VRSTE TUMORA I ŠTA IH IZAZIVA – Otkriven na vreme, rak je izlečiv
Uvereni smo da znamo šta izaziva kancer: pušenje, izlaganje ultraljubičastom zračenju, „tumorski geni” koje smo nasledili od roditelja… Ali svi ovi faktori, zasebno posmatrani, i dalje ne mogu da objasne zašto je ova bolest, u svojim različitim oblicima, na putu da preuzme primat od srčanih oboljenja kao uzročnika najveće smrtnosti.
U potrazi za odgovorom na ovo pitanje usledila je bujica naučnih istraživanja. Prvi cilj je bio da se utvrdi koliko je toga, u vezi sa karcinomom, uopšte pod našom kontrolom i da li možemo da utičemo na njegovu prevenciju, a koliko je posledica sticaja okolnosti, loše sreće, slučajno „sklopljenih” genetskih kockica.
Otrežnjujući rezultati studije objavljene nedavno u časopisu „Nauka” (Science) pokazuju da većina tipova raka, nažalost, nastaje kobnom igrom sudbine, kao posledica nepredviđenih genetskih mutacija koje se dogode u matičnim ćelijama, to jest grešaka nastalih prilikom kopiranja DNK (dezoksiribonukleinske kiseline), kad se stare ćelije zamenjuju novima.
Autori ove studije dr Kristijan Tomazeti i dr Bert Fogelštajn, iz Centra za istraživanje raka Univerzitetske škole medicine „Sidni Kimel” pri Univerzitetu „Džons Hopkins”, otkrili su da što je više matičnih ćelija u određenoj vrsti tkiva i što se češće one dele, to je veća verovatnoća da će se u tom tkivu pojaviti malignitet u nekom periodu života te osobe. Oko 65 odsto karcinoma rezultat je ovakvih grešaka u DNK.
Matičnih ćelija, zaduženih za obnovu tkiva, postoji tek mali broj, ali štos je što ovaj neizbežni proces kopiranja DNK istovremeno otvara mogućnost za pojavu raka, koji nastaje u podeljenim ćelijama sa „učitanom” greškom u strukturi gena.
Činjenica da ne postoji pouzdan način da se spreči nastanak raka ne znači, međutim, da bi trebalo zanemariti savete lekara, poput onih da se prekine s pušenjem i preduzmu mere zaštite od štetnog sunčevog zračenja, ističu onkolozi.
– Najviše me brine da će ljudi, povodeći se rezultatima ovog istraživanja, to jest zaključkom da je obolevanje od raka stvar nesrećnog sticaja okolnosti, odbiti da bilo šta preduzmu za svoje zdravlje. A trebalo bi, naprotiv, da u tom smislu budu veoma aktivni, jer iako nismo u mogućnosti da sprečimo pojavu svih vrsta tumora, možemo da se usmerimo na njihovo otkrivanje u ranom stadijumu i primenu terapije, recimo hemoterapije i zračenja, koja će pomoći pacijentu i produžiti mu život – kaže dr Tomazeti.
On ističe da bi ova nova otkrića trebalo da uvere ljude da ipak postoji nešto na šta mogu da utiču – a to je da vode uredan i zdrav život i redovno idu na lekarske kontrole.
VRSTE TUMORA I ŠTA IH IZAZIVA
Stil života ili sticaj okolnosti
GLIOBLASTOM
Ćelije koje izazivaju ovu vrstu raka često se dele i često „greše”.
CELOBAZULARNI RAK KOŽE
Najčešća vrsta raka kože nastaje preteranim izlaganjem štetnom ultraljubičastom zračenju.
RAK PLUĆA
Ovaj malignitet je u najvećem broju slučajeva posledica pušenja i kancerogenih materija u dimu cigareta.
MELANOM
Ćelije kože se najučestalije dele, zato je ovo najsmrtonosnija vrsta raka.
RAK PANKREASA
Na nastanak ovog tumora najviše utiču slučajne mutacije, a najmanje način života.
RAK JETRE
Rizik od ovog oboljenja povećava se sa životnim dobom i konzumiranjem alkohola.
RAK JAJNIKA
Od svih tumora ovaj je možda najteže lečiti, a rezultat je grešaka u strukturi DNK pri deobi ćelija.
OSTEOSARKOM
Ćelije kostiju se aktivno dele, stvarajući veću mogućnost za greške u kopiranju genskog materijala, a time i nastanak tumora.
REČ STRUČNjAKA: Prof. dr Radan Džodić, hirurg onkolog- Otkriven na vreme, rak je izlečiv
– O raku mora da se govori svakodnevno, 365 dana u godini i da o tome misli svaki građanin, od šefa države do predškolske dece. Ljudi moraju da se informišu da je rak izlečiv, ako je dijagnostikovan na vreme – kaže profesor dr Radan Džodić, hirurg onkolog.
Nikome, kaže, nije namera da dosadi pričom o raku, već da pokrene ljude da se lekarima jave na vreme, kad god kod sebe uoče određene zdravstvene tegobe ili da su dobili poziv da urade neki pregled u okviru nacionalnih skrining programa ranog otkrivanja raka dojke, debelog creva i grlića materice.
Pravilnim načinom ishrane, izbegavanjem gojaznosti, lečenjem alkoholizma, odvikavanjem od pušenja i ostavljanjem duvana i šetnjama, može se smanjiti broj novoobolelih od raka i do 30 odsto. To bi bila enormna brojka.
Mnoge vrste raka međutim ne zavise od zdravih navika i brige o svom zdravlju, već se promene odigravaju na nivou gena i mnogi su skloni fatalističkom stavu da kada je tako, ne vredi se truditi i da smo onda samo nemi posmatrači.
Kad je reč o raku, nikada nismo nemi posmatrači i nema mesta fatalizmu. Kada neko ima gen za rak dojke, operacija sa rekonstrukcijom dojke, može se uraditi preventivno. I kod nekih vrsta maligne bolesti, poput raka pankreasa ili leukemije, tok bolesti ipak zavisi od vremena kada je bolest dijagnostikovana. Ako neko ima gen za rak štitaste žlezde, taj gen će se naći, testirati još na uzrastu deteta. Ima tumora kod kojih dete mora da bude operisano do kraja prve godine života, ali ono ima šansu da potpuno normalno nastavi svoj život – navodi primere dr Džodić.
Kada je reč o retkim tumorima ili onima koji su genetski uslovljeni veoma je važno da se pomoć lekara traži na pravom mestu. U slučaju sarkoma u trbuhu, prava adresa je referenta ustanova poput Instituta za onkologiju i radiologiju, u slučaju sarkoma na kostima put je u vrhunsku ustanovu poput Bolnice za ortopedske bolesti „Banjica”.
