“Sa dolaskom jeseni i vraćanjem dece u škole i vrtiće povećava se i broj pregleda u pedijatrijskim ambulantama. U poslednja dva vikenda imamo povećanje pregleda za oko 30 odsto u odnosu na radnu nedelju”, izjavila je pedijatrica iz Doma zdravlja Savski venac Marija Golubović za Tanjug.
”Podjednako su zahvaćena deca i predškolskog i školskog uzrasta. Od tog broja oko 50 posto pregleda su virusne infekcije. Najčešće su to virusi adeno, rota ili enterovirusi”, rekla je doktorka Golubović.
Lekari apeluju da deca ne idu u vrtić ili školu ukoliko su bolesna ili imaju bilo kakve simptome.
Evo šta se sve širi ovih dana i kako da prepoznate simptome:
Simptomi stomačnog virusa
Kada mala deca dobiju stomačni virus često povraćaju i imaju proliv. Mogu imati i bolove u stomaku i povišenu telesnu temperaturu. Stomačne tegobe jesu infekcija često uzrokovana virusom. Tegobe obično počinju nekoliko dana nakon što se dete zarazilo i pojavljuju se naglo.
Često napada više članova porodice ili više dece predškolske ustanove. Infekcija uglavnom prođe nakon nekoliko dana. Povraćanje uglavnom prestaje nakon 24 sata, ali proliv može da traje sedam dana. Da bi se pacijent pravilno lečio najvažnije je da što pre dođe kod lekara.
Kako izbeći dehidraciju tokom trajanja stomačnog virusa?
Ozbiljniji problem može da nastane kod onih koji povraćaju i imaju jak proliv. To prouzrokuje da nastane brza dehidracija koja izaziva komplikacije, posebno kod dece, starijih i hroničnih bolesnika, kao i kod onih čiji je imunološki sistem već bio oslabljen. U svakom slučaju najvažnije je što pre doći kod lekara, jer je glavna terapija i prva pomoć infuzija koja nadoknađuje vodu i izgubljene elektrolite. Već posle prve doze većina pacijenata se bolje oseća. Nadoknada vode i elektrolita je najvažnija terapija kod akutnih crevnih infekcija, dok se antibiotici uglavnom preporučuju deci i onima sa već oslabljenim imunitetom.
Osim infuzije, za oporavak pacijenta, takođe je važna i ishrana. Važno je da pokušaju da popiju čaj bez šećera. Sve vreme trebalo bi da jedu dijetalnu hranu, kao što su tostirani hleb, šargarepa, pirinač kuvan u slanoj vodi i lagana supa bez masnoća. Jogurt, mleko i slatkiši nisu preporučljivi. Važno je i da sa dijetalnom hranom nastave i nekoliko dana pošto nestanu simptomi.
Zauške
Deca obolevaju i od zaušaka, a prvi simptomi su povišena telesna temperatura, malaksalost, gubitak apetita, glavobolja. To je virusno oboljenje kod kojeg, nakon inkubacije koja traje 12–25 dana, dolazi do ispoljavanja opštih simptoma infekcije.
“Ti simptomi traju prva tri dana, osnovni – malaksalost, gubitak apetita, glavobolja, a nakon 3-5 dana, otpočetka tih simptoma, dolazi do otoka parotidne žlezde. Ona bude otečena i bolna, javlja se bol pri gutanju i žvakanju hrane. Otok traje najčeše oko nedelju dana, a sa pojavom otoka polako nestaje temperatura”, rekla je za TV Prva doktorka Danijela Polugić za televiziju Prva.
“Zahvaljujući vakcinaciji zauške su danas retko oboljenje. Ukoliko se javi oboljenje, ono može dati posledice na mozgu, na pankreasu, da izazove upalu pankreasa i drugo”, dodala je ona.
Dr Nebojša Bohucki naveo je za Blic da u slučaju da dete nije vakcinisano MMR vakcinom, ima veću verovatnoću da dobije neku od komplikacija zaušaka:
- kod dečaka to je zapaljenje testisa;
- kod devojčica može da nastane zapaljenje jajnika;
- pankreatitis;
- meningitis ili zapaljenje moždanih ovojnica;
- encalifitis ili zapaljenje mozga.
Varičele ili ovčje boginje
Među decom se takođe javljaju i boginje varičele. Vakcina protiv varičela u Srbiji postoji, ali nije u programu obavezne imunizacije. Može se primiti na lični zahtev.
“Varičela je uglavnom opasno oboljenje u prvoj godini života, do 12 meseci i nakon 15. godine života, dok je između 1. i 15. godine nešto lakše oboljenje. Kod nekih nastaju komplikacije. Može da se primi vakcina protiv varičele ili ona koja čuva od četiri zarazne bolesti u isto vreme, a to je MMRV vakcina”, kaže dr Bohucki.
