Melanom je maligni tumor melanocita koji poslednje dve decenije beleži značajno povećanje učestalosti. Od 1973. do 1994. godine učestalost melanoma u SAD povećana je za 120,5%. Ukupna učestalost najveća je u Australiji, i u periodu između 1980. i 1990. godine povećala se trostruko.
Jedna od osnovnih odlika melanoma, zbog koje ovaj tumor ima „lošu reputaciju“, je njegovo nepredvidivo ponašanje. Melanom se može javiti kao promena u okviru do tada bezazlenog mladeža, ili može nastati kao novi tumor na koži koji može da podseća na bradavicu, keratozu, karcinom kože, i sl. U nekim slučajevima melanom napreduje „samo“ lokalno bez udaljenih matastaza, dok se kod drugih pacijenata mogu prvo otkriti udaljene metastaze, a da primarni tumor ostaje neotkriven.
Osnov lečenja primarnog melanoma kože je potpuno hirurško uklanjanje primarnog tumora. Prilikom hirurške intervencije obavezno se uklanja i deo klinički zdrave kože oko tumora koji zavisi prvenstveno od debljine tumora. Kada su u pitanju tumori tanji od 1 mm, a posebno oni tanji od 0,75 mm, hirurška intervencija je, u manjoj ili većoj meri, dovoljna. Što se tiče melanoma koji su deblji od 1 mm, terapija interferonom može biti od koristi. Ne postoji opšti konsenzus o dozi, dužini ili načinu davanja interferona.
Prevencija melanoma predstavlja veoma važan segment na kome bi trebalo više insistirati. Koristan algoritam za procenu sumnjivih pigmentovanih promena je tzv. ABCDE pravilo koje uključuje nalaz asimetrije promene (engl. Asymmetry), nepravilnost ivice (engl. Border), prisustvo više boja (engl. Color), prečnika većeg od 6 mm (engl. Diameter) i uvećanje ili uzdignuće od površine (engl. Elevation ili Enlargement). Na malignu alteraciju može upućivati i krvarenje, ulceracija, krasta, crvenilo, bolnost ili svrab. Ukoliko osoba ili njen partner primeti da se određena promena na koži uvećala ili promenila potrebno je da se javi svom dermatologu koji će proceniti značaj postojećih promena i predložiti dalja ispitivanja.
Posebno želimo da naglasimo da su brojna ispitivanja utvrdila da je jedan od važnih faktora rizika za nastanak melanoma povremeno, intenzivno izlaganje UV zračenju, posebno ukoliko je praćeno opekotinama. Valja imati na umu da je ovakvo izlaganje UV zracima po svemu sudeći najvažniji uzrok i u razvoju mladeža, običnih ili atipičnih. Neophodno je uraditi kontinuiranu edukaciju, posebno mlađe populacije, o štetnosti izlaganja suncu ili poseti solarijumima.
Prof. dr sc. med. Radoš Zečević
dermatovenerolog