Dojenje je „nastavak“ trudnoće. Majka je nosila dete u materici, hranila ga i pripremala za spoljni svet. Posle rođenja dete je potpuno zavisno od majke, posebno kada se tiče ishrane, ali će se postepeno osamostaljivati (konačno osamostaljenje kada zasnuje svoju porodicu je zato velika trauma).
Trudnoća priprema dojku za stvaranje mleka. Veliki broj žena u trenutku začeća ima nedovoljno razvijene dojke, ali će se one konačno razviti do kraja ovog perioda (u ponekih žena zaostaje izvlačenje bradavica, pa je neophodno da one manuelno izvuku).
Čak i mali broj lekara zna da za stvaranje mleka nije neophodna trudnoća. Za stvaranje mleka je potrebno da dete sisa, stimulišući tako bradavicu. Ovaj stimulus dovodi u mozgu do lučenja hormona prolaktina, koji deluje na mlečne žlezde u dojci da luče mleko.
Da bi se mleko istisnulo u usta deteta, neophodan je hormon oksitocin. On dovodi do stiskanja mlečnih žlezda i istiskivanja mleka. Ali, ovaj hormon ima još efekata. Jedan je da pokreće crevne pokrete, a drugi da izaziva osećaj žeđi. Iskusne majke će pre podoja otići u toalet, jer će imati jak nagon tokom dojenja. Takođe će staviti čašu vode, jer će ožedneti tokom podoja.
Oksitocin deluje i na imuni sistem deteta, poboljšavajući njegovo funkcionisanje. Na majku deluje kao „hormon vezivanja“, ona se emotivno jako vezuje sa svoje dete. Drugi način stvaranja oksitocina je maženje deteta, čime se stimulišu receptori u koži. Zato bebu tokom podoja treba maziti i tepati joj. Beba će zbog delovanja oksitocina i određenih refleksa, imati stolicu tokom ili posle dojenja ili gasove.
Svaka žena može da doji. Veličina grudi nije u vezi sa sposobnošću dojenja. Količina žlezdanog tkiva je ista kod majki sa malim i velikim grudima. Majke često usled stresa izazvanog porođajem ili nekim njegovim komplikacijama gube mleko. Za održavanje dojenja, neophodno je da dete sisa. Ukoliko se podoji iz nekog razloga prekinu nekoliko dana, majka će izgubiti mleko.
Podoji treba da traju do 15 minuta (pokazano je da dete posisa potrebnu količinu za 10 do 15 minuta). Ukoliko zaspi na dojci, podoj treba prekinuti. Predugo sisanje može da dovede do oštećenja bradavice, pa podoji postaju bolni (ovo deluje stresno na majku i dovodi do gubljenja mleka). Majka treba da neguje bradavice sa nekim neutralnim kremama, da spreči nastanak naprslina (ragada), koje otežavaju dojenje.
Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Ponekad majke strahuju da im mleko „nije dobro“.
Majčino mleko ima tri puta manje belančevina od kravljeg (kravlje je predviđeno za ishranu teleta, koje je mnogo veće), pa izgleda vodenasto. Treba znati da je sastav majčinog mleka uvek isti, bez obzira na ishranu majke. Majka se tokom trudnoće žrtvuje za dete, a isto je i posle porođaja. Majka u slučaju da gladuje, razgrađuje svoj organizam da bi dete imalo dovoljno. Ne treba dodavati adaptirana mleka dok majka doji, jer je majčino mleko pomalo slano. Ako dete oseti ukus slatkog prestaće da sisa. Zato se ne savetuje stavljanje meda ili šećera u vodu kojom se dete poji.
Ali, majke moraju da znaju da brojni lekovi, kao i sastojci ishrane prelaze u mleko. Uvek je neophodno da se proveri u sažetku leka, da li je dozvoljen za primenu kod dojenja. Poneki lekovi imaju veoma negativne efekte na bebu. Takođe, pojedine belančevine iz ishrane majke prelaze u mleko. Tako je moguće da dete bude alergično na belančevine kravljeg mleka ili belanceta, a da ga nikada nisu ranije koristili.
Pojedini pedijatri savetuju da se deci ne nudi voda. Istina je da u majčinom mleku ima dovoljno vode za potrebe deteta. Ali, ukoliko je spoljna temperatura visoka, dete može izgubiti dosta vode. Nema štete da se na kraju podoja ponudi voda (može se u nju dodati kap ili dve limunovog soka). Ukoliko je dete žedno, piće.
Majčino mleko je najbolja hrana za bebu, jer ima sve potrebne sastojke za rast i razvoj. Nemoguće je stvoriti adaptirano kravlje mleko (danas se moderno kaže formula), koje se može porediti sa majčinim.
Ali, majčino mleko ima i druge prednosti nad formulama. U toku trudnoće, majka i beba su izloženi istim bakterijama i virusima. Majka stvara antitela protiv njih, koja prelaze u krvotok bebe. Posle rođenja, svi infektivni uzročnici sa kojima je organizam majke došao u kontakt stimulišu stvaranje posebne klase antitela, koja se izlučuju u mleko. Dojena deca su tako zaštićena od brojnih crevnih i disajnih infekcija. Poslednjih godina je dokazano da se u majčinom mleku nalazi i takozvana mikroRNK: Ovaj molekul prenosi informacije imunom sistemu deteta o uzročnicima bolesti iz okoline. Dojenje smanjuje mogućnost nastanka brojnih oboljenja u kasnijem životu. Prvenstveno se radi o alergijskim oboljenjima i astmi.
U majčinom mleku se nalaze i faktori koji ubrzavaju sazrevanje creva, ali i mozga. Ovo je posebno slučaj u prvom mleku (kolostrumu). Zato se kolostrum krava koristi za jačanje imunih sposobnosti odraslih ljudi. Posebno je proučen protein bogat prolinom (PRP), koji ubrzava sazrevanje mozga deteta. Novija istraživanja pokazuju izuzetno dobar efekat dojenja na razvoj mozga, posebno u dece rođene pre vremena ili sa malom telesnom težinom.
Majčino mleko je besplatno, formule su često skupe. Ne mogu se načiniti greške u pripremanju majčinog mleka (majke često stave malo više formule, što može da izazove probleme). Ono je uvek dostupno, nije potrebno nikakvo vreme za pripremanje. Ovo ne izgleda bitno dok ne dođete u situaciju u kojoj premorena i neispavana majka mora da sprema formulu u gluvo doba. Takođe, prokuvavanje vode i podgrevanje mleka nije potrebno (ovo nije potrebno ni kod formula, ispitivanja su pokazala da dete posle petog meseca života može da pije hladno mleko bez ikakvih problema).
Konačno, u lošim socioekonomskim uslovima, dojenje ima zaštitni efekat na nastanak trudnoće. Mogućnost da žena ostane trudna je manja za 75% tokom dojenja. Ovo je posebno važno, jer prethodna trudnoća jako olakšava nastanak sledeće. Žene ne znaju da nije neophodno da se ponovo uspostavi menstrualni ciklus da bi žena ostala ponovo trudna. Dakle, iako nije imala menstruaciju, može doći do začeća.
Dojenje ima pozitivne efekte i na organizam majke. Postoje dokazi da žene koje su dojile najmanje šest meseci, imaju ređe dijabetes, ali i moždani udar ili kardiovaskularne bolesti.
Da zaključim, priroda je predvidela da se deca posle porođaja doje. Sve druge alternative su rezervisane samo za specifične situacije, kada je dojenje onemogućeno.
izvor: tasitasi.rs
