NOVE METODE LEČENJA – Vakcina za Alchajmerovu bolest spasiće milone ljudi od zaboravnosti
Alchajmerova bolest (AD) je najčešći uzrok demencije, koji pogađa oko 44 miliona ljudi širom sveta. U nekim zemljama ti brojevi bi se mogli utrostručiti u narednih pedeset godina, a naučnici očajnički pokušavaju da pronađu načine da spasu živote.
Sada se pokazalo da nova metoda lečenja uspešno imunizuje miševe protiv životinjskih modela AD. Još ne znamo da li može da koristi taj pristup za vakcinaciju ljudi protiv bolesti, ali rezultati izgledaju obećavajuće u poređenju sa drugim pokušajima.
Autori sada pozivaju komercijalne partnere da im pomognu u daljem istraživanju.
“Iako su naučni eksperimenti trenutno još uvek u ranoj fazi, ako bi ovi rezultati bili replicirani u kliničkim ispitivanjima na ljudima, onda bi to moglo biti transformativno. To otvara mogućnost ne samo za lečenje Alchajmerove bolesti kada se simptomi otkriju, već i za potencijalnu vakcinaciju protiv bolesti pre nego što se simptomi pojave”, kaže farmakolog Mark Kar sa Univerziteta u Lesteru (Engleska, Velika Britanija).
Jedno od obeležja Alchajmerove bolesti je akumulacija beta-amiloidnih (Ab) proteina koji se mogu naći u mozgu otprilike dve trećine pacijenata sa kliničkom dijagnozom.
Oni sami po sebi nisu nužno loši za kogniciju – njihovo prisustvo može biti važno za zdravlje mozga – ali kada se neki skraćeni oblici pojave i spoje zajedno, istraživanja pokazuju da mogu postati toksični, što dovodi do neurodegeneracije.
Pokazalo se da drugi tretmani protiv AD koji neselektivno ciljaju na ove proteine imaju štetne efekte, ali novi pristup imunizaciji cilja samo na toksične skraćene proteine.
Istraživači su identifikovali porodicu antitela pod nazivom TAP01 kod miševa koja bi mogla da neutrališu skraćene proteine dok zdrave ostavljaju na miru. Ova antitela bi stoga mogla biti koristan način za zaustavljanje unakrsnog povezivanja skraćenih proteina.
Obećavajuća antitela
Da bi bili sigurni da ova antitela deluju i na ljude, autori su kreirali verziju pod nazivom TAP01_04.
Koristeći rendgensku kristalografiju (KSRC) za bolje proučavanje delovanja TAP01_04 antitela u mozgu transgenog “humanizovanog” miša, tim je primetio da se ona vezuju za skraćeni region proteina. Ne samo da je smanjen amiloidni plak u mozgu miša, već je održan metabolizam glukoze i sprečeni su deficiti pamćenja i gubitak neurona.
Istraživači su zatim stvorili direktniju “vakcinu”, nazvanu TAPAS. Oponašajući skraćene proteine, pokrenuli su imuni sistem miša da sama proizvodi antitela tipa TAP01. Kada je ova vakcina data na dva mišja modela pretkliničke AD, pokazala je slične rezultate kao i sama antitela.
Ovo je zaista uzbudljiva vest, ali iako su beta-amiloidni plakovi povezani sa mnogim oblicima Alchajmerove bolesti, ova vakcina možda neće moći da spreči sve oblike bolesti.
Novi dokazi, naime, sugerišu da AD može uključivati više podtipova. Otprilike jedna trećina pacijenata sa kliničkom dijagnozom nema beta-amiloidne plakove, što znači da vakcina protiv njihovog formiranja možda neće sprečiti degeneraciju mozga.
Međutim, ako ova potencijalno nova vakcina prođe kroz klinička ispitivanja na ljudima, mogla bi poboljšati zdravlje mozga milionima.
