Nemoguće je formirati definiciju ljubavi, niti jasno odrediti šta je to prava ljubav, jer to jednostavno osećamo. Ipak, možemo reći da ljubav nije ono što boli, u čemu se osećamo loše, negativno; ljubav nije odnos u kojem želimo potpuno da promenimo osobu, ne prihvatajući njenu pravu prirodu; ljubav često nije laka, ali ne može biti ni prava ako se za nju ne borimo i ne pokušavamo da prevaziđemo iskušenja.
Srpski akademik Vladeta Jerotić često je u svojim delima i na predavanjima govorio o temi ljubavi, a sledeće njegove reči će vas podstaći na razmišljanje, a možda čak i promeniti pogled prema emotivnim odnosima:
“Ljubav nas izvodi iz okvira prostora i vremena. Po meri ljubavi prema bližnjem se potvrđuje naša ljubav. Lako je voleti čovečanstvo, ali treba voleti onog ko je stalno tu, ko ima i loše osobine, ko je nesavršen. Voleći čoveka, mi volimo i njegove osobine, ne obrnuto. Ne možemo reći da nekoga volimo zbog njegovih osobina ili zato što je nešto uradio. Možemo samo da ga volimo kao ljudsko i Božije biće, a onda da zbog toga volimo i njegove osobine. Preko tog nesavršenog bića mi možemo onda voleti celo čovečanstvo. Ne voleti apstraktnu sliku čovečanstva, već konkretnog čoveka, uz sva iskušenja.”
Kada prihvatimo osobu sa njenim manama i vrlinama, u njenoj pravoj prirodi, I zajedno se trudimo da rastemo, takvi kakvi jesmo, takve ljubavi imaju veće šanse. Imamo svoje dobre i loše strane, a ljubav je ta koja je spremna da prigrli i vaše senke i vaše svetlosti – pod određenim granicama.
Izvor: sensa.rs