Crna šargarepa je nastala prirodnim putem za razliku od narandzaste koja je nastala posebnim ‘ veštačkim ‘ ukrštanjem i dosta je starija od ostalih sorti.
Ljudi su počeli jesti crnu šargarepu i koristili je kao lekovitu biljku toekom srednjeg veka, uglavnom u jugozapadnoj Evropi. Na različitim kontinentima koren je nazvan drugačije crna šargarepa, scorzonera, slatki ili crni koren (ne sme se mešati s crnim korenjem – otrovna biljka), koza, slatki španjolski koren itd. Danas je povrće posebno popularno u zemljama Mediterana i u Americi.
Šargarepa je dvogodišnja biljka,tokom prve godine dostiže punu visinu i veličinu korena a tokom druge godine cveta. Smatra se za najzdravije povrće. U ishrani se koristi koren i list koji poseduje mnogo hranjivih sastojaka, vitamina i ima antibiotičko dejstvo. Crna šargarepa, ili koza, u vreme cvatnje može se prepoznati po žutim mirisnim cvetovima. Na dobro obrađenom tlu, zreli koren može doseći dužinu od 35 cm, debljine 3-4 cm, a pulpa ima gustu bielu strukturu koja sadrži mlečni sok. Miris korena podseća na aromu vanile.
Lekovita svojstva crne šargarepe prvenstveno su zbog činjenice da sadrži veliku količinu inulina koji se sastoji od fruktoze. Pored toga, koren je poznat po bogatom mineralnom sastavu, posebno kalijumu, magnezijumu, fosforu, kalcijumu i gvožđu. U crnoj šargarepi puno proteina, vitamina, uključujući A, C, E, PP, H, K i grupu B, kao i biološki aktivnih supstanci.
Crna šargarepa pomaže u normalizaciji metabolizma, korisna je za ljude koji pate od bolesti digestivnog sistema i kod oštećenja funkcije jetre i bubrega. Sok od šargarepe dobro jača imunitet.Crna šargarepa je posebno popularna u tibetanskoj i kineskoj medicini.
Uzgajanje crne šargarepe nije teže od obične pomorandže. Takođe nije zahtevan za poljoprivrednu tehnologiju, otporan je na hladnoću i može čak i da zimi u tlu. Takođe ne voli osenčena područja i podebljane saglasnosti (treba ih razblažiti).
Setva crne šargarepe može biti početkom proleća, krajem leta i pre zime. Kada se žetva prve godine primi u prolećnoj setvi. Ako se poseju u avgustu, mladi izdanci će imati vremena da se pravilno ukorene, formiraju velike korene druge godine i uspešno daju seme. Seme pre zime, šargarepa će klijati sledeće godine i doneće ranije nego u prolećnu setvu.
Koren useva treba iskopati pre mraza, pokušavajući da ih ne ošteti, jer se oštećena crna šargarepa ne čuva ni u ugodnim uslovima. Vrhovi se moraju ukloniti, a šargarepa dobro osušiti. Korensko povrće treba čuvati u vlažnom pesku u vertikalnom položaju na temperaturi od 0 do + 1-3 oC.
Najzdravije povrće – CRNA ŠARGAREPA – Kod bolesti digestivnog sistema, oštećenja funkcije jetre, bubrega