno da nisam protiv jednokratnih pelena. Promene koje nam se dešavaju u prethodnih nekoliko decenija, poput dostupnosti interneta, uključenih ekrana, količine zvuka, utisaka u okruženju, zahtevaju da i sebi detetu obezbedimo periode nepodeljene pažnje. Od prvog trenutka dolaska u kuću. Osobu koja reaguje na bebu, na njenu prirodnu živost – ništa ne može da zameni. Nikakve ljuljaške, ni vrteške. I u tim danima počinje komunikacija. Kada ih kupamo i komentarišemo kakva je voda, kada im pevamo, čak i ako nemamo sluha, kada govorimo stihove kojih se sećamo… Narodne pesme za decu uvek sadrže ritam, melodiju, dodirivanje i radost i to nije slučajno, baš to je potrebno bebi.
Rutina je izuzetno važna
U interesu deteta je da postoji jasan režim hranjenja i spavanja, kaže Janjević Popović. Naravno, ne rigidan, nego okviran. Pratimo dečje potrebe, ali ne čekamo da se umori, unervozi, rasplače, da bi otišlo na spavanje. Ako je dan predvidljiv, dete će imati više poverenja u nas.
– Skrenula bih pažnju na jedan dokumentarni francuski film pod nazivom „Bebe“ iz 2010. godine. Film se bavi odrastanjem četiri bebe od rođenja do prohodavanja. Prate se porodice i razvoj beba u Americi, Japanu, Keniji i Mongoliji. Sve razlike i sličnosti i odgovori na mnoga pitanja sami će nam doći kroz gledanje ovog filma koji traje oko sat vremena.
Kako se komunikacija s decom smanjila u eri digitalizacije
Rano i bespotrebno uključivanje telefona, tableta, ekrana uopšte jeste naš veliki problem, ističe naša sagovornica.
– Viđam sasvim malu decu u tramvaju kojoj se odmah vadi telefon, daje sadržaj. A želimo socijalizovanu bebu. Čemu ekran? Pa beba gleda okolo, u ljude koji se najčešće smeše kad ih pogleda, prati otvaranje i zatvaranje vrata na stanicama… sve to je doživljaj koji joj treba i koji je dovoljan sam po sebi. Ako sasvim malu decu uključujemo u svakodnevne aktivnosti, ako očekujemo da budu odgovorni za delić kućnih poslova, a ne da žive u hotelu sa kompletnom uslugom, biće bolje i za njih i za nas. – objašnjava psiholog Vesna Janjević Popović i savetuje roditeljima da obavezno pročitaju i UNICEF-ovu knjigu koja nosi naziv „Pametna knjiga za mame i tate“
– I sve knjige koje u naslovu imaju POZITIVNA DISCIPLINA – zaključuje naša sagovornica.
Izvor: Zelena učionica
Ne mrzi pokvarene ljude – Dovoljno ih je život kaznio što su zli!
Razlika između dobrog i pokvarenog čovjeka je jako vidljiva, i jedni i drugi su jedinstveni na svoj način. Po pitanju osobina, totalna su suprotnost, sama riječ i govori loš i dobar, čim čujete takve riječi, odmah vam je sve jasno. Mi ćemo vam danas navesti nekoliko stvari koje dobre osobe rade drugačije.
-
Dobar čovjek čuva svoj obraz
Obraz i karakter mu je sve u životu. Nikada ga ne bi prodao, ni za sve pare ovog svijeta. Dok, pokvaren čovjek bi jedva dočegao, on bi prodao rođenog oca samo da dođe do novca, a o karakteru i da ne pričamo.
-
Dobra osoba neće izdati drugoga
Dobar čovjek nikada neće izdati drugog, ako treba i na svoju štetu al će prećutati neke stvari. Međutim, pokvarena osoba će vas izdati, bez obzira da li imala šta od toga ili ne, jednostavno to im je u krvi, zavaditi druge i uživati u tome.
-
Dobar čovjek je i pošten čovjek
Svoje poštenje nikada neće dovesti u pitanje. Svjestan je da bi time izgubio sve ono što je gradio godinama. Međutim pokvarenoj osobi, poštenje uopšte nije bitno, čak šta više, oni smatraju da biti pošten je najveća greška koju sebi možete dopustiti u životu.
-
Dobra osoba tuđe neće svoje ne da
Svoju kućicu više voli nego tuđu vilu. Svjestan je da od tuđeg nema ništa. Dobar čovjek možda ima malo, ali to čuva kao oči u glavu, jer je svjestan kako je to zaradio. Dok pokvarenoj osobi je za svim svejedno, jer u većini slučajeva, za sve što posjeduju u životu, nisu svoj znoj prolili, nego na žalost tuđi !
