Nik Viltgen, meteorolog portala Weather.com, objasnio je o čemu se zapravo radi.
– Superćelijsku grmljavinsku oluju karakterišu postojane i snažne rotirajuće uzlazne struje. Ove oluje nastaju u nestabilnoj vazdušnoj masi, a nužan uslov za njihov nastanak je pomeranje vetra po visini. Obično pri tlu duvaju južni ili jugoistočni vetrovi, a u višim slojevima zapadni ili jugozapadni. Ovakva kombinacija vetrova po slojevima izaziva horizontalno rotirajuće kretanje vazduha u donjim slojevima troposfere. Isto to brzo uzdižuće kretanje vazduha koje pravi oluju, horizontalnu rotaciju vazduha pretvara u vertikalnu, a ta rotacija je često spektakularno vidljiva u strukturi ovog zastrašujućeg oblaka – kaže Nik.
On dodaje i da struktura superćelijske oluje omogućava da kiša ili grad padaju prilično daleko od izvora toplog i nestabilnog vazduha koji hrani čitav sistem.
– Te oluje se ne guše u svom vlastitom hladnom vazduhu, već u nekim slučajevima mogu da se gotovo netaknute održavaju satima, prekrivajući desetine, nekada i stotine kilometara površine ispod sebe. Superćelijske oluje često uzrokuju velika zrna grada, snažan vetar i tornada.
Izvor: novosti.rs