Mnogi i ne znaju koja su krvna grupa, a ta informacija može biti ključna ako vam jednog dana zatreba hitna transfuzija ili ako budete u prilici da nekome date krv.
Krvna grupa je nasledna i nepromenjiva i može da utiče na ceo naš život. Zato je jako važno da zapamtite koja je vaša – ne samo da biste bolje upoznali svoje telo, već bi taj podatak mogao da vam spase život ili vam pomogne da spasite nečiji.
Postoji više krvnih grupa: A, B, AB i 0. Uz krvnu grupu treba odrediti da li je ona pozitivna ili negativna, odnosno ima li uz sebe znak – ili +, a to se određuje preko Rh (Rhesus) faktora. Tako postoji ukupno osam krvnih grupa: A+, A-, B+, B-, AB+, AB-, 0+ i 0-.
Poznavanje krvne grupe može da spasi život
Kada dođe do potrebe za transfuzijom, ključno je znati koju krvnu grupu imate jer primanje nepodudarne krvi može biti pogubno.
U nastavku pogledajte koje kombinacije “rade”.
– krvna grupa A- može primiti samo A- i 0-
– krvna grupa A+ može primiti samo A-, A+, 0- i 0+
– krvna grupa B- može primiti krvnu grupu B- i 0-
– krvna grupa B+ može primiti B-, B+, 0- i 0+
– krvna grupa AB- može primiti A-, B-, AB- i 0-
– krvna grupa AB+ može primiti sve krvne grupe (A-, A+, B-, B+, AB-, AB+, 0-, 0+)
– krvna grupa 0- može primiti samo 0-
– krvna grupa 0+ može primiti 0- i 0+
Na šta sve utiče krvna grupa
Poznavanje krvne grupe može biti od velike pomoći u razumevanju reakcije tela na određenu hranu, kojim biste bolestima mogli da budete skloni, kako reagujete na stres, kako starite i još puno toga. Dakle, krvna grupa može vam služiti kao “navigacijski alat“ u određivanju toga šta je dobro, a šta loše za vas.
Istraživanja su pokazala da kod ljudi s određenom krvnom grupom postoji veći rizik od određenih bolesti. Kod osoba s krvnom grupom 0 postoji manji rizik od srčanih bolesti, ali veći rizik od pojave čira na želucu. Osobe s krvnom grupom A imaju veći rizik od mikrobnih infekcija, a kod osoba s krvnim grupama AB i B zabeležen je veći rizik od bolesti povezanih sa pankreasom.
Kako da saznate koja ste krvna grupa
Ako ne znate koja ste krvna grupa, barem na nekom medicinskom dokumentu koje ste imali tokom odrastanja, naći ćete taj podatak. U slučaju da ni vaši roditelji ne znaju koja ste krvna grupa, to možete saznati jednostavnim vađenjem krvi.
Možete to obaviti kod porodičnog lekara ili u laboratoriji. Uzorak krvi za određivanje krvne grupe uzima se iz vene, dakle postupak je kao kod normalnog vađenja krvi za analize. Ako ipak ne želite da ‘protraćite’ izvađenu krv u svrhu testiranja za krvnu grupu, možete da odete da dobrovoljno date krv – prilikom donacije krvi moraju da se naprave mnogi testovi, a jedan od njih je test za krvnu grupu. Tada ćete dobiti od karticu davalaca krvi i znaćete koju krvnu grupu imate.
Za one koji imaju strah od igle preporučuje se test pljuvačke. Ova metoda koristi se iz razloga što oko 80 posto ljudi u pljuvačke ima antigene koje nose u krvi pa je i iz toga moguće zaključiti kojoj krvnoj grupi pripadate
Izvor: n1.hr
