Psiholozi su dugo proučavali inteligenciju i smislili niz testova za merenje opšte mentalne sposobnosti za rešavanje problema i prilagođavanje životu . Oni su tu mentalnu sposobnost nazvali opštom inteligencijom.
Ovakvi testovi daju rezultat koji upoređuje mentalni kapacitet sa drugima u domenima kao što su rasuđivanje, pamćenje, verbalne sposobnosti, performansi, pažnja, rešavanje problema i prepoznavanje obrazaca, sa namerno definisanim prosekom od 100. Ovaj rezultat se naziva koeficijent inteligencije.
Tipično, 70% svih ljudi ima IQ između 80-120. Oko 95% svih ljudi ima IQ između 70-130. LJudi sa visokom inteligencijom obično postižu koeficijent iznad 130 u zavisnosti od toga koji se test koristi. Prvih 0,1% inteligentnih ljudi na svetu, prema ovim testovima, ima koeficijent inteligencije preko 145.
Inteligencija postoji na mnogo nivoa. To može da bude sposobnost rasuđivanja, razmišljanja i rešavanja problema (tečna inteligencija). To može biti sposobnost korišćenja prethodno naučenih veština, znanja i metoda (kristalizovana inteligencija). I, može biti zasnovano na domenu kao što su muzika, umetnost, matematika, jezik, sport, itd. Ili može biti opšti izdanak kognitivnih sposobnosti (mentalnih procesa).
Postoje mnoge druge vrste inteligencije, poput emocionalne i socijalne. Kada nekoga ocenjujemo kao inteligentnog, obično ne ocenjujemo njegov rezultat na testu inteligencije. Razmatramo praktičnu kombinaciju mnogih vrsta inteligencije kao što su kognitivni kapacitet i emocionalna inteligencija. Evo kako da prepoznate visoku inteligenciju.
1. Dobro pamćenje i sposobnost razmišljanja
Deklarativna memorija opisuje našu sposobnost da pamtimo iskustva, činjenice i trivijalnosti. Sećanje na te informacije obično stvara utisak da je neko pametan i dobro naučen. Ove 3 vrste sećanja pomažu ljudima da razmišljaju na koristan način koji rešava probleme ili inovativan – znak i kristalizovane inteligencije (znanje) i fluidne inteligencije (aktivno razmišljanje).
2. Opšte i prećutno znanje
Izvan teorije, inteligencija se ogleda kroz rad, akademski uspeh, društevno prilagođavanje. Ove dimenzije života zahtevaju opšte i prećutno znanje, a to je sposobnost razumevanja stvari koje se ne govore uvek naglas. Kulturno ponašanje, empatija flertovanje, dinamika razgovora zavise od prećutnog znanja koje pokazujemo govorom tela i postupcima. Na primer kada je loše vreme da pozovete nekoga na sastanak? Koji je dobar momenat da započnete raspravu?
3. Dobra procena i učenje na greškama
Dobra procena ogleda se kroz širu sliku i analiziranje detalja. Inteligentna osoba može precizno proceniti kako bi stvari mogle da se odvijaju u budućnosti. Na taj način može da proceni odluke koje treba da donese, a samim tim i osnažuje intuiciju.
4. Visok nivo kreativnosti
Nisu možda svi inteligentni ljudi kreativni, ali kreativni ljudi jesu inteligentni. Prema istraživanju kreativnost i inteligencija nisu dve različite mentalne sposobnosti. Kreativnost zavisi od osnovne inteligencije jer bilo koji oblik kreativnog rada zahteva rešavanje problema, široko i analitično razmišljanje, specijalizovane veštine i znanja i aktivnu maštu.
5. Rešavanje problema
Ako pogledamo definiciju inteligencije, rešavanje problema je deo nje. Inteligencija se odnosi na uspešno prilagođavanje, obradu informacija i primenu znanja. Sve su to, efektivno, načini za rešavanje problema. Naravno, posmatramo kako ljudi rešavaju probleme, a ne šta se dešava u njihovim glavama.
Izvor: magazin.novosti.rs