KOPRIVA u MEDU: Jedna kašikica dnevno za OPORAVAK i ZDRAVLJE (recept)
2574
Ono što koprivu čini posebnom jeste njen sastav. Bogata je mineralima, posebno kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, flavonidima i biljnim sterolima. Tu je i vitamin D, koji je u biljkama prava retkost, vitamini К, C i A. Listovi koprive koriste se kao spoljašnja obloga za bolne zglobove koje je zahvatio artritis jer deluju kao blagi anelgetik.
Кopriva se pokazala dobrom i u ublažavanju problema s alergijama. Histamin, koji izaziva alergiju, je ujedno i sastojak koprive i na prvi pogled kontraproduktivno deluje lečiti alergiju listovima koprive. Ali, kao u izreci „klin se klinom izbija“ pokazalo se da čaj od lista koprive može da ublaži simptome alergije.
Bogatstvo gvožđem čini ovu biljku jednim od najboljih lekova protiv anemije i svakako mnogo podnošljivijim za želudac od supelmenta gvožđa. Za ovu namenu posebno se dobrim pokazalo seme, ali i tinktura i čaj od listova su od koristi.
Ova biljka čuva srce jer sadrži beta-sitosterol koji apsorbuje masnoću u krvnim sudovima. Na taj način sprčeva srčane bolesti i održava nivo holesterola i triglicerida u krvi na normali. Deluje i kao diuretik i pomaže da izbacite višak vode iz organizma. Uz masne naslage, ovaj višak vode često je zaslužan za stvaranje celulita.
Lekoviti potencijali koje ima med
Med se više od 80% sastoji od ugljenohidrata, a nešto manje od 20% od vode. Studijama je otkriveno više od 600 komponenti u medu koje imaju potencijalno blagotvorno dejstvo na čovekovo zdravlje.
Što se tiče sastava ugljenohidrata, dominira fruktoza, nakon čega slede glukoza, maltoza i ostali šećeri. Od vitamina dominiraju vitamini B grupe i C vitamin, a od minerala kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, natrijum… Uz to obiluje bioaktivnim komponentama poput flavonoida i polifenola.
Bagremov med
Svetle boje, vrlo slatkog i prijatnog ukusa zbog visokog udela fruktoze, a niskog udela saharoze. Često se koristi kao dodatak čajevima. Smatra se da ima protivupalno dejstvo, deluje blagotvorno na jetru i probavni sistem.
Med od žalfije
Svetložut, prijatnog ukusa. Deluje blagotvorno na proces probave i ceo probavni sistem, ima antioksidativno dejstvo zbog čega ima pozitivan učinak na kardiovaskularni sistem. Pomaže u zaceljivanju rana i u borbi protiv prehlade, grlobolje i kašlja. Deluje tako da olakšava iskašljavanje i pospešuje izbacivanje sekreta iz disajnih organa.
Kestenov med
Tamne boje, gotovo smeđe. Ima posebnu aromu, mrvicu gorkast ukus. Pomaže kod prehlada i kašlja, bronhitisa, ima antimikrobna, antibakterijska i antiseptička svojstva. Bogat vitaminima B grupe i vitaminom C.
Livadski med
Med od raznog livadskog cveća. Pomaže u borbi protiv infekcija, bogat je antioksidansima, pomaže u zaceljivanju rana, deluje blagotvorno na probavni sistem.
Med od lavande
Bogatog ukusa, boja može biti i svetlija i tamnija, pomaže u funkcionisanju gornjih disajnih puteva, deluje blagotvorno kod bronhitisa i kašlja. Ima umirujuće dejstvo, pomaže probavu i smanjuje nadutost.
Kako napraviti prirodni preparat sa koprivom i medom
Jednostavno! Koprivu je za ovaj preparat najbolje ubrati u rano proleće, osušiti i iseckati. Imaće jednako dobar efekat i sa livadskim i sa bagremovim medom. U zapisima o tradicionalnoj medicini stoji da je med ne stariji od dve godine najkvalitetniji.
Pomešajte dobro u staklenoj tegli med i seckanu koprivu, tako da masa bude kompaktna, ravnomerno sjedinjenja. Na kilogram meda stavite najviše pet šaka koprive. Možete dodati i izrendanu koru limuna, kao i sok od jednog limuna. Preparat bi trebalo uzimati ujutru, natašte, sa malo mlake vode, bar 15 minuta pre doručka. Nemojte konzumirati više od jedne kašike dnevno.
Ko ne bi trebalo da koristi koprivu, kod koga je oprez neophodan sa medom
Koprivu ne bi trebalo da koriste trudnice, bez obzira što su često anemične a korpiva je, zna se, jedan od najmoćnijih prirodnih sastojaka za pomoć kod nedostatka gvožđa. I osobama koje inače uzimaju diuretike savetuje se oprez, jer kopriva ima izraženo diuretičko dejstvo.
