Kako postupiti ako se sa zmijom nađete “oči u oči”
Kako postupiti ako se sa zmijom nađete “oči u oči”: Prva pomoć u slučaju ujeda zmije otrovnice (opis svih zmija na ovim prostorima)
U letnjim mesecima u našoj zemlji povećana je aktivnost zmija. Pri kretanju područjima u kojima ima zmija, treba nositi čvrstu obuću i što čvršće, duge pantalone, i strogo voditi računa o tome gde se spuštaju ruke i gde se staje ili seda, pošto su noge i ruke najčešća mesta ujeda.
BEZ NAGLIH POKTRETA, SAMO SE UDALJITE
Za početak da nas zmija ne bi ujela, najbitnije je paziti gde stajemo i šta hvatamo rukama.
Zmije koje se mogu naći u Srbiji obično nisu otrovne i ne predstavljaju opasnost po čoveka, a izuzetak su poskok i šarka, koje nastanjuju predele južno od Save i Dunava, odnosno, brdsko-planinske predele i kamenjare, a u ravničarskim krajevima, uglavnom su zmije koje nisu otrovne, mada nije isključena ni pojava otrovnica. Zmije kod nas mogu da porastu 1,5 ili čak i 2 metra, pa zbog toga deluju zastrašujuće. Mada od naših otrovnica (poskoka i šarke), ne preti neminovna smrtna opasnost, piše na sajtu Srpskog herpetološkog društva “Milutin Radovanović”, koje apeluje na sve medije i građane da ne šire paniku.
Otrovnice se od drugih zmija vrlo lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cik-cak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.
Ako slučajno naiđete na zmiju, pre svega ne treba da paničite i pravite nagle pokrete. Napravite korak, dva polako unazad i obiđite je. Ako ne pokušate da je uhvatite rukama, ili ne stanete na nju, zmija vas neće ujesti.
Ako se sa zmijom nađete “oči u oči” u vašem stanu ili dvorištu, najbolje je da pozovete dežurnu stručnu veterinarsku službu, ili specijalnu službu za hvatanje zmija koja se nalazi na Prirodno – matematičkom fakultetu.
Ali ako ste se sa zmijom suočili negde pored reke, ili u prirodi, samo je zaobiđite. Jer ta zmija nije došla kod nas, nego mi kod nje, u njeno prirodno stanište i ne treba da je uznemiravamo.
KAKO PREPOZNATI UJED OTROVNICE?
Ujed otrovnice poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od šest do deset milimetara, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije po nekad nanesu i takozvani suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi).
Simtomi su: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijarea, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlja oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima su mogući i masovni otoci.ÂÂÂ Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu, praćen je, najčešće, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na koje je ujed : izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, ili ako je ujed lociran na glavi i vratu.
AKO VAS UJEDE ZMIJA, ZA KOJU MISLITE DA JE OTROVNA, POTREBNO JE PRIMENITI MERE PRVE POMOĆI I ODMAH SE OBRATITE NAJBLIŽOJ ZDRAVSTVENOJ USTANOVI KAKO BI MOGLA DA VAM DA PROTIVOTROV.
Od prve pomoći treba primeniti istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati, jer postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji mikro-ranica, preko koje otrov može ući u krvotok. Otrov koji se zadržao na površini kože treba obrisati suvim ubrusom (otrov ne može da prodre kroz neoštećenu kožu).
Ujedeno mesto po mogućstvu tretirati hladnim oblogama. Osobi koju je ujela zmija treba dati što više tečnosti, najbolje vode. Uzimanje alkohola, kafe, čaja, energetskih pića ili bilo kojih lekova nije dozvoljeno: većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećanja propustljivosti njihovih zidova (jednom rečju, pospešuje se cirkulacija krvi), čime se olakšava prodiranje otrova dalje od mesta ujeda.
Izuzetno je važno i da se osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, između ostalog, ubrzavaju cirkulaciju krvi (i limfe) kroz organizam i doprinose širenju toksina kroz organizam.
Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. U nekim slučajevima (kada je osoba znatno udaljena od naseljenog mesta), može se primeniti i podvezivanje, ako je osoba ujedena za ekstremitet (ruku ili nogu). Podvezivanje se vrši uz oprez, jer se u slučaju neadekvatne podveske ili dužeg zaustavljanja krvotoka može naneti šteta veća od one koju bi prouzrokovao otrov.
Kao podvesku ne treba koristiti pertle, užad i slično, nego trakaste komade tkanine (na primer, zavoj). Cilj podvezivanja nije potpuno prekidanje cirkulacije iznad ujedenog mesta, nego njeno usporavanje, relativno ravnomerno raspoređenim pritiskom na većoj površini. Podvesku povremeno treba otpuštati (na oko 20 minuta), pa ponovo umereno pritezati. Nakon ukazane prve pomoći osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove, gde će biti na odgovarajući način pregledana i zbrinuta.
Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo lekar. Samoinicijativno davanje seruma van zdravstvene ustanove nije preporučljivo: moguća je pojava anafilaktičkog šoka, usled kojeg može doći do smrtnog ishoda, i to u roku od nekoliko minuta.
Mora se imati na umu da klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Na otrov su osetljivija deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta. Zdrav, odrastao čovek se od ujeda, uglavnom potpuno oporavi i uglavnom ne oseća nikakve posledice.
