Nakon određene češće upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće, a zatim ako pokuša da pušenje smanji, nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja. Najbolje je da sami proverite da li ste već razvili zavisnost od marihuane:
Definicija adikcije po trenutno važećem dijagnostičkom sistemu (DSM IV) obuhvata sledeće kriterijume:
Odgovorite Da ili Ne na sledeća pitanja (neka pitanja su složena i imaju više delova, jer se kod svakoga zavisnost različito ispoljava, ako je bilo koji deo pitanja za vas važeći, odgovorite Da na to pitanje)
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
1. Tolerancija – Da li ste koristili sve veće količine marihuane tokom nekog vremenskog perioda?
2. Postojanje krize – Da li ste ikad iskusili fizičke ili psihičke tegobe pošto ste prestali da koristite marihuanu, bilo koje od sledećih – razdražljivost, anksioznost (unutrašnji nemir, napetost, uznemirenost), tremor, znojenje, demotivisanost, beskrajnu dosadu i želju za ponovnim korišćenjem?
3. Poteškoće u kontroli – Da li nekad koristite marihuanu duže nego što biste to želeli? Da li možete stati na jednom džointu ili jedan džoint vodi i drugom?
4. Negativne posledice – Da li ste nastavili sa uzimanjem marihuane iako ste iskusili i neke njene negativne posledice na vaše raspoloženje, samopouzdanje, zdravlje, posao ili odnose sa drugim ljudima?
5. Odlaganje ili zapuštanje aktivnosti – Da li ste ikad odložili ili smanjili svoju socijalnu interakciju, rekreativnu aktivnost, posao ili kućne poslove zbog upotrebe marihuane?
6. Značajni utrošak vremena i emocionalne energije – Da li ste potrošili veći deo vremena u nabavljanju, korišćenju, planiranju ili oporavljanju od korišćenja marihuane? Da li ste proveli mnogo vremena u razmišljanju o njoj? Da li ste razmišljali kako da sakrijete svoju upotrebu od drugih ljudi?
7. Želja za smanjenjem – Da li ste nekad razmišljali o tome da smanjite ili kontrolišete upotrebu marihuane? Da li ste imali neuspešne pokušaje u smanjenju i kontrolisanju upotrebe marihuane?
Ako ste odgovorili da na minimun TRI pitanja, Vi zadovoljavate medicinske kriterijume zavisnosti (American Psychological Association, 2000)
Zašto je marihuana u stanju da izazove zavisnost?
Marihuana, osim što spada u psihodelične droge, ima depresorna (sedativna) dejstva, te kao i svaka supstanca te vrste izaziva zavisnost. THC ima i delimično ukrštenu toleranciju sa alkoholom, što govori o sličnom mehanizmu delovanja ove dve supstance (Knežević-Tasić, 2009).
Apstinencijalni sindrom je u principu blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1 do 6 nedelja, uključuje anhedoniju, demotivacioni sindrom, anksioznost (nervozu, uznemirenost), glavobolju, nekad i blagu mučninu, smanjen apetit, probleme sa spavanjem, želju za konzumiranjem, kao i osećaj da je svakodnevni život dosadan. Jačina apstinencijalnog sindroma zavisi od količine i dužine prethodnog konzumiranja, kao i od same individue.
Postoje još uvek nedovoljno dokazana ispitivanja da marihuana deluje i na activaciju dopamina. U tom slučaju ona bi se upisala na listu adiktivnih aktivnosti zajedno sa nikotinom, hranom, seksom, heroinom i alkoholom. Za sad važi mišljenje da marihuana nema uticaja na lučenje dopamina. Čak i ako se pokaže da marihuana izaziva zadovoljstvo evocirajući dopamin, ipak je očigledno da je mera u kojoj ona to čini značajno manja od drugih psihoaktivnih droga, kokaina ili opiata, te će njen apstinencijalni sindrom uvek biti u istoj tolikoj meri blaži i bila bi velika greška izjednačavati ovakve zavisnosti. U tom smislu se njeno dejstvo može porediti i sa dejstvom čokolade, od koje je isto teško odvojiti se (Kuhn, et al., 2003).
LORIJEN HOSPITAL