Gljivična infekcija stopala – atletsko stopalo, je bolest kože sa kojom 70% odrasle populacije bar jednom u životu ima probleme. Tim teže, što bar 50% obolelih od gljivične infekcije istovremeno imaju i obolele nokte.
Ljudsko telo je „domaćin“ velikom broju različitih mikroorganizama, bakterija i gljivica. Neke od njih su za telo korisne, dok druge u određenim uslovima ubrzanog razmnožavanja mogu izazvati infekciju. Gljivice naročito vole tople, vlažne, mračne, pokrivene delove našeg tela, bez dovoljno ventilacije, kao što su pregibi na koži između nožnih prstiju. Zatvorena obuća, svakodnevno nošenje patika i pojačano znojenje dodatni su činioci koji stopala pretvaraju u „raj“ za gljivice. Tako je jedna od najčešćih gljivičnih infekcija nazvana atletsko stopalo, zbog nošenja sportske obuće ili patika. Češće se javlja u adolescenata i odraslih osoba muškog pola.
Kako da prepoznam simptome atletskog stopala?
Najčešći simptomi su intenzivan svrab, crvenilo, ispucana koža između nožnih prstiju, posebno četvrtog i petog. Koža je kao skuvana sa beličastim ljuspama, a mogu se javiti i sitni mehurići. Infekcija se može preneti i na druge delove stopala, uključujući nokte, pa čak i druge delove tela. Ako su inficirani nokti oni zadebljavaju, imaju neugodan miris, javljaju se bele pege po noktima (žućkaste ili smeđe promene boje), kao i zadebljanje nokta.
Infekcija gljivicama može se dobiti i od drugih ljudi, koji je već imaju, ukoliko se hoda po vlažnom ili mokrom podu na bazenu, svlačionicama, sauni, na plaži, Wellness i SPA centrima.
Dijagnoza i lečenje gljivične infekcija stopala
Dijagnoza gljivične infekcije se postavlja na osnovu pregleda stopala, uzimanja strugotina kože i nokta koji se analiziraju direktnom mikroskopijom i uzgajanjem kulture uzročnika. Lečenje uključuje primenu niza antigljivičnih preparata kao što su kreme, tečnosti, kapsule i tablete.
Ako se javi sekundarna bakterijska infekcija ili alergijska reakcija na gljivicu to zahteva i drugu vrstu lečenja. Samolečenje stopala podrazumeva češće pranje stopala, najmanje jednom dnevno, dobro sušenje čistim frotirom i držanje noge suvom. Čarape treba češće menjati, bar dva puta dnevno.
One treba da budu od pamuka ili vune. Stopala treba održavati čistim i suvim redovnim posipanjem pudera u prahu. Kada se hoda po vlažnim ili mokrim podovima treba koristiti sandale ili papuče. Cipele i predmeti lične higijene ne smeju se deliti sa drugim osobama. Prilikom izbora obuće opredeliti se za onu koja omogućava cirkulaciju vazduha, a sportsku obuću redovno čistiti i prozračivati. Patike svakako nisu obuća koja se može nositi po ceo dan i u svim godišnjim dobima.
Služba dermatovenerologije
Dom zdravlja Dr Ristić