Kada žena postane majka, prioriteti se u velikoj meri menjaju. Nažalost to često loše utiče na odnos sa partnerom, koji se oseća zapostavljeno. Na koji način naći dovoljno ljubavi u sebi i biti dobra majka, ali i supruga?
Nikada nisam bila previše sentimentalna. Nisam ljubitelj ljubavnih pesama, kao mala nisam sanjala o idealnoj venčanici, čak mislim da u životu nisam piskarala ime svoje simpatije u svesci.
Ali, imam sliku srca u pesku, uz mnogo uloženog truda iscrtala sam ime mog muža i moje na plaži gde smo proveli naš medeni mesec. On i ja… zauvek.
Tada nismo znali da će se naše “zauvek zajedno” uskoro završiti. Ubrzo nakon povratka sa odmora iz snova shvatila sam da sam trudna. I tada nas je bilo troje.
Posmatrala sam to kao ljubavnu jednačinu. Ako smo on i i ja jednako ljubav, onda zasigurno kada beba uđe u jednačinu, on, beba i ja ćemo biti ljubav na kvadrat, jer ljubav je beskrajna.
Shvatila sam da je beba mnogo više od onog osećaja toplote i spokoja koji te preplavi dok dojiš svoje dete, potrebe da je na svaki mogući način zaštitiš, sreće dok je uspavljuješ ili gledaš kako spava.
I dalje imam taj osećaj – gledam ih dok spavaju i u trenutku ih volim malo više nego kada su budni. Ali dok sam otkrivala skroz nova osećanja ljubavi prema svojoj deci (jer ih je ubrzo bilo dvoje), shvatila sam da je imam manje za svog supruga.
Zapravo, svaki put kad čujem svog supruga kako hrče dok beba plače, javi mi se mali osećaj mržnje. To je postala moja sramotna i frustrirajuća tajna. Jednačina gde veća ljubav prema svom detetu znači manju količinu ljubavi za mog supruga. Prosto ne znam ni na koj način to da objasnim.
Moj novootkriveni nedostatak ljubavi je malo po malo procurivao u razgovoru sa drugim majkama na rođendanima, u parkovima… Shvatila sam – nisam jedina! I druge, novopečene mame su otkrile isti nedostatak ljubavi prema svojim supruzima.
Da, htele smo da budu tu da promene pelene, iskuvaju bočice ili uključe mašinu, ali predigru u 2 ujutru kada mrtve umorne padnemo u krevet, ne.
Jedna majka je čak pomenula da odoleva iskušenju da ga uguši jastukom dok neprestano hrče po celu noć. Druga je objašnjavala kako namerno ostaje pored televizora uz čašu vina dok je muž čeka u krevetu.
U mom slučaju, bilo je dana kad sam želela da mu vidim leđa u 5, a da dadilju zadržim preko noći.
Koliko je vas osetilo da vam je suprug zapravo pomalo teret? Moja sestra i ja smo umele često da se šalimo kako bi bilo divno da sve žene mogu da čuvaju decu u svetu gde nema muškaraca, dok nam ne postane dosadno ili dok ne počnemo ponovo da se osećamo ženstveno, što nam se u tom trenutku činilo nezamislivo.
Stvari koje ranije nisam ni primećivala, počele su jako da me iritiraju. Zašto moj suprug ne ume da složi čarape kako ja hoću? Zašto se ne seti da mi skuva kafu posle, skoro, decenije braka? Iritirao me je i kada bi mi kupio čipkast veš u pokušaju da bude romantičan. Zar ne zna da više volim pamuk? Da mrzim hrizanteme?
U međuvremenu, ja sam njemu trebala više nego ikada. Osećala sam se kao da je počelo takmičenje ko će dobiti više moje pažnje. Živela sam u kući sa tri muškarca i svaki od njih je smatrao da je moj prioritet.
Bilo je noći kada su gurali jedan drugog iz kreveta, ne bih li se probudila pored jednog od njih ujutru, po mogućstvu sa pelenom na glavi ili bradom na obrazu.
Majčinstvo mi je otvorilo oči i za druge stvari. Shvatila sam kako je moja ljubav prema suprugu zapravo majčinska ljubav – Trudim se da mu bude udobno, dajem mu najbolje parče mesa za večerom, kupujem njegovo omiljeno vino, gledamo njegovu omiljenu seriju – ovo je vrsta ljubavi koju majka pruža sinu. Dobro, možda osim vina.
Sada, najbolje parče mesa ide deci. Ja sam lavica koja štiti svoje mladunce. Nemam više vremena da tražim nove načine da iskažem ljubav svom suprugu. Lavice to ne rade.
Zapitala sam se. Šta se desilo onom paru čija sam imena pisala u srcu u pesku? Šta se desilo sa onim “ti i ja zauvek”? Da li se sve nepovratno promenilo i mi nikada više nećemo ceniti jedno drugo kao nekada? Da li ću zauvek voleti svoju decu više od svog supruga? Da li je loše ako je tako?
Na sreću, kako su deca odrastala, a mi sazrevali, napravili smo dogovor da nađemo put ka onome što smo nekad bili.
Shvatili smo da ne možemo biti dva cimera koja čuvaju decu zajedno i slažu čarape na pravi način. Jer jednog dana deca će odrasti i krenuti svojim putem, a mi ćemo biti prepušteni jedan drugom. Od tada se trudimo da uvek nađemo način da ON i JA budemo ponovo MI. I da, iako je tačno da volim svoju decu, volim i ovog čoveka pored mene. Volim ga više nego što sam ikada ikog volela.
Sada računamo zajedno. I prilično sam sigurna da jednačina ljubavi ide ovako: (ON i JA) + (DECA i JA) + (ON i DECA) = LJUBAV NA KVADRAT! Nadam se, zauvek.
Autor: Amy Higgings
Izvor: huffingtonpost
