Srednje godine su tranzicioni period života, između mladog odraslog doba i starosti, od prilike od četrdesete do šezdesete godine. U ovom periodu javljaju se značajne promene, u socijalnim odnosima, poslu, ali i na poljima zdravlja i fizičkog izgleda. Javljaju se i mnogobrojna pitanja, kao što su: prestanak rada, smrtnost (takođe i zbog izloženosti smrtnosti bliskih osoba), preispitivanje smisla života. Takođe, razvojne životne promene, kao što je preuzimanje brige o roditeljima ili suočavanje sa odlaskom dece (sindrom praznog gnezda), nove uloge (bake i deke), mogu doneti mnoštvo izazova i zahtevati specifične načine prilagođavanja. Izvori stresa u ovom periodu odnose se i na pad fizičke sposobnosti, kao i na moguća preispitivanja o dosadašnjim postignućima u karijeri, na brigu o finansijama. U zavisnosti od isprepletanosti navedenih i drugih okolnosti, srednje doba može biti period velikih radosti i velikih stresova. Isto kao i prethodni i budući deo života, ovo je doba novih učenja i iznalaženja novih puteva za razvoj ličnosti.
Šta je kriza srednjih godina?
Kriza srednjih godina je promena u emocijama, mislima i ponašanju, koju posmatramo kao reakciju na izazove i nizove faktora specifičnih za ovu dob života. Kriza srednjih godina nije dijagnoza i nije nužna pojava kod muškaraca i žena. Promene koje se dešavaju su te koje mogu dovesti do različitih psihičkih problema, te je važno znati i razumeti kako izgleda prolazak kroz poslepodne života.
Od čega zavisi da li će neko proći kroz krizu srednjih godina?
Osobe kod kojih se ispoljavaju znaci krize srednjih godina, obično su bile izložene različitim turbulentnim promenama i stresovima i u ranijim periodima života. Takođe, samo životno doba ponekad nameće potrebu za žongliranjem među različitim odgovornostima, što se odvija paralelno sa fizičkim i psihološkim znacima starenja. Istovremeno, ovo može biti i vrhunac mnogobrojnih uloga, kako na poslu, tako i u porodici. Nivo stresa se nalazi na veoma visokom podeoku, posebno za osobe sa finansijskim poteškoćama. Posledično, nivoi depresije I anksioznosti se povećavaju. Istraživanjima nije utvrđena jasna povezanost među faktorima, ali je stopa suicida kod osoba ove dobi visoka.
Zadovoljstvo/nezadovoljstvo partnerskim odnosom ne vezuje se za činjenicu da li par ima ili nema decu, već za opšti nivo zadovoljstva odnosom i načine na koje par gradi svoj svet i prevazilazi životne poteškoće.
Karakteristike iz detinjstva, iskustva i ponašanja koja su tada bila prisutna, utiču na načine na koje se ovaj period života odvija. Uticaj porodice porekla, stresova, trauma, takođe ostavlja traga na načine na koje se koriste snage ličnosti u ovom dobu. Deca iz razvedenih porodica, kao i deca čiji su roditelji umrli, prema studijama, pokazuju slabije zdravlje u poređenju sa decom čije su porodice bile kompletne. Za žene, smrt roditelja je ukazivala na viši nivo rizika od depresije u srednjoj dobi. Ovakva saznanja doprinose tome da se preventivne aktivnosti bolje organizuju.
Kada je reč o poslu i poslovnom okruženju, istraživanja su pokazala da visok nivo zahteva od zaposlenih, intenzitet posla i konflikti, kao i osećaj nemanja kontrole nad odlukama koje se tiču posla, izaziva visok rizik za mnogobrojne zdravstvene probleme. Kao dodatak ovim stresovima, fizička bolest, bračni problem, smrt člana porodice ili bliskog prijatelja, stresovi u detinjstvu i adolescenciji, zajedno dovode do povišenog rizika od mentalnih problema u periodu srednjeg doba.
Koji su siptomi krize srednjih godina?
Promene u raspoloženju, kao što su pojačana iritabilnost, bes, anksioznost, tuga; promene u telesnoj težini, problemi sa snom, povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti, povlačenje od prijatelja, iz socijalnih interakcija, iznenadna jaka želja za promenom; sve ovo mogu biti načini na koje se ispoljava kriza. Ozbiljnost simptoma može varirati. Pol takođe čini značajnu ulogu u njihovoj izraženosti. Duboka tuga i žaljenje obično su podstaknuti ruminacijama, mislima o prošlosti, o prilikama koje su propuštene u prijateljstvu ili na poslovnom planu. Ovakva razmišljanja brišu svakodnevnicu, izdvajaju osobu iz „ovde i sada“ i bacaju senku na uspešne i radosne aspekte prethodnih godina.
