Kamen u žuči se stvara od žuči, žučnih boja, krečnih materija i holesterina. Još nije utvrđeno zašto se on stvara. Poznato je samo na stvaranje kamena u žučnoj kesi najviše utiče zapaljenje žučne kese, zastoj u njenom pražnjenju i izmenjen sastav žuči. Pored ovih činjenica, stvaranju kamena u žučnoj kesi doprinosi i nepravilna ishrana, posebno unošenje velike količine masti u organizam, potom – preterano sedenje, trudnoća, neuredna stolica (zatvor), nehigijensko oblačenje.
Sve dok je kamen miran u žučnoj kesi, ne osećaju se nikakve tegobe. Ponekad postoji tištanje s desne strane, ispod rebara. Simptomi koji verovatno ukazuju na postojanje kamena su: gubitak apetita, podrigivanje ili povraćanje, podnaduvenost, sa već spomenutim tištanjem.
Tegobe počinju da se osećaju kada dođe do žučnog napada , odnosno pomeranja kamena ili zapaljenja žučne kese. To se obično dešava noću, na dva do tri sata posle večere, pogotovo posle nekog masnog jela. Dolazi do žestokih bolova s desne strane, spreda, ispod rebara. Bolovi se šire na desno rame i često uz to ide povraćanje, posle koga pacijentu nije lakše. Još ako je sa napadad u kombinaciji sa zapaljenjem žučne kese, temperatura se veoma može povisiti (obično je praćena drhtavicom i osećanjem hladnoće). Ponekad kamen može skroz da zatvori žučni kanal, da spreči izlučivanje žuči u creva i izazove pojavu žutice.
Trajanje žučnog napada je od nekoliko sati do nekoliko dana. Napadi se mogu ponavljati u određenim vremenskim razmacima. Ponekada posle prvog napada ubrzo dođe drugi, a u drugim slučajevima se desi da između jednog i drugog napada prođe po nekoliko nedelja, meseci, pa i godina.
Žučni napad može da izazove sledeća hrana: jaja, kvasac, mast, sladoled, suvo meso, a od događaja to može biti neko uzbuđenje, svađa i sl. Razne aktivnosti mogu prouzrokovati pomeranje kamena, a samim tim i napad: trčanje, drmanje pri vožnji, jahanje, podizanje tereta. Najzad, i samo zapaljenje žučne kese može izazvati pomeranje kamena i napad. Potrebno je preuzeti određene mere kako bi se preventivno sprečilo stvaranje kamena u žučnoj kesi – umerena i zdrava ishrana, kretanje i fizička aktivnost, uredan život, blagovremena asanacija gnojavih žarišta (slepog creva, zuba, krajnika itd) i drugih higijenskih mera.
Ljudi koji boluju od ove bolesti ne smeju uzimati masnu i suviše obilnu hranu. Odeća ne treba da steže njihov trbuh i trbušne organe. Moraju voditi umereni život, koristiće im lake vežbe i kretanje.
Kamen u žučnoj kesi se uglavnom leči hirurškim putem. Ostale mere lečenja se uglavnom odnose na sprečavanje nastanka napada. Te mere su već spomenute, najbitnije je ne jesti ništa što pojačava lučenje žuči ili izaziva pokrete žučne kese. Treba izbegavati psihička uznemirenja i velike fizičke napore.
Šta raditi ako neko u vašem prisustvu dobije napad?
Odmah pozvati lekara, nikako na svoju ruku ne bi trebalo davati ništa od lekova osobi koja ima napad, jer to može kasnije samo otežati postavljanje dijagnoze. U slučaju napada sa visokom temperaturom, do dolaska lekara treba stavljati hladne obloge na trbuh, u predelu žučne kese.
Lekar je taj koji treba da odredi da li, i koje lekove bolesnik treba da uzima, u slučaju kakvog zapaljivog procesa ili uopšte.