Neke vrste paukova proizvode veoma jake niti koje se ne kidaju i mogu biti dugačke čak 200 metara, pa plastični hirurzi sada žele da ih iskoriste za zašivanje pokidanih nerava kod ljudi, jer se paukove niti razgrađuju prirodnim putem i ne izazivaju upale tkiva.
Iako će većina ljudi verovatno odmah “opajati” paukovu mrežu kada je primeti u uglu svoje sobe, u naučnom, medicinskom centru Univerziteta u Hanoveru u nekoliko specijalno uređenih prostorija “mirno“ živi 30 do 40 paukova čije se niti koriste, prenela je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).
Pored laboratorije za plastičnu hirurgiju Kristine Almeling, koja već dugo radi na medicinskom fakultetu u Hanoveru, nalazi se prostorija u kojoj se nalaze samo grane visoke i po nekoliko metara. Paukove mreže u prostoriji su ogromne, neke čak prečnika jedan metar, a u prostoriji, na granama ih je tridesetak. “U ovoj prostoriji čuvamo paukove čije niti koristimo.
U ovom trenutku oni su idealne veličine. Pored ‘zlatno svilenih paukova’ tu je i nekoliko vrste ‘nefila’, velikih paukova koji mogu da narastu i do šest centimetara. Oni ovde imaju dovoljno prostora da tkaju svoje mreže”, objašnjava Almeling. U zadnjem delu tela pauka nalaze se žlezde koje luče niti, a naučnici pomoću pincete hvataju nit i lepe je za mašinu, koja je u suštini točak prečnika 30-ak centimetara. Kada točak počne da se okreće, on iz tela pauka izvlači nit koja može da bude dugačka čak i 200 metara.
Nit proizvodi jedna od sedam žlezda i pauk ne može da kontroliše lučenje, pa kada naučnici jednom uhvate nit, oni iz pauka mogu da izvuku kompletnu količinu odnosno dužinu niti. Od veličine i debljine pauka zavisi kolika će ona biti. Paukove niti su veoma čvrste i ne kidaju se i zato su naučnici sa odeljenja za plastičnu hirurgiju rešili da ih iskoriste za zašivanje oštećenih nervnih završetaka. Profesor Peter Fogt, šef odeljenja za plastičnu hirurgiju na klinici u Hanoveru smatra da paukove niti zaista mogu da pomognu. “Paukove niti veoma su čvrste i glatke.Veoma je važno i to što je u pitanju prirodni, a ne veštački materijal.
Kada se upotrebljava veštačka materija, javlja se opasnost od kidanja ili izazivanja različitih upala u čovekovom telu. Paukove niti razgrađuju se prirodnim putem i ne izazivaju upale u tkivu”, objasnio je Fogt. Profesor Fogt i njegov tim žele da iskoriste paukove niti za lečenje pacijenata stradalih u saobraćajnim nesrećama, na primer u slučaju oštećenja nerava u predelu ramena kod saobraćajki sa motociklima.
Tim pacijentima često ne može da se povrati čulo dodira u rukama i prstima, pa je njihov oporavak neizvestan, jer nervna vlakna ne mogu ponovo da se spoje. Implantacija paukovih niti u rame pacijenta trebalo bi da nervima “pokaže put” za ponovno spajanje. “Kroz šupljinu vene uzetu od svinje, provlači se stotinak paukovih niti koje na taj način pokazuju put jednom kraju prekinutog nerva ka drugom da bi oni ponovo srasli.
Tako se čitav splet nerava orijentiše po paukovim nitima“, objasnio je profesor Fogt. Do sada su testovi izvedeni na ovcama bili uspešni, a “sledeći na redu” trebalo bi da budu ljudi.