-
Sve što ima u životu zaradio je svojim rukama
Dobar čovjek za sve što ima, on je sam zaslužan za to. Nikada sebi ne bi dozvolio da uživa u tuđoj pokradenoj imovini. Svjestan je da tuđe suze kad tad stignu. Jednostavno, karma je takva, kad tad u životu zakuca na vrata, da naplati dug koji ste godinama zasluživali.
-
Dobar čovjek radije će jesti komad hleba danas nego živeti nepošteno
Dobra osoba je uvjek zadovoljna. Skromnost smatraju vrlinom, i trude se takvi biti. Oni više vole jeste sam hljeb ako treba koji su oni zaradili, nego tuđe meso, za kojim su suze prolivene.
-
Dobar čovjek će pomoći svima onoliko koliko može
Uvjek se trudi pomoći drugima, čak i onima koji njemu ne bi pomogli. Smatra da će svako sa sobom ponjeti ono što zasluži na ovom svijetu, kako loše tako i dobro. Jako vjeruje u to, da će doći vrijeme kada će se svi kajati za svoje greške.
-
Dobra osoba ne ponižava druge
Poniziti drugoga smatra najpodlijim potezom koje ljudsko biće može uraditi. Čemu potrebe ponižavati ljude oko sebe ? Da li će vas to učiniti nešto boljim ? Kako bi vama bilo da vas neko omalovažava, da li bi ste se lijepo osjećali ?
-
Dobar čovjek štiti slabije
Uvjek je na strani slabijih, jer kroz život svi idu da se dokažu nad slabijim od sebe, nikad na jačim. To je jedna velika nepravda, no šta je tu je. Ljudi su takvi, ako ne mogu se dokazivat nad svima, onda može nad kim može !
-
Od svega najviše mrzi nepravdu
Od nepravde dobija osip po koži, crvenilo u licu, i povišen krvni pritisak. To je nešto što veoma teško podnosi kroz život. Ali šta je tu je, nepravda je uvek postojala i uvek će je biti !
Izvor: oazaznanja.com
Drevni test ličnosti govori mnogo o vašim osobinama, a radi se preko prstiju na nogama
Izgled vaših nožnih prstiju govori nešto o vama,a reč je o dužini prstiju i tome na kakve osobine to može da ukazuje.
Veliki palac
Ukoliko imate veći palac, to može značiti da ste veoma vesela osoba. Takođe ste veoma kreativni, pametni.
Drugi prst
Ako vam je drugi prst veći od ostalih, to može značiti da ste vi osoba koja ima liderske sposobnosti. Veoma ste snalažljivi i odgovorni. Ambiciozni ste i težite da ostvarite ciljeve koje ste sebi zacrtali.
Srednji prst
Ako vam je srednji prst veći od ostalih, to može značiti da ste veoma snalažljivi, a isto tako da težite savršenstvu. Želite da radite poslove što bolje. To je u redu, ali ne treba težiti savršenstvu jer ništa nije savršeno.
Četvrti prst
Ukoliko vam je četvrti prst veći od ostalih, to znači da ste veoma osećajna osoba i da se privrženi porodici koja vam je na prvom mestu.
Mali prst
Ako vam je mali prst dug, to može značiti da ste vesela osoba, opuštena, ali i da ste nezreli. Niste baš odgovorni. Avanturista ste takođe.
Izvor: novi.ba.
Sigmund Frojd – Kako da pobedite zle i pokvarene ljude!
Sigmund Frojd je dao savet o tome kako postupati sa zavidnim i zlim ljudima koji morate da usvojite.
Ljudi su emotivna bića i često nas kritika, osuda ili uvreda druigih ljudi može dovesti do očajavanja, nelagodnosti i srušiti samopouzdanje. Konstruktivnu kritiku od bliske osobe kojoj verujete treba prihvatiti, ali uvrede u komunikaciji mogu biti otrovne strelice. Osoba koja vas vređa ima samo jednu misiju, da vas povredi. Frojd je govorio: “Jaka ličnost nikada ne preuzima teret tuđih izjava.”
Kako se zapravo odupreti uvredama i lošem ponašanju?
Ne raspravljajte se, već recite “Da” na bilo koju negativnu pretpostavku mirnog lica. Moć mirnog “da” je u stanju da rastvori svaki psihološki pritisak, jer jednostavno lišavate osobu mogućnosti da vas povredi nečim i ne branite se, dokazujući suprotno, već jednostavno obezvređujete svaki njen napad, lišavajući neprijatelja cilja.
