Trandavilje: U narodnoj medicini se koristi u obliku čajeva i sirupa protiv kašlja, bronhitisa i nazeba

Trandavilje (Narodna imena: carev cvet, malvaroza, rdeči slez, slezovina, Trandafil, baštenski slez) je poreklom iz Grčke i Male Azije. Sa ovog područja se raširilo po celoj Evropi, jer su ga zbog lepog izgleda i lepe boje cvetova počeli rado gajiti po baštama.

Botaničke osobine

• Trandavilje je jednogodišnja ili višegodi­šnja zeljasta biljka i ima više formi i varijeteta.

• Jednogodišnja forma ima vretenast i razgra­nat koren.

• Stablo je visine 150 – 180 cm, gra­nato. Donji listovi su okruglasti, celog oboda a gornji sa dužom drškom.

• Liska je i sa lica i sa naličja gusto pokrivena dlakama.

• Cvetovi su krupni, prečnika 7-8 cm, puni ili polupuni, crni.

• Plod je pljosnati šizokarp. Seme je bubrežastog oblika, smeđe boje. Masa 1.000 zrna je 8-12 grama.

Jednogodišnje trandavilje ima dug period vegetacije, pa ako se malo zakasni sa setvom, ne obrazuje se stablo. U prosečnim uslovima za nicanje je potrebno 20 – 30 dana. U početku se obrazuje samo lisna rozeta, a stablo se for­mira od sredine juna. Cveta od početka jula do kraja septembra. Plodovi sazrevaju sukcesivno od kraja avgusta.

Hemijski sastav i upotreba

Od trandavilja se koriste cvetovi (Malvae arboreae flos), koji sadrže bojene materije iz grupe antocijanidina (altein, delfinin, malvadin), sluzi i tanine.

Trandavilje se koristi u narodnoj medicini u obliku čajeva i sirupa protiv kašlja, bronhitisa i nazeba, protiv upale usta. U narodnoj medicini se upotrebljava interno u obliku čaja kao antidijaroik, potom, protiv tegoba u organima za varenje, a spolja za spravljanje obloga kod po­vreda. Iz cvetova se dobija boja, kojom se boje vino, neke namirnice i lekovi, kao i razni grud­ni čajevi. Mlado lišće trandavilja služi kao do­datak salatama.

Cvetovi trandavilja se sakupljaju po lepom vremenu, kada su se osušile kapi rose

Gajenje

Trandavilje je biljka sunčanih i od vetra za­štićenih staništa. Seme dobro klija i na nižim temperaturama (8 – 10°C). Dobro se razvija u suvljim staništima iako u fazi formiranja stabla ima povećane potrebe za vlagom. Obilato cve­ta ako je vreme suvo, toplo i sunčano.

Prema zemljištu nije naročito probirljiv, ali ipak obilnije cveta i daje veće prinose na dubljim, srednje vezanim i plodnim zemljištima sa dobrim vodnim kapacitetom. Suviše vlažni tereni nisu pogodni za gajenje trandavilja.

Kao jednogodišnja biljka, u plodoredu se može gajiti posle većine kultura. Najbolje predkulture su okopavine. Pošto ima dug pe­riod vegetacije, seje se što je moguće pre u proleće. Zbog rane setve važno je predkulturu na vreme skinuti sa parcele, da bi se još u toku jeseni zemlja mogla pripremiti za setvu. Na istom mestu može se gajiti nakon tri godine.

Priprema zemljišta se sastoji od dubokog oranja u jesen, a u proleće zemljište se priprema za setvu na uobičajeni način.

Organskim đubrivima treba đubriti predkul­turu, jer trandavilje dobro iskorišćava produ­ženo dejstvo organskih đubriva. Mineralno đubrivo se daje u malim količinama (30-40 kg/ha N, 30-50 kg/ha P₂O₅ i isto toliko K₂O). P₂O₅ i K₂O se daju u jesen prilikom oranja zajedno sa polovinom azota, dok se druga polovina azota daje u proleće pre setve.

Trandavilje se jednako uspešno može proizvoditi i rasadom i setvom na stalno mesto. Iako je setva na stalnom mestu ekonomičnija, nedostatak je što biljke kasnije cvetaju (krajem jula). Preporučuje se da se seje što ranije – početkom marta – jer u suprotnom biljke formiraju samo lisnu rozetu, a ne i cvetno stablo.

Seje se na razmaku između redova 60-70 cm, sa 8-10 semenki po dužnom metru, uz upotrebu tri kg semena po hektaru. Optimalna dubina setve je oko 3 cm.

Razmnožavanje rasadom proizvedenim u hladnim lejala je skuplje, ali ima prednost što biljke cvetaju već početkom jula. Kod ove proizvodnje seme se seje u hladne leje krajem septembra, na razmaku između redova 7-8 cm. Seme se pokriva tankim slojem (1,5-2 cm) peska ili treseta. Gusto nikle biljčice se proređuju sredinom oktobra, a da bi se izbegle štete od jesenjih mrazeva, leje treba pokriti staklom ili folijom, koji se skidaju krajem februara – početkom marta, kada se sadi na stalnom mestu. Radi zaštite rasad se može zalivati 0,1%-nom suspenzijom benomila. Sadi se ručno ili sadilicom, na razmaku između re­dova 70 cm i između biljaka u redu 20 – 25 cm. Količina potrebnog semena je 1,8 kg da bi se proizveo rasad za sadnju jednog hektara.

Kod setve na stalnom mestu nega se sastoji od proređivanja biljčica kada imaju 2-3 formirana lista i to drljanjem poprečno na pravac redova. Da bi se izbeglo zakorovljavanje, do­voljna su 2 – 3 okopavanja ili kultiviranja.

Najčešća bolest trandavilja je rđa (Puccinia malvacearum Montagne). Da bi se sprečilo njeno pojavljivanje biljke treba prskati dvonedeljno sa 0,4%-nim cinebom ili 0,2%-nim ditanom M – 45, od početka formiranja lisne roze­te pa nadalje.

Cvetovi se sakupljaju po lepom vremenu, kada su se osušile kapi rose. Obično se sakupljaju cvetovi bez čašičnih listova (sine calycibus), posle precvetavanja, kada se krunični li­stovi sklope. Ređe se sakupljaju cvetovi sa čašičnim listovima (cum calycibus) u punom cvetanju. Berba je kao i cvetanje – sukcesivna. Sakupljene cvetove treba odmah osušiti. Može se sušiti na promajnom mestu ili u sušarama na 40 – 50°C. Prinos je oko 1.000 kg/ha suve dro­ge.

Autor: prof. dr Jan KIŠGECI.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE