Domaći, srpski kajmak proglašen je nedavno za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. I to onaj, iz našeg kraja, sa područja Čačka, Kraljeva i Užica. I zaista, ima li išta lepše od mladog kajmaka na parčetu toplog, domaćeg hleba? Ili malo zrelijeg uz kačamak i poparu? Međutim, na tržištu ima i dosta lažnih kajmaka.
Mladi kajmak je mlečan, ima tanju koru, a boja mu se menja – zna da bude različita u zavisnosti od doba godine! Recimo, s proleća je pomalo žućkaste boje, jer krave izlaze na ispašu, počinju da jedu zelenu travu pa te prirodne boje prelaze i u mleko bojeći mlečnu mast. Negde polovinom leta kajmak opet dobija bledo žutu boju jer se menja i ishrana životinja.
Na našem tržištu često ćete, možda i prečesto naći nešto sasvim drugo. To je kajmak proizveden od mleka u koji se izdašno dodaje pavlaka. U prevarama se ide toliko daleko da se dodaju čak i biljne masnoće.
Takav kajmak ima debelu koru, najčešće se na površini kore vide ostaci od pene a kajmak je bele boje. Posuda u kojoj je kajmak je suva jer “dodaci” pokupe svu mleč. A najvažnije, takav “kajmak” nema ukus kajmaka, već – pavlake. Ukoliko taj nazovi kajmak sa pavlakom ostavite u frižideru nekoliko dana da sazreli, on će dobiti margarinastu strukturu i nećete dobiti očekivani zreo kajmak.
Osim ovih očiglednih razlika, sasvim sigurno možete primetiti razliku u ceni.
Izvor: Glas javnosti/Domaccini.rs