Komplikacija koja može da se javi u periodu kada je bolest manje opasna, od 1. do 15. godine, jeste upala pluća.
“Može nastati meningitis, odnosno, encefalitis, ali daleko ređe nego kod zauški i nekih drugih virusa. Deca se zaražavaju po pravilu u predškolskom uzrastu i u prvom razredu. Nastaju čitave male epidemije, kolektiv se zarazi, virus bukvalno protutnji kroz zabavišta i škole najčešće u jesen. To se upravo sada i dešava, ali to je normalno”, kaže dr Bohucki za pomenuti medij.
Koksaki virus
Koksaki virusproširio se u pojedinim vrtićima.
“Tip A može se pojaviti i kod odraslih, ali je beznačajan, kao što se i tip B može pojaviti kod dece, ali vrlo retko”, istakla je dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, za TV Prva.
“Koksaki A6. Često se dešava kod dece, retko kod odraslih, te se javljaju promene na koži dlanova, stopala, na usnama, usnoj duplji, gde deca onda izbegavaju da jedu. To je u stvari jedan beznačajan virus. Ipak, 90 odsto koksaki virusa, da li A ili B, uglavnom prolaze nezapaženo, a onih 10 odsto izazivaju razne komplikacije i mogu biti opasni po srce”, navela je dr Obradović.
Kako se prenosi ovaj virus?
“Vrlo lako se prenosi prljavim rukama, preko igračaka, obično obolevaju deca do pete godine, mada mogu i kasnije. Takođe, virus se može preneti i kapljičnim putem. Ovaj virus ima inkubaciju jedan do dva dana, te zato u početku mi i ne znamo da je u pitanju taj virus. Ipak, nezgodno je što ovaj virus, nakon prestanka simptoma, i narednih nekoliko dana može da se prenese”, ističe dr Saša Milićević, pedijatar u izjavi za TV Prva.
Dr Bohucki naveo je da je kod 90 odsto dece bolest blaga.
“Deca u kolektivu dođu u dodir sa velikih brojem serotipova, u grupi A čak 23 puta i protiv tih serotipa i razviju imunitet. Često oboljevamo od koksaki virusa a da toga nismo ni svesni, odnosno, najčešće nismo ni bolesni ili smo blago bolesni sa povišenom temperaturom, dete je par dana malaksalo, kao i kod neke druge viroze”, rekao je ovaj doktor.
Takođe, dr Dejan Jonev savetuje da i deca, ali i odrasli što manje borave u zatvorenim prostorijama, na mestima gde ima mnogo ljudi, gde bi mogli da se zaraze i da dobiju virus, međutim, to je malo teško jer je dosta školske dece bolesno.
“U odeljenju bude samo po 10 ili 15 učenika, svi su bolesni, je oni jedni drugima veoma lako prenose infekciju, bilo da je u pitanju stomačna ili respiratorna viroza”, kaže dr Jonev.
Uporan kašalj
Dr Obradović istakla je za B92.net da su čekaonice domova zdravlja u Srbiji pune jer vladaju i respiratorne infekcije, a najveći problem je što mnogi zanemaruju prve simptome.
“Ljudi dolaze u ordinacije sa već sekundarnim simptomima kakvi su kašalj, bronhitis, upale pluća, jer su preskočili onu prvu fazu. Ta faza obično traje sedam dana i zovemo je akutna faza virsune infekcije”, rekla je dr Obradović, pa dodala:
“Iako se mnogi žale na kašalj, koji ne prolazi i od koga im, kako su opisali, ‘glava puca po šavovima’, ovih dana haraju i kovid, koksaki, ali i gastro virusi.”
Prema rečima naše sagovornice, kada je reč o respiratornim virusima, treba obratiti pažnju na sledeće simptome.
“To su temperatura, malaksalost, kijavica, bol u grlu, koji kasnije prelazi u kašalj. Taj kašalj je intenzivan, ne prolazi danima. Reč je o mehaničkoj radnji i telo tako pokušava da izbaci strano telo iz disajnih puteva. To strano telo je, u stvari, sekret koji se sliva iz sinusa”, navela je dr Obradović i dodala:
“Za sve viruse, svejedno da li se manifestuju iscrpljujućim kašljem ili dijarejom, ako traju duže od tri do pet dana, posebno ako oboleli ne mogu da skinu temperaturu, treba odmah da nam se jave, jer mogu da budu zaraženi koksaki virusom. Druga opasnost je što to mogu da budu simptomi komplikacije kovida, kojih i te kako i dalje ima, samo što su ove omikron varijante znatno blaže”, precizirala je dr Obradović i dodala:
“Ipak, i te omikron varijante i dalje imaju sve one simptome kovida odranije, a to su: jak bol u mišićima, malaksalost, glavobolja.”
Izvor: ordinacija.tv/ b92.net