Pored magičnog “da“, kako biste se zaštitili od uvreda, važno je da razvijate samopoštovanje. Ne dozvolite da vaš mir zavisi od spoljne procene. Zdravo samopoštovanje je procena samog sebe, a mišljenje oko sebe je vrednosni sud, često površan i koji ne teži najboljim ciljevima, već misija može biti omalovažavanje, predstaviti se u povoljnijem svetlu od druge osobe i uvreda.
Dr Plavšić: Ako vam ovih dana „buči“ u glavi, nervozni ste i kijate, a niste prehlađeni krivac je ova biljka
Pulmolog Slavica Plavšić na Tviteru je objavila upozorenje, namenjeno pre svega onima koji pate od alergije na ambroziju. U nastavku pročitajte tekst objave u celosti.
Narednih dana kreće cvetanje abrozije, kada je njena najintenzivna polenska aktivnost! Čuvajte se! Ako ovih dana počnete da kijate, kašljete, da vam curi nos, svrbe oči, osećate nelagodnost, „buči“ vam u glavi, nervozni ste i dekoncentrisani, a niste prehlađeni, pomislite na -alergiju! Kreće sezona alergije na ambroziju , najjači polenski alergen koji postoji i na koji je alergično oko 10% stanovništva. Dok je u razvijenim evropskim zemljama ambrozija gotovo iskorenjena, jer se redovno uništava, Na Novom Beogradu, u parku bloka broj 70, iznikla je ambrozija koja se sada kosi, što nikako ne bi smelo jer se ova biljka nalazi u fazi cvetanja, kada je polenizacija najintenzivnija, a sitna zrna polenovog praha, koja su izuzetno laka i vazduhom se mogu preneti čak i na oko sto kilometara udaljenosti.
Od svih polenskih alergija, ambrozija je uzročnik u preko 50% slučajeva. U polenu ove biljke, nađeno je 52 alergena od kojih su šest posebno opasni. Amrozija cveta od prve polovine jula do kraja septembra i dela oktobra i izaziva najburnije alergijske reakcije od svih polenskih biljaka, a u ovom periodu je koncentracija polena veoma intenzivna. Alergija na ambroziju je sve češća, povećava se uz godine u godinu i može se javiti i kod osoba koje predhodno nisu ispoljavale alergijske reakcije na druge alergene. Zbog toga mnoge osobe mogu imati intenzivne simptome alergije upravo narednih dana jer se najavljuju visoke temperature koje će ubrzati cvetanje amrozije. Zrela biljka proizvodi polen u velikim količinama, može stvoriti i do osam miliona polenovih zrna, a zrno polena zadržava klijavost i po 40 godina. Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, jer je izuzetno jak alergen, dok je za ostale polenske biljke granična vrednost 60. Krajem avgusta i početkom septembra dešava se da izmerene vrednosti u Beogradu budu čak i 800 do 900 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Najveća koncentracija polena ambrozije ikada, zabeležena je u Beogradu 22. avgusta 2022. godine, kada je u jednom kubnom metru vazduha bilo oko hiljadu polenovih zrna.
Prvi simptomi menopauze o kojima se retko govori
Kada pomislimo na menopauzu, najčešći simptomi koji nam padaju na pamet su talasi vrućine, noćno znojenje, umor, problemi sa spavanjem i izostanak menstruacije.
Međutim, lekari objašnjavaju da postoje i drugi znaci koji otkrivaju da se bliži menopauza,a mi ih nikada ne bismo povezali sa ovim stanjem. Kako prenosi britanski „The Sun“, postoji nekoliko neobičnih simptoma menopauze, a jedan od njih je peckanje u ustima.
Ispostavilo se da se ovaj bizaran simptom naziva sindrom peckanja u ustima i zapravo može biti uzrokovan menopauzom. Pored bola, nelagodnosti i utrnulosti, drugi simptomi mogu da uključuju suva usta, gorak ili metalni ukus u ustima ili potpuni gubitak ukusa.
Studije pokazuju da ovaj neobičan simptom pogađa 18 do 33 odsto žena u menopauzi.
Još jedan neobičan simptom menopauze je zujanje u ušima- tinitus. Kako objašnjavaju lekari, veliku ulogu u nastanku ovog stanja mogu imati hormonalne promene izazvane menopauzom, koje samo retke žene povezuju sa početkom menopauze.
Tinitus je najčešće uzrokovan izlaganjem glasnim zvucima ili se javlja kao nuspojava određenih lekova.
Izvor: Index.hr
Počeo je VELIKOGOSPOJINSKI post: Posebno je važan za žene i majke, njihov mir i radost!
