Istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu Dubravka Stojanović opisala je stravične uslove porođaja i objasnila zašto se žena primoravala da u nehumanim uslovima donese nov život na svet. Setite se toga kad sledeći put neko potegne priču o „hrabroj babi koja se sama porodila u njivi više puta i bez ičije pomoći“.
„Srpski lekari, počevši od Batuta pa na dalje, često su opisivali kako izgleda porođaj, potogovo na selu. Govorili su o tome da se porođaj smatrao prljavom stvari i da je zbog toga žena bila proterana iz kuće u trenutku kada porođaj počne. Zbog toga su se žene često porađale na njivi, ili još češće ako bi porođaj krenuo u kući tokom noći, one su izolovane, najčešće u štalu. To je bila druga zidana kuća u okviru imanja i nekako se smatralo da porođaj i pripada štalskim uslovima. Bilo bi postavljeno nekoliko sasvim nečistih ponjava i tu bi žena ostajala sama i to se smatralo stidnom i neprijatnom stvari.“, priča Stojaković.
Dodala je da se pupčana vrpca često prekidala nesanitarnim alatom koji bi se našao u štali, tako da su smrtni slučajevi žena prilikom porođaja bili česti.
“U tim uslovima porođaj se pretvarao ne samo i agoniju bola, nego u izuzetno čest uzrok smrtnosti i žena i novorođenčadi”, rekla je Stojanović i naglasila da je upravo to bio uzrok za kratak životni vek žena u ruralnim sredinama”, rekla je istoričarka i dodala da je upravo ovaj faktor smanjivao životni prosek žena.
Stojanović je dodala da iz ovih podataka vidimo odnos društva i države prema javnom zdravlju, a zaključak je da se “život žena nije smatrao naročito važnim”. I danas, kada smo odmakli od porođaja u njivi, svedoci smo brojnih svedočenja žena o nasilju kom su izložene u porodilištima i nehumanim uslovima koji ostavljaju doživotne traume, a ne bi smelo tako da bude.
Izvor: zadovoljna.nova.rs
