Profesor na fakultetu iz Hrvatske humanim gestom prema studentu oduševio Balkan
Pružio studentu podršku nakon gubitka oca, pa pokazao šta znači, pre svega, biti čovek
Potez jednog profesora na fakultetu koji je, studentu suočenom sa velikim gubitkom, bez imalo razmišljanja, pružio daleko više od uobičajenog akademskog razgovora, izazvao je lavinu simpatija na internetu – i to s razlogom!
Profesor iz Hrvatske opisao je na svom Iks profilu “Kal_ORyffer” susret sa studentom kome je preminuo otac a koji je došao da pita kako može da nadoknadi propuštene časove. Umesto formalnog razgovora, profesor mu je ponudio iskreno razumevanje, podelivši s njim svoju ličnu priču o gubitku roditelja tokom studija.
“Upravo sam razgovarao sa studentom, umro mu je otac i došao je da pita kako da nadoknadi izostanke. Hteo je da mi pokaže umrlicu i još štošta. Podelio sam sa njim činjenicu da sam i ja izgubio majku na trećoj godini studija; neće imati nadoknade, ali sam ga zamolio da mi se periodično javlja za bilo šta što mu zatreba, bilo da je u vezi sa nastavom ili ne.
Doslovno sam mu rekao: ‘ako vam treba, dođite i sedite u mojoj kancelariji, možete i bez reči…’. Teško je izgubiti roditelja u bilo kojem trenutku, meni i 20 godina kasnije mama nedostaje…”, napisao je on.
“Profesor, pedagog, čovek!”
Ova priča oduševila je i dirnula veliki broj ljudi koji su pokrenuli talas komentara, pišući o važnosti empatije u teškim životnim trenucima. Ljudi su masovno delili svoje utiske o tome koliko znači imati nekoga ko razume kroz šta prolaze, posebno kada je reč o profesorima. U komentarima su se oglasili i oni koji nažalost nisu imali takvu sreću, a koja im je bila preko potrebna.
“Vi ste pravi profesor i pedagog! Svaka vam čast na empatiji i (‘vanškolskoj’) brizi za studenta koji je doživeo veliki gubitak!”, “Profesor, pedagog, čovek!”, “Mnogo davno beše, drhteći prilazim najstrožem profesoru od kog se niko nije usuđivao tražiti bilo šta, pitam mogu li propustiti vežbe jer bih otputovala da vidim bolesnog dedu. Očekujem grdnju, dobijam: ‘Naravno, koleginice, koliko god treba’, i takve pohvale da nisam mogla da verujem.” pisali su oni.
A bilo je i onih koji su podelili ne tako pozitivna iskustva:
“Divno od vas, to se zove ljudskost… Drugarici u srednjoj školi umrla majka. Nakon par dana došla je u školu, da ne izostaje previše. Profesor geografije je podigne da odgovara, a njoj nije bilo ni do života, a kamoli do geografije. On joj upiše jedinicu, iako je znao za situaciju”, “Volela bih da sam i ja imala takvog profesora kad mi se desilo isto, ali nisam!”.
Izvor: www.krstarica.com/