Proširene vene ili “varikozni sindrom” ili “sindrom teških nogu” su vrlo često oboljenje, jedno od najčešćih oboljenja savremenog čoveka. Rađamo se sa sklonošću prema proširenim venama, a razvoj i težina bolesti mogu biti podstaknuti određenim faktorima rizika. Od bolesti vena se leči 10-30% ukupne populacije, odnosno venska oboljenja su prisutna kod 50-55% odrasle populacije. Žene češće oboljevaju od muškaraca (hormonski faktori) tako da je odnos svaka druga žena i svaki peti muškarac. Posle 60-e godine učestalost venskih oboljenja po polu se izjednačava. Podaci da 10% ljudi u svetu ima simptome hronične bolesti proširenih vena, a 1% ljudi u svetu posle 60-e godine ima vensku ulceraciju (ranu), govore o ozbiljnom zdravstvenom problemu za čije lečenje u zapadnim zemljama se izdvaja čak 2,5% zdravstvenog budžeta.
Da bi se očuvao protok krvi u smeru srca i sprečilo vraćanje krvi pod uticajem sile teže, vene imaju zaliske koji sprečavaju oticanje krvi u suprotnom smeru i nakupljanje u donjim ekstremitetima. Same vene imaju vrlo slab venski zid i slab pritisak pa bez mišića na nozi i zalizaka ne bi mogle da funkcionišu, za razliku od arterija koje su bogate mišićnim vlaknima, elastične su i u njima krv protiče pod visokim pritiskom koji se oseća kao pulsacija. Upravo zbog toga nisu potrebni ni zalisci, a ni mišićna pumpa (osim srca) da bi se osigurao pravilan protok krvi. Proširene vene su danak uspravnom stavu (kao i ravni tabani, skolioza…) jer venski sistem nije predviđen za uspravan hod.
Ako se venski zalisci oštete poremeti se protok krvi. Krv se tada zadržava u donjim delovima vena i kao posledica one ostaju proširene. Dok se još uvek vodi polemika da li su insuficijentnost zalizaka ili slabost venskog zida posledica kongenitalnih ili stečenih poremećaja, dobro su poznati faktori rizika od značaja za nastanak proširenih vena. Utvrđeno je da u oko 15-40% slučajeva postoji genetskonasleđivanje, a najčešće su pogođeni pripadnici bele rase. Razvoju bolesti posebno pogoduju trudnoća, produženo stajanje kao i gojaznost, ravna stopala, uska obuća i visoke podpetice... Najčešće su to osobe čiji posao podrazumeva dugo stajanje – hirurzi, stomatolozi, frizeri, radnici na traci u industriji…Žene češće oboljevaju zbog toga što ženski polni hormon estrogen utiče na širenje venskog zida. Zaključuje se da uzimanje hormonske supstitucione terapije ili oralne kontracepcije takođe povećava rizik od razvoja proširenih vena. Faktore rizika predstavlja i izlaganje suncu ili toplini (solarijum, sauna) kao i starost. Pored navedenog, proširene vene mogu biti posledica ranije tromboze vena, ili traume vena kao i upale ili tumora karlice. Sami faktori rizika bez nasledne sklonosti ne mogu stvoriti proširene vene. Zbog toga postoji i podatak da svaka osma osoba nema varikozitete!
U početnom stadijumu bolesti vide se sitne paučinaste vene (do 1 mm širine), venule (do 2 mm širine) i retikularne vene (do 4 mm širine). U narednom stadijumu vene su šire od 4 mm i noga je otečena, da bi u sledećem stadijumu nastupile i promene na koži (pigmentacija, venski ekcem, lipodermatoskleroza, tj. otvrdnuće i zatamnjenje kože). Uz promene na koži javlja se i ulkus (rana), koji prvo zarasta a kasnije ostaje otvoren – ne zarasta (ulkus cruris).
Uobičajeno pacijenti osećaju svrab i žarenje na koži i bolne grčeve u mišićima tokom noći, kao i osećaj težine i napetosti u nogama krajem dana koji nestaje tokom noći. Ali stanje proširenih vena se može iskomplikovati (putovanjem pri kome je pacijent satima sedeo-prekookeanski letovi, duga vožnja autobusom) i pacijent može doći u životno ugrožavajuće stanje. Flebitisje zapaljenje vena bez zgrušavanja krvi koje je praćeno jačim bolom. Ako se ne leči može da dovede do tromboflebitisa. Tromboflebitisje zapaljenje vena sa zgrušavanjem krvi (tromboza). Tok oboljenja zavisi od toga da li je tromboflebitis na površnim ili dubinskim venama. Tromboflebitis površnih vena se javlja u obliku crvene tvrde trake duž površine vena. Tegobe nisu jako izražene, temperatura nije povišena i čovek može i treba da hoda i da radi ali i da leči trenutno stanje. Tromboflebitis dubinskih vena se ne vidi, ali je noga često jako otečena, vrlo bolna i napeta, javlja se visoka temperatura i bolesnik ne može da se oslanja na nogu. Oboljenje je opasno jer može da dovede do embolije (otkidanje tromba) i da prouzrokuje posledice.
Lečenje proširenih vena može biti operativno i neoperativno. Neinvazivne metode mogu ublažiti tegobe i donekle sprečiti ili usporiti dalje napredovanje bolesti. Obolele noge se mogu mazati mastima i emulzijama biljnog porekla, koje prodiru u kožu i učvršćuju venske zidove.Od koristi može biti i heparinska mast, koja potpomaže bolje cirkulisanje krvi kroz oštećene vene i sprečava stvaranje tromba, a od pomoći su i elastične čarape određenog stepena kompresije kao i elastični zavoji. Koriste se i određene vrste tableta na biljnoj bazi koje deluju antiinflamatorno i učvršćuju zidove vena. Preventivno, deluje i promena načina života, to jest smanjenje uticaja različitih gore navedenih faktora rizika, npr. predugog stajanja ili preteranog izlaganja suncu, prekomerne telesne težine, sedenje prekrštenih nogu… Pomoći će ako podignete podnožja kreveta za oko 15 cm, što češće odmarate noge, nosite udobnu odeću sa ortopedskim ulošcima… Operativni tretman je najuspešniji oblik terapije proširenih vena. Sastoji se iz operativnog uklanjanja svih varikoziteta, insuficijentnih venskih segmenata ili celih magistralnih vena površnog venskog sistema. Spada u red lakših hirurških intervencija sa minimalnim operativnim rizikom. Sprovodi se kod pacijenata gde preventivne mere, upotreba lekova, sklerozantne i druge terapije ne dovode do poboljšanja, pa prete ili se pojave znaci akutnih komplikacija (tromboflebitis), hroničnog venskog zastoja ili vitalne komplikacije (embolije pluća). Operativni zahvat se može preduzeti i zbog krvarenja iz varikoziteta ili estetskih razloga (najčešće).
Dipl.farm.spec.Bošković Ana
Apoteka Niš