Danas se pouzdano zna da rani rast i pravilan razvoj motorike nije rezultat samo procesa organskog sazrevanja, već i učenja određenih radnji. Ne možemo da utičemo na redosled pojave pokreta i aktivnosti, što znači da ne možemo da naučimo dete da sedi ili ustaje pre nego što dostigne određeni stepen zrelosti. Ali zavisno od stimulansa koje dete dobije postojaće razlika u kvalitetu njihovog izvođenja. Angažovanje roditelja i odraslih u njegovom okruženju može da omogući maksimalan razvoj njegovih potencijala.
Osnovne potrebe novoređenčeta nisu samo hrana, nega i ljubav, već i zadovoljenje potrebe za kretanjem. A to može da se ostvari fizičkim vežbanjem. Roditelji sa nestrpljenjem očekuju svaki novi bebin pokret, ali to uglavnom pasivno posmatraju iz straha da će je povrediti ili zato što ne znaju da je njoj potrebna pomoć da bi savladala određenu aktivnost. U najranijem uzrastu, zbog ograničene mogućnosti kretanja, bebe možda deluju bespomoćno, ali to ne znači da ih je lako povrediti. Vežbanje za bebu nije veći napor od onog kome je izložena prilikom povijanja ili kupanja. Ali se od tih aktivnosti razlikuje po cilju, a to je uspostavljanje rada i jačanje koštano-mišićnog sistema. Ciljanim vežbama se postiže potrebna čvrstina zglobova i mišića, kao i pravilno oblikovanje tela. Za rast i razvoj je neophodno i dobro funkcionisanje unutrašnjih organa, što se postiže pravilnom ishranom, ali i vežbanjem. Preporučuje se da se za vreme vežbanja roditelji direktno obraćaju detetu, pričom, pesmom, dodirivanjem, ohrabrivanjem, jer se na taj način uspostavlja dobra komunikacija sa detetom.
Kako vežbati?
U najranijem uzrastu na stimulaciju dobijamo refleksni odgovor, ali kako dete sazreva i uvežbava pokrete, ubrzo prepoznaje šta od njega očekujemo i počinje da odgovara. To će biti brže i uspešnije ako se odvija na obostrano zadovoljstvo. Zato sa bebom treba vežbati isključivo kada je zdrava i raspoložena, a isto važi i za roditelje.
Preporuka je da se vežba svakodnevno, u trajanju 15 do 30 minuta, nekim ustaljenim ritmom, pre kupanja ili pre povijanja, poštujuci bebino raspoloženje. Ako tokom vežbi primetite promenu u ponašanju deteta, prekinite ih. Jedan od razloga može da bude i premor. Svaki roditelj već nakon nekoliko dana može da prepozna šta detetu prija i koliko dugo vežbe treba da traju. Takođe ne treba vežbati sa detetom neposredno posle jela, ali ni kada je gladno.
Najbolji uvod u vežbe je masaža. Može se primenjivati od najranijeg uzrasta kada utiče na opuštanje mišića koji su bili zgrčeni zbog položaja koji je beba zauzimala još u majčinom stomaku. Prema uzrastu deteta, praćenjem njegovog psihomotornog razvoja, prilagođava se i program vežbi.
Iako se ne mogu povući jasne granice, u prvoj godini života možemo da izdvojimo nekoliko karakterističnih perioda razvoja:
-
u prva tri meseca života vežbe imaju za cilj da bebu opuste, posebno ruke i noge
-
od trećeg do šestog meseca aktiviraju se i jačaju velike grupe mišića, leđa, vrata, stomaka, ruku, nogu
-
od šestog do devetog meseca rade se vežbe kao priprema za puzanje i održavanje stabilnog sedećeg položaja
-
od devetog do dvanaestog meseca bebu treba pripremiti za uspravan položaj i hod.
Redosled pojave određenih aktivnosti je isti kod svih mališana, ali nije i vreme njihovog javljanja. Ono zavisi, ne samo od individualnih razlika, već i od spoljašnjih stimulansa kojima je beba izložena, kao i angažovanja roditelja. Takođe, ne treba porediti trenutne mogućnosti deteta sa njegovim vršnjacima, jer to može da poveća očekivanja roditelja ili da ih obeshrabri i utiče na to da odustanu od vežbanja sa bebom.
Izvor: centarsm.co.rs
