SVETI APOSTOL FILIP – Danas praštajte i veselite se – Iz ovog predanja otkrijte kako vam STRAH može sačuvati ŽIVOT

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici danas obeležavamo svetog apostola Filipa, đakona iz Kesarije (današnja Palestina) koji je celog života propovedao hrišćanstvo i opismenjavao sve one koji su želeli učiti, bez obzira na veru i nacionalnost.

Filip je bio ugledni učitelj i đakon u Kesariji, imao je ženu i četiri kćerke. Kada je počelo gonjenje hrišćana u Kesariji, Filip se dvoumio da li da beži u Samariju.

Predanje kaže da mu se jedne noći javio Bog u snu i pitao ga da li se plaši, na šta je Filip odgovorio potvrdno. Bog mu je tada rekao da ima strah sa razlogom, jer treba da beži za svoj život i da ga proživi tako što će dalje širiti hrišćanstvo.

Filip ne htede da se samo on jedan obogaćuje takvom blagodašću, nego je želeo da i drugi imaju udela u tom daru. Zato, našavši prijatelja svog Natanaila, za kog se smatra da je apostol Vartolomej, povede ga sa sobom. Primivši Svetog Duha, Filip je propovedao Jevanđelje po mnogim stranama Azije i po Grčkoj.

Elem, predanje o apostolu Filipu dalje kaže da se u frigijskom gradu Jerapolju našao na zajedničkom jevanđelskom poslu sa apostolom Jovanom, svojom sestrom Marijamnom i apostolom Vartolomejom.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Apostoli molitvom umrtviše zmiju, čime navukoše gnev tamošnjih ljudi. Prema jednoj verziji neznabošci uhvatiše Filipa i raspeše ga naopako na drvetu, potom raspeše i Vartolomeja. Druga verzija pak kaže da su ga razapeli visoko visoko na jednom zidu.

U momentu raspeća apostola zemlja se rastupi i proguta gradonačelnika i mnoge druge sa njim. U velikom strahu ljudi potrčaše da skinu raspete apostole, no uspeše jedino Vartolomeja da skinu živog. Kako ga behu visoko razapeli, nisu mogli lako doži do njega, te Filip izdahnu i mrtvog ga skinuše. U poslednjim trenucima ovozemaljskog života Filip moljaše Boga za one koji su ga razapeli i za neznabošce.

Gospod usliši molitvu njegovu, i odmah naredi zemlji, te sve progutane ljude izvede žive, osim gradonačelnika i zmijinih žrečeva.

Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim.

Narodna verovanja i običaji

Na ovaj dan prema narodnom verovanju, trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima. Proslavi Božića prethodi Veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade, odnosno gozbe. Upravo one obiluju različitim narodnim običajima.

Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove. Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.

Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.

Prema narodnom verovanju, uveče bi trebalo tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”.

Predanje kaže da će svakome biti ispunjena želja, ukoliko se iskreno i od srca obrati ovom svetitelju za pomoć. Veruje da bi valjalo obratiti mu se ovim rečima:

“Apostole, sveti Filipe, moli milostivog Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim”.

Amin