Zavisnost dece od ekrana: Mobilni telefoni i tableti utiču na razvoj agresije i lošu koncentraciju

– Sve je više dece kojoj je potrebna stručna pomoć psihologa zbog problema sa kognitivnim sposobnostima, agresijom i pažnjom, a koji su posledica provođenja mnogo vremena ispred ekrana – kaže psiholog Ljubica Bogetić.

Mobilni telefoni su nezaobilazni deo današnjice – bez njih se skoro ne može zamisliti svakodnevica savremenog čoveka. Međutim, pored korisne strane koju mobilni telefoni svakako imaju, oni često mogu da budu izvor agresije, frustracije, ali i manjka koncentracije kod dece.

Preterana upotreba mobilnih telefona postaje ozbiljna opasnost za decu, jer sve veći broj mališana pokazuje sklonost ka gedžetima koji im zamenjuju igru sa drugarima. Društvene mreže i ekrani kompjutera, tableta i telefona mnogim tinejdžerima, ali sve češće i deci manjeg uzrasta predstavljaju jedini “prozor u svet”.

– Problem počinje još od najranijeg doba, jer su roditelji sve skloniji i da malu decu zabavljaju tako što ima puste crtaće na Jutjubu i daju telefon u ruke – kaže za Ona.rs psiholog Ljubica Bogetić.

Prema njenim rečima, većina roditelja, suočena sa brzim tempom života i brojnim poslovnim obavezama na taj način sebi olakšava svakodnevni raspored, ali  ne stigne ni da primeti da su deca “prešla granicu” i  postala zavisnici od ovih savremenih igračaka.

Česta upotreba mobilnih telefona kod dece može da postane ozbiljna pretnja njihovom mentalnom zdravlju.

– Sve više današnje dece, naročito adolescenata ima izražen problem sa kognitivnim sposobnostima i pažnjom. Javljaju se i slučaji depresije, a kod mnogih je primetan i manjak empatije. To su samo neke od ozbiljnih i zabrinjavajućih posledica prekomerne upotrebe novih tehnologija, naročito mobilnih telefona – navodi Bogetić.

Zavisnost od najranijeg doba

Ona kaže da je sve više dece mlađeg uzrasta od sedam, osam godina koja se suočavaju sa problemom zavisnosti od mobilnog telefona.

– Taj broj, po onome što vidimo u praksi radeći sa mališanima, povećan je u poslednjih godina i zbog pandemije koja nas je sve zatvorila u kuće. Roditelji su, neretko, deci davali da više nego uobičajeno koriste mobilne telefone kako bi oni mogli da završe obaveze, pošto je većina zaposlenih, kao što je poznato, radila i od kuće – kaže psiholog.

Naša sagovornica objašnjava da je neophpodno da roditelji prate razvoj deteta i da primete kada su deca prešla granicu igre i ušla u opasnu zonu zavisnosti od ekrana.

– Kada roditelji vide da dete nema druge aktivnosti, da odbija da se igra sa vršnjacima, da izađe napolje i slično, trebalo bi da im se upali alarm da nešto nije u redu i da bi navike trebalo što hitnije menjati. Međutim, okupirani svojim obavezama, odrasli često previde taj trenutak i ne reaguju na vreme, a onda se problem produbi i neophodna je stručna pomoć – objašnjava psiholog.

Prema rečima psihologa, prvi korak u borbi sa problemom novog doba je ograničiti deci upotrebu mobilnog telefona.

– Kod manje dece oduzimanje mobilnog telefona neretko ima agresivan odgovor, histerisanje i vrisku. Potrebno im je objasniti štetan uticaj telefona i kompjutera. To traži angažovanje roditelja koji će im i ličnim primerom pokazati da postoje neke lepše i korisnije aktivnosti. Šetnja, druženje, porodični razgovori i međusobna posvećenost u porodici, neophodni su da bi se smanjilo provedeno vreme za kompjuterom ili telefonom – savetuje Bogetić.

Plan u borbi sa ekranima koji daje rezultate

Ima, međutim, i onih roditelja koji se, kada shvate da im je dete postalo zavisno od mobilnog telefona, odlučuju na radikalan korak – potpuno oduzimanje omiljene “igračke”. Tako nešto, smatra psiholog Bogetić, u vremenu u kome živimo nije moguće i može samo da proizvede kontraefekat.

