Razvod se smatra najvećim stresom posle gubitka porodice. U našoj kulturi se razvodu često pripisuju negativna značenja gubitka, raspada porodice, sramote, bruke itd., a zanemaruju se pozitivni efekti razvoda. Naime, ako su odnosi u porodici poremećeni, bolje je razvesti se nego ostati u braku jer će deca više štetnih posledica imati od lošeg braka nego od dobrog razvoda. Negativni efekti razvoda na decu zavise pre svega od načina na koji se razvod odvija i uspostavljaju odnosi između roditelja. Ako roditelji sarađuju da bi se usaglasili oko reorganizacije porodičnog života razvod može proći bez posledica. Istraživanja pokazuju da su njaveći štetni efekti razvoda ako deca ostanu u žarištu konflikata i neprijateljskih odnosa svojih roditelja.
Ako roditelji i posle razvoda nisu razrešili svoje konflikte u okviru partnerskih uloga i manipulišu decom da bi se međusobno povređivali, deca doživljavaju unutrašnji rascep zbog nemogućnosti da se opredele za jednog roditelja. Taj rascep se može loše odraziti na njihovu emocionalnu stabilnost, samopouzdanje, identifikaciju sa rodnom ulogom i budući izbor partnera.
Razlozi zašto roditelji manipulišu decom mogu biti i emocionalna ucena da bi se postigla nekakva materijalna ili druga dobit, osveta zbog neispunjenih želja i očekivanja, osveta zbog ostavljanja, odnosno emocionalnog povređivanja, ili ostvarivanje moći, dominacije i kontrole u odnosu.
Neusaglašenost roditelja deca mogu koristiti da bi manipulisala i priklanjala se roditelju koji im više popušta. Roditelju koji je popustljiv i prezaštićujuć treba ukazati na moguće štetne posledice po dete- nesamostalnost i nesigurnost da se samo upusti u borbu sa životnim teškoćama.
Deca do deset godina starosti su uplašena i zbunjena i mogu da krive sebe za ono što se dešava. Zbog toga mogu imati psihosomtaske smetnje ili regradirati na prethodne faze razvoja. Starija deca mogu da razumeju bolje da je razvod konačan i da je emotivno razdvajanje, i da podele svoja osećanja sa vršnjacima. Oni se ili priklanjaju jednom od roditelja a protiv onog drugog, ili se direktno uključuju u sukob roditelja, ili mogu iz saosećanja prema roditeljima kriti svoja osećanja da bi roditelji pomislili da su se brzo oporavili. To su poroditeljena deca koja na sebe preuzimaju odgovornost odraslih, tako što brinu o njima ili o svojoj braći i sestrama. Kada roditelj negativno govori o drugom roditelju, česta su kod dece ambivalentna osećanja prema jednom ili prema oba roditelja. Kod dece starije od deset godina mogu se pojaviti teškoće u koncentraciji, pad interesovanja za školu, psihosomatski problemi, loša slika o sebi i smanjeno samopouzdanje.