Nemiri, dosada, iscrpljenost dnevnom rutinom, dnevno sanjarenje o tome kako bi život izgledao da su izbori bili drugačiji, nostalgija i žudnja za životom koji je nekada postojao. Ova uvučenost u alternativne realnosti otežava usmeravanje na ovde i sada i izaziva tužna osećanja. Pojačana iritabilnost može se pojaviti kao posledica preispitivanja ranijih odluka i osećaja da su bliske osobe takođe krive za nezadovoljstvo koje postoji. Promene se mogu ispoljiti i kroz impulsivna ponašanja i pokretanje loših mehanizama za zaštitu ličnosti, kao što je uzimanje alkohola, neprimereno uzimanje hrane.
Seksualna želja oscilira, pojačava se i smanjuje, mogu se javiti fantazije da se bude sa nekom mlađom osobom kako bi se izbeglo suočavanje sa sopstvenim starenjem, mogu biti prisutne misli o aferama i flertovanje.
Promene u motivaciji i planovima, kao što su preseljenja, kupovina nekretnina, ulaganja, veća zalaganja na poslu, sve što prividno može pomoći da se reše stare, „loše“ odluke. Sa druge strane ovi naleti iznenadne motivacije mogu se ukrstiti sa preispitivanjem smisla i svrhe života i dovesti do njenih naglih padova.
Uopšteno, kada je reč o mentalnom zdravlju, uočen je viši stepen depresije, anksioznosti i ozbiljnog psihičkog stresa, posebno među ženama, osobama nižeg socioekonomskog statusa i osobama koje se izjašnjavaju kao LGBT. Loši mehanizmi odbrane ugrožavaju i fizičko zdravlje, dovodeći do gojaznosti, slabe fizičke aktivnosti, većih problema sa snom, učestalih glavobolja, problema sa koncentracijom, pažnjom, voljom.
Kriza srednjih godina kod žena
Tokom perimenopauze i menopauze kod žena, promene u nivoima hormona mogu uzrokovati promene u spavanju, raspoloženju, volji da se obavljaju svakodnevne aktivnosti. Takođe, mogu izazvati pojačanu anksioznost, depresivnost, promene u telesnoj težini, teškoće sa koncentracijom i pad interesovanja za ranije aktivnosti. Radi što adekvatnije upućenosti u promene koje ih očekuju, jako je korisno konsultovati se sa lekarom i čuti od stručnog lica sve informacije.
Emocionalne promene, uzrokovane iskustvom gubitka voljene osobe, člana porodice ili prijatelja, mogu izazvati značajne promene identiteta. Takođe, sindrom praznog gnezda, diskriminacija, razvod, sve ove okolnosti mogu dovesti do preispitivanja o smislu života i ranijih uverenja.
Uticaj društva koje forsira žensku lepotu može dovesti do osećaja da žene postaju nevidljive ili da se nalaze pod pritiskom da svoju lepotu održe, uprkos godinama.
Iz navedenih faktora može se uočiti da se promene odvijaju pod provokacijom hormona, značajnih izmena u bliskim relacijama i pod uticajem društva.
Kriza srednjih godina kod muškaraca
Iznenadne promene dolaze iz pada životnog zadovoljstva, iz prejakog fokusa na teme zbog kojih muškarac pokazuje kajanje. Ovo postaje vidljivo kroz česta žaljenja ili generalizacije negativnih stvari u životu. U ovakvim mislima, mogu biti skloni da krive druge ili sebe, što vodi ili ka ljutnji ka svetu spolja ili ka osećajima krivice, razočaranja, tuge. Takođe, tuga se može produžiti i izazvati pad motivacije i odustajanje od prethodnih životnih ciljeva, kao i do uvođenja loših navika kao što su veću unos hrane, alkohola, manjak fizičke aktivnosti. Kao suprotnost navedenoj tuzi, mogu se pojaviti i iznenadne oscilacije u raspoloženju, kao nagli skskovi pozitivnog raspoloženja. U svim ovim mislima i osećanjima, nije neobično da se koriste loši mehanizmi za zaštitu ličnosti, posebno oni koji oslikavaju visoku impulsivnost (kockanje, pijenje, trošenje novca bez plana i konsultacija sa članovima porodice). U težnji za brzom promenom može doći do nepromišljenih odluka, kao što je preseljenje, investiranje u nove aktivnosti, kupovina skupih materijalnih predmeta, ulazak u afere ili nova prijateljstva. Ovakva impulsivnost i zbrkanost misaonog toka može ih navesti i da odustanu od prethodnih poslova i planova jer ih ocenjuju kao nedovoljno vredne truda. U odnosima sa porodicom i prijateljima može doći do povlačenja, iskazivanja agresivnosti i iritabilnosti, do potpune izolacije.
