Obične akne (lat. acne vulgaris) koje često nazivaju i mladalačke bubuljice su hronična kožna bolest, sa periodima poboljšanja i pogoršanja. Uzrok akni do danas nije potpuno rasvetljen, ali se zna da na pojavu akni utiču genetski faktori, hormoni, stres, loša ishrana, kao i loše higijenske navike.
Akne se pojavljuju najčešće u periodu puberteta i posledica su pojačane aktivnosti androgenih hormona. Oni utiču na pojačano lučenje lojnih žlezda, pojavu većeg mašćenja kože i kose (seboreja), nastanak mitesera (komedona), bubuljica i fleka na koži lica, vrata, trupa , ali i ekstremiteta. Akne mogu imati blag, umeren i težak oblik (nodulocistične akne), a kao posledica akni zaostaju hiperpigmentacije i ožiljci.
Akne se pojavljuju i u periodu adolescencije, kada je procenat mladih sa aknama i najveći, a u poslednjih deset godina se govori sve više o aknama u zrelom dobu (adultne akne). Akne na koži nisu samo kozmetički ili estetski problem, one duboko utiču na psihu mladih osoba i kod njih izazivaju osećanja neprijatnosti, stida, nervozu, ali i depresiju.
Pokušaj da se bubuljice zakamufliraju puderima često daju pogoršanja akni. Samolečenje, prethodni kozmetički tretmani ili potpuno odsustvo bilo kakve terapije su česti podaci koje pacijenti iznose na prvom dermatološkom pregledu. Terapija akni je individualna i zavisi od težine i brojnosti akni, od tipa kože, kao i od prethodno sprovedenog lečenja, ako ga je pacijent imao. Lečenje se sprovodi oralnom terapijom za teže oblike akni (antibiotici, Roaccutan) i lokalnom terapijom (losioni, kreme, gelovi, mixture) za blage forme.
Takođe je važno svakodnevno uklanjanje šminke i čišćenje lica (micelarni losioni, gelovi, pene, tonici i sindeti). Primena običnih sapuna može nepovoljno da utiče na PH kože i da dovede do isušenosti i iritacije. Ceđenje i istiskivanje mitesera i bubuljica može da pogorša upalu i izazove sekundarnu infekciju kože. Savremena terapija akni uključuje primenu nekomedogenih korektivnih krema i pudera za lice, kao i posebnih preparata za zaštitu aknozne kože od UV zračenja. U terapiji ožiljaka se primenjuju hemijski pilinzi, krioterapija, laserska i hirurška terapija.
Terapija akni se mora sprovoditi više meseci, nekada i godina, uz češće kontrole dermatologa i punu psihološku podršku pacijentu. U pojedinim slučajevima u terapijski proces se uključuje I psiholog, te se timskim radom postižu najbolji rezultati. U lečenju akni treba imati puno strpljenja, redovno sprovoditi ordiniranu terapiju, smanjiti uticaj stresa, poboljšati higijenske navike i u dobroj saradnji sa dermatologom rezultati neće izostati.
Dr Aleksandra Ilić, spec. dermatovenerologije
