Nedavne studije su pokazale da manjak folne kiseline dovodi do moždanog udara i duševnih poremećaja
MoždanI udar može da bude smrtonosan, a deli se na dve različite vrste: ishemijski i hemoragijski. Neki od prvih znakova moždanog udara uključuju iznenadnu zbunjenost i slabost jedne strane tela.
Brzo delovanje usled pojave simptoma može znatno da ublaži posledice, ali mogu da se preduzmu i neke mere kako bi se moždani udar sprečio.
Prema sprovedenoj studiji, uzimanje dodataka folne kiseline uz lekove za snižavanje krvnog pritiska moglo bi da smanji rizik od moždanog udara za 73 odsto kod osoba sa hipertenzijom.
Ishemijski moždani udar nastaje kada se blokira dotok krvi u mozak, zato što je krvni ugrušak prouzrokovao prestanak protoka krvi. Do toga dolazi kada krvni ugrušak putuje do arterija, gde može da se zaglavi, blokirajući prolaz.
Prisutnost određenih aminokiselina u krvi, poput homocisteina, povezana je sa stvaranjem takvih krvnih ugrušaka.
Takođe se pokazalo da homocistein u visokim nivoima iritira krvne sudove, a koncentracije su mu povišene kod hipertenzivnih bolesnika.
Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of the American College of Cardiology, ukazuju na to da bi lečenje tim suplementom, folnom kiselinom, moglo da ponudi siguran i jeftin način za borbu protiv moždanog udara.
Postoje mnoge namirnice koje su prirodni izvor folne kiseline.
Tamno zeleno povće:
Spanać – 1 šolja = 263 mg folne kiseline (65% dnevnih potreba)
Kelj – 1 šolja = 177 mg folne kiseline (44% dnevnih potreba)
Soja – 1 šolja = 170 mg folne kiseline (42% dnevnih potreba)
Zelena salata – 1 šolja = 76 mg folne kiseline (19% dnevnih potreba)
Samo jedan veliki tanjir ovog ukusnog povrća može zadovoljiti gotovo sve Vaše dnevne potrebe za folnom kiselinom.
Špargla
Istraživanja koja su se bavila nutritivnim vrednostima špargli pokazala su da su špargle odličan izvor folne kiseline, vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka i vrlo dobar izvor vlakana, proteina, vitamina A, C, K i E, tiamina, riboflavina, rutina, nijacina, gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, mangana i selena.
Konzumiranje samo jedne šolje kuvane špargle će Vam dati 262 mg folne kiseline, da ne pominjemo ostale važne hranljive materije.
Brokoli
Brokoli nije samo jedna od najboljih namirnica za detoksikaciju već je i odličan izvor folne kiseline. Sa jednom šoljom dnevno unećete oko 24% dnevnih potreba folne kiseline.
Citrusno voće
Papaja – jedna papaja = 115 mg folne kiseline (29% dnevnih potreba)
Pomaranđže – jedna pomarandža = 40 mg folne kiseline (10% dnevnih potreba)
Grejpfrut – jedan grejpfrut = 30 mg folne kiseline (8% dnevnih potreba)
Jagode – 1 šolja = 25 mg folne kiseline (6.5% dnevnih potreba)
Maline – 1 šolja = 14 mg folne kiseline (4% dnevnih potreba)
Pasulj, grašak i sočivo
Pasulj i grašak su posebno bogati folnom kiselinom, najviše šareni pinto pasulj i lima pasulj. Mala činija bilo koje vrste sočiva će Vam dati dovoljnu dnevnu količinu folne kiseline.
Avokado
Jedna šoljica avokada sadrži oko 90mg folne kiseline. Avokado je takođe odličan izvor vitamina K, masnih kiselina i dijetetskih vlakana.
Prokelj
Jedna šolja kuvanog prokelja će Vam dati oko 25% Vaše dnevne preporučene količine. Prokelj je bogat vitaminima C i K, manganom i kalijumom.
Semenje i orasi
Seme suncokreta, sema lana i kikiriki su posebno bogati folnom kiselinom, jedna šolja sadrži oko 300 mg folne kiseline.
Seme suncokreta – ¼ šolje = 82 mg folne kiseline (21% dnevnih potreba)
Kikiriki – ¼ šolje = 88 mg folne kiseline (22% dnevnih potreba)
Bademi – 1 šolja = 46 mg folne kiseline (12% dnevnih potreba)
Karfiol
Konzumiranje samo jedne šolje karfiola će Vam dati oko 55 mg folne kiseline, što čini 14% od preporučenog dnevnog unosa.
IZVOR:.alo.rs