Kada kriza postaje opasna po osobu ili njeno okruženje?
Kao i u slučaju svake druge krize, ovde je takođe prisutan neki razvojni tok. Početak uz blage promene misli, osećanja i ponašanja, intenziviranje promena i na kraju nova organizacija misli, osećanja i ponašanja. Ukoliko promene nisu štetne, već predstavljaju prolazni period nakon kog se u nekom novom sjaju vraća ideja o smislu, o značaju pređašnjeg života, ukoliko osoba svojim ponašanjem i odlukama ne ugrožava ni sebe, niti svoje bližnje, reč je o tranzitornom periodu. Opasnost vreba iz dva izvora. Jedan se odnosi na posledice koje loši mehanizmi mogu izazvati, a drugi izvor se odnosi na moguće zanemarivanje drugih psihičkih ili fizičkih problema koji mogu imati slične pojavne oblike, kao što su depresija, anksioznost, demencija.
Kako razgovarati sa partnerom o tome?
Biti svedok i podrška u ovom periodu nije lako za supružnike. Zbog zajedničke istorije i povezanosti koju imaju, supružnici mogu osećati krivicu zbog stanja u kom se njihov partner nalazi, mogu perispitivati sebe, mogu sebi pripisivati odgovornost za partnerove emocije. Prvi korak je ukazivanje poverenja da partner ima dovoljno kapaciteta da peruzme odgovornost za sopstvene emocije i ponašanja. Bez obzira koliko smo bliski sa nekim, ne možemo nikada biti odgovorni za to kako se neko drugi oseća. Aktivna i adekvatna podrška na prvom mestu podrazumeva aktivno slušanje uz empatiju, bez osuđivanja, analiziranja i ponude rešenja ukoliko ih partner ne traži. Umanjivanje problema koje partner iznosi takođe nije od pomoći. Svako ima pravo da oseća i doživljava jednu istu realnost na različite načine. Dalje, kompromisi su uvek sastavni deo braka. Ukoliko partner traga za promenama, cilj treba biti uspostavljanje novih kompromisnih rešenja.
Priča o osećanjima je uvek bolji izbor od njihovog potiskivanja. Potiskivanje može samo dovesti do pogoršanja postojećih poteškoća i do distance u odnosu. Otvoreno iskazivanje zabrinutosti može biti dobar put da i partner otvori svoje misli i emocije. Pružanje podrške da se prihvate stvari koje su van naše kontrole, ostavlja više snage za planiranje koraka koji mogu dovesti do nekog cilja. Kao i u prethodnim životnim zadacima, partneri trebaju i ovde biti zajedno. Zajedničko pravljenje planova oko novih aktivnosti, ili brisanje prašine sa starih ineresovanja, može zbližiti par i pomoći da se ponovo uspostavi osećaj smisla. Uspostavljanje zdravijih navika koje se tiču sna, ishrane i vežbe uvek se lakše dešava u paru, ujedno i umanjuje rizik od pojave anksioznosti i depresije.
Depresija i kriza srednjih godina mogu imati neke zajedničke simptome. Posebno treba obratiti pažnju na probleme sa snom, koncentracijom, na pojačanu uznemirenost i ukoliko traju dugo, podrška se ogleda u traženju stručne pomoći.
Provodite više vremena zajedno, uključite se u zajedničke aktivnosti al ii poštujte lični prostor. Ujedno, trudite se da upućujete komplimente, zahvalnost, da potvrdite ranije uspehe i dosadašnji napredak u životu.
Ukoliko partneri uspeju da podrže jedno drugo, prolazak kroz krizu zajedničkim snagama može osnažiti njohov odnos i učiniti ostatak života daleko lepšim.
Kada se obratiti za stručnu pomoć?
Traženje stručne pomoći ne treba biti uslovljeno velikim oscilacijama raspoloženja ili ponašanja. Dovoljno je da postoji zbunjenost oko određenih promena unutar sebe ili odnosa. Traženje stručne pomoći treba biti deo mentalne higijene, jedan jasan oslonac i smernica da se izbegnu lutanja i komplikacije. Svaka osoba i svaki odnos su jedinstvene i neponovljive priče, te tako i nema univerzalnih smernica koje će svakome prijati. Poseban značaj traženja stručne pomoći čim se primene neke promene, ogleda se u riziku da se ovaj period života pomeša sa depresijom, anksioznošću i drugim psihičkim poteškoćama.
Mr Anđelka Jelčić
Izvor: vaspsiholog.com
