Tamjan za ublažavanje bola i upala zglobova, jačanje mišića I kostiju, bronhijalnu astmu
Tamjan je bela, smolasta masa koja je dobija iz drveta boswellia sacra. Ova vrsta bosvelija drveta jeste malo, listopadno drvo, koje dostiže visinu od 2 do 8 m. Kora ima papirastu teksturu i može se lako ukloniti. Samo drvo ima neparan broj listova koji rastu suprotno jedan od drugog duž njenih grana. Njegovi sitni cvetovi, žućkastobele boje, sastoje se od pet latica, a plod je kapsula duga oko 1 cm. Sama smola nalazi u stablu, pa je iz tog razloga neophodno zaseći koru drveta kako bi smola mogla da iscuri. Nakon toga, određeni vremenski period mora proći da bi smola dobila čvrst oblik I da bi se mogla koristiti. Stabla koja rastu na strmim padinama sama formiraju neku vrstu jastuka koji prianja uz stenu i osigurava određenu stabilnost, odnosno adekvatno podupiranje samog stabla.
Istorijat i geografsko poreklo tamjana
Tamjan se koristio čak 2000.godina pre nove ere, uglavnom za lečenje i smatrao se jednim od najskupljih trgovačkih proizvoda. Stari Egipćani su verovali da je tamjan znoj bogova koji je pao na zemlju. Veruje se da legendarna ptica Feniks gradi svoje gnezdo od grančica tamjana i da se hrani ‘suzama’ ove smole. Tamjan se takođe pominje I u Bibliji kao jedan od tri poklona koji su doneseni Isusu na rođenju. Iz tog razloga se danas koristi uglavnom u religijske svrhe.
Tamjan se može naći u Etiopiji, severnoj Somaliji, jugozapadnom Omanu i južnom Jemenu. Najrasprostranjeniji je u severnoj Somaliji, i u šumama planinskih obala južne obale Arabijskog poluostrva. Ove obalne planine su prekrivene gustom maglom tokom letnjih meseci što omogućava razvoj gustih šuma I bogate flore.
Lekovita svojstva tamjana
Tamjan se kao lek koristio od davnina. Različite vrste upala I infekcija bile su lečene tamjanom, a smatra se da su ga prvi počeli koristiti Egipćani, smatrajući ga svetom biljkom. U današnje vreme se retko koristi na tlu Evrope, ali je izuzetno cenjen na tlu Indije I u afričkim zemljama. Tamjan u sebi sadrži eterično ulje koje mu obezbeđuje snažan miris I kiseline pod nazivom pentaciklički triterpeni koje su veoma dobre za jačanje mišića I kostiju. Takođe, veoma važan sastojak tamjana jeste I bosvelinska kiselina koja ima jako antiinflamatorno dejstvo , a pojedini stručnjaci smatraju da je tamjan pogodan I za pacijente sa kancerom.
Tamjan može biti važan i za redukciju leukotriena, koji uzrokuje kontrakciju bronhijalnih mišića. Studija iz 1998. godine koja je proučavala efekte biljaka na bronhijalnu astmu, pokazala je da su ljudi koji su uzimali tamjan imali blaže simptome i indikatore astme. Ovo pokazuje da tamjan može igrati važnu ulogu u lečenju bronhijalne astme. Pozitivne imunološke karakteristike tamjana mogu pomoći u reakciji na alergene iz okoline koje se dešavaju kod pacijenata sa astmom. Ipak, hiljadama godina unazad, tamjan se uglavnom koristio kod zglobnih oboljenja I upalnih procesa, pa je to jedan od razloga zašto se i u današnje vreme preporučuje pacijentima sa artritisom.
Korišćenja tamjana za ublažavanje simptoma artritisa
Mnoge studije o efektu tamjana na pacijente sa osteoartritisom su pokazale da je efikasan za ublažavanje bola i upala. Istovremeno, omogućava se pokretljivost zglobova što olakšava hodanje I funkcionisanje. Tamjan takođe utiče na smanjenje nivoa enzima koji razgrađuju hrskavicu. Tamjan ima i antiinflamatorno svojstvo koje je jedinstveno u odnosu na druge biljke i lekove. Naime, bosvelinska kiselina prisutna u smoli je jedinjenje odgovorno za njegovo antiinflamatorno dejstvo. I dok većina biljaka i antiinflamatornih lekova smanjuje zapaljenje inhibiranjem aktivnosti enzima COX koji dovodi do upale, bosvelinska kiselina, s druge strane, inhibira formiranje leukotriena (pro-inflamatornog agensa) koji deluje na inflamatorni enzim LOX, koji je već uključen u upalu I sprečava njeno dalje napredovanje I širenje. Rezultati kliničkog ispitivanja pokazuju da je ekstrakt tamjana efikasniji od valdekoksiba, antiinflamatornog leka koji inhibira enzim COX kod osteoartritisa kolena. Tamjan deluje sporo ali terapijski efekti opstaju čak i nakon prekida terapije za razliku od valdekoksiba. Takođe je tamjan jako koristan kod reumatoidnog artritisa jer utiče na oticanje zglobova kod pacijenata, istovremeno omogućujući protok krvi kroz žile na zglobovima koji su zahvaćeni upalom.