Ujedno, ona nudi i rešenje za problem sa kojim se susreću mnoge današnje porodice u Srbiji:

– Otprilike trećinu slobodnog vremena deca mogu da provedu s telefonom u rukama. Ali, tu je potrebno postaviti jasne granice. Kada završe sve svoje obaveze, učenje i domaće zadatke, dve trećine slobodnog vrmena trebalo bi da provedu napolju baveći se sportom, igrajući se sa drugom decom, u šetnji sa članovima porodice… Preostalu trećinu slobodnog vremena koja će nekada biti 15 minuta, nekada pola sata, a vikendom možda i sat, nije opasno da provedu igrajući igrice i koristeći telefone i kompjutere.

Ograničavanje vremena provedenog uz ekran mobilnog telefona može da bude od velike pomoći u borbi sa ovom novom bolesti zavisnosti koja je, nažalost, sve prisutnija.

– Negodovanje će verovatno biti prva reakcija, ali roditelji bi trebalo da budu uporni i dosledni. Probajte da slobodno vreme uvek provodite tako što ćete izaći sa decom u šetnju, osmisliti neke aktivnosti, a onda im na kraju dati da se kratko poigraju i pred ekranom. Mobilne telefone svavako bi trebalo ukinuti u večernjim satima i pred spavanje, jer stvaraju negativne nadražaje i vrlo često pojačavaju budnost kod dece – ističe psihoterapeut.

Tinejdžeri u nezavidnijoj situaciji

Praksa pokazuje da je situacija sa pojavom zavisnosti od novih tehnologija kod tinejdžera složenija nego kod mlađe dece.

– Oni su u posebno osetljivom dobu u kome nisu uvek saradljivi. Kada roditelji primete da adolescenti izbegavaju kontakte s vršnjacima uživo, da su njihov jedini prozor u svet društvene mreže, da provode noći i noći za kompjuterom i uz telefon, da nemaju nikakve aktivnosti i da su često nervozni i imaju krize kada nisu uz ekran, već su u ozbiljnom problemu. Tada im je potrebna stručna pomoć – objašnjava Bogetić.

Zato je, ističe, važno da se radi na prevenciji kako ne bi stigli do faze u kojoj je delotvorna samo stručna pomoć.

– Prevencija bi, između ostalog, podrazumevala da roditelji uoče problem na vreme, da razgovaraju sa decom i da im ograniče upotrebu novih tehnologija, pomažući im da poboljšaju socijalni život – navodi Bogetić.

Odvikavanje uz stručnu pomoć

Kada tinejdžer dođe u fazu da mu je neophodna stručna pomoć, čeka ga dug proces odvikavanja od gedžeta. U ovaj proces bivaju uključeni i ostali članovi porodice.

Kako izgleda deo procedure za zaceljenje posledica zavisnosti?

– U ovim slučajevima nemamo tipično lečenje kao kod ostalih poznatih oblika zavisnosti. Kod zavisnosti od mobilnih telefona i novih tehnologija primenjuju se druge metode lečenja. Pravi se plan dana za dete, obaveze koje mora da završi, ostale aktivnosti u slobodno vreme, a onda mu se dozvoli telefon kao nagrada za sve prethodno učinjeno i ispoštovano što je planom predviđeno – objašnjava psiholog Bogetić.

Ona ističe da je od svega ipak najvažnije ispratiti dete i učestvovati u njegovim aktivnostima, a naročito imati uvid u sadržaje koje “konzumira” kroz igrice i na društvenim mrežama

– Nije retkost da deca gledaju agresivne igrice koje podstiču takvo ponašanje, a posledica toga mogu da budu i nasilnički ispadi prema vršnjacima. Važno je reagovati na vreme, kako bi se sprečilo neadekvatno ponašanje. Nikako nemojte zaboraviti da ste vi primer svojoj deci: ako vi non-stop koristite telefone i tablete, ne možete od njih očekivati da ih ostave i rade nešto drugo – zaključuje psiholog i dodaje da je nekada u borbi protiv ove savremene zavisnosti potrebna saradnja i porodice i škole.

izvor: ona.telegraf.rs

Related posts:

Kako preživeti prve ljubavi, veze, suze vaših tinejdžera Prkosno reagovanje deteta je znak njegovog otpora  – Kako smiriti prkosno dete? Da li su Maša i meda opasni za dečiju psihu? ZAŠTO JE DOBRO BITI NAPOLJU SA DECOM- Koliko vremena dnevno dete treba da provede napolju?