Kako lekarska pomoć nije uvek dostupna, preventivne mere su, ipak najbitnije kada je u pitanju rizik od ujeda otrovnih zmija.
KARAKTERISTIKE ZMIJA U NAŠOJ ZEMLJI
U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih tri pripadaju porodici ljutica (viperidae), a 7 familiji smukova (colubridae).
OTROVNE ZMIJE
POSKOK je najrasprostranjenija otrovnica u Srbiji, prosečno je dug 60 do 70 centimetara, ali može dostići i do 100 centimetara, ali takvi primerci su retki.
Jasna karakteristika koja ga izdvaja od drugih zmija koje žive na teritoriji Srbije je izražen rog na vrhu glave , izrasline kože i tkiva. Leti su veoma aktivni.
Uglavnom naseljavaju topla mesta i osunčana staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće je aktivna preko dana. Može se popeti i na drveće visine do dva metra.
ŠARKE su uglavnom duge 50 do 70 centimetara. Mužjaci su obično svetlosivi, a ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela.
Šarka uglavnom naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskom delu, obično mesta oko očuvanih hrastovih šuma i močvara, dok u planinama naseljava uglavnom delove oko šuma smrče i jele, kao i otvorena staništa iznad šumske granice.
Južno od Save i Dunava, balkanska šarka naseljava brdsko-planinska područja, a nađena je na Kopaonoku, Staroj planini, Vlasinskoj Visoravni, Šar planini, Prokletijama, ali i severno, na Fruškoj gori.
ŠARGAN, koji spada u vrstu šarke, najmanja je Evropska otrovnica. Prosečno porastu 30 do 40 centimetara, a retko i do 60.
Osnovna boja šargana je svetlo siva do svetlo braon, u zavisnosti od pola, a sa jasno izraženom cik-cak šarom, koja je obično tamno braon ili sivkasta. bočno, duž dela nalaze se braon ili crne tufne.
Naseljava visokoplaninske pašnjake i livade iznad 1.500 metara nadmorske visine. U Srbiji je ova vrsta veoma ograničeno rasprostranjena, i do sada je poznato da naseljava pojedina staništa na Prokletijama i Šar planini.
NEOTROVNE ZMIJE
Zmije koje se sreću u ravničarskim područjima Srbije su uglavnom neotrovne i bezopasne, ako se izuzme nekoliko lokaliteteta u Vojvodini u kojima ima i šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu, ribarice i belouške. Sve ove vrste mogu da porastu do 1,5 metara, pa i do 2 metra. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih, a ljudi je zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po drveću i kućama.
Od neotrovnih zmija u Srbiji se često sreću, nekoliko podvrsta smukova, Eskuplapov, stepski i četvoroprugi smuk, zatim smukulja, belouška, šilac i ribarica.
RIBARICA, ili rečna zmija u Srbiji se još naziva potočara. Pretežno se hrani manjim ribama. Zbog njenih šara, naziva se i kockasta vodenjača.
Za razliku od belouške, kojoj je srodna, nema mrlje u zadnjem delu glave. Glava joj je trouglasta i izdužena, a gornja strana tela joj je svetlomrka ili maslinasto zelenkasta sa tamnim kvadratastim šarama. Dostiže veličinu do jednog metra. Živi najčešće u tekućim vodama sa brzim tokom.
ŠILAC, zmija čija se dužina kreće od 100 do 130 centimetar, jedna je od najbržih zmija na našim prostorima, ali se češće sreće u Hrvatskoj, nego u Srbiji.
Prepoznatljiva je po vitkom telu, na kojem je glava jasno istaknuta i ima dugačak rep.ÂÂ Živi na području jadranske obale, a voli i suva staništa i stenovita područja s gustom vegetacijom, kamenjare, pašnjake, oranice.
BELOUŠKA, ili barska zmija, najčešće poraste do 1 metar, ali može da dostigne i 2 do 3 metra dužine.
Iza glave ima po jednu svetlu mrlju sa svake strane. Glava joj je trouglasta, sa zaobljenom njuškom. Boja tela varira, uglavnom je sa gornje strane siva sa crnim mrljama, dok je donja bela. Živi u mirnim, sporotekućim vodama, a može se naći i po ljudskim naseljima, naročito oko staja.
SMUKULJA, poznata i kao lažna šarka, vrsta je neotrovne zmije koja živi u mnogim delovima Evrope. Dugačka je oko 70 centimetara i obično je smeđe boje, sa dva reda pruga, koje se spajaju na glavi.
Često živi na grmovitim, stenovitim padinama i obroncima klisura, a najčešće u suvim staništima.
SMUK, je neotrovna zmija koja se može naći širom Evrope i gotovo svim delovima Srbije. Dostiže dužinu i do 1,5 metara, ali može da naraste i preko 2 metra.
Naseljava svetlo belogorične šume i suva staništa, kao što su stene, kamenjari i ruševine. Može se naći u predelima sa grmljem i visokom travom. Dobar je penjač i može se često videti na drveću.
KAKO POSTUPITI SA LJUBIMCEM KOJEG JE UJELA ZMIJA?
Odmah ga odvesti u najbližu veterinarsku ustanovu kako bi se primenila odgovarajuća terapija.
