Prema jednoj legendi, đurđevak je nastao od suza koje je Eva isplakala kada je morala da napusti rajski vrt. Priča povezanih s ovim cvetom ima sijaset, a većina njih veliča očaravajuću lepotu ljupkih zvončića.
Đurdevak potiče iz severne Azije, Evrope i istočnih delova SAD. Raste u senovitim hrastovim šumama i brdskim livadama, ali i kao kultivisana biljka u baštama i okućnicama, Cvetnu dršku obavijaju tamnozeleni kopljasti listovi, iz kojih izviruju ljupki mirisni cvetići raspoređeni u grozdove, koji se pojavljuju u maju. Svaki od njih sastoji se iz šest snežnobelih latica (postoje ružičasti varijeteti) koje mu daju zgled zvončića. Plod je narandžasta li crvena bobica prečnika od 5 do 8 mm, koja sadrži nekoliko velikih braonkastih semenki. One, međutim, ne služe za reprodukciju: đurđevak se razmnožava preko podzemnog stabla – rizoma, koji se vrlo brzo širi stvarajući nove kolonije biljaka, pa je pravi izbor ukoliko je potrebno da se površina ozeleni za kratko vreme.
Đurđevak kao lek
Gotovo svi delovi đurđevka važna su sirovina u farmaceutskoj industriji, koja ih najviše koristi za proizvodnju lekova za srčana oboljenja: medikamenti koji u svom sastavu imaju durđevak primenjuju se za jačanje i regulisanje funkcija srca i u terapiji oboljenja krvnih sudova. U narodnoj medicini đurđevak se upotrebljava u obliku tinkture, kao sredstvo za umirenje bolova i u slučaju upalnih procesa. U Nemačkoj se durđevak široko primenjuje u alternativnoj medicini: vrlo popularan preparat “Hartman protiv paralize” pravi se od cvetova ove biljke i koristi za ublažavanje posledica moždanog udara.
Đurđevak je vrlo popularan medu ljubiteljima cveća, pa je čest stanovnik vrtova širom sveta. Vrlo je otporan i nezahtevan, ne smeta mu ni ako je zemlja slabijeg kvaliteta, a uspeva čak i ispod drveća, gde zbog jake senke ne raste ni trava. Pogodan je za ivičnjake i kamenjare, mada se može uzgajati i u saksiji.
Oprez nije na odmet
Đurđevak je biljka koja sadrži otrovne glikozide i alkaloide, koji uzrokuju jak proliv, povraćanje i opštu slabost. Trudnice i deca ne bi trebalo da dodiruju ovaj cvet.
izvor: cajeviza.net