Sve sto ste oduvek zeleli da znate o alkoholu a niste imali koga da pitate

• Zašto alkohol usporava naše reakcije?

Alkohol je anksiolitik, analgetik, sedativ i anestetik. Dejstvom alkohola na neokorteks dolazi do ,,popuštanja kočnica’’, odnosno do osećaja snage, moći, govorljivosti i više nijen prisutan straha od ponašanja po društveno prihvatljivim merilima. Ali zbog depresivnog dejstva alkohola na centralni nervni sistem, u većim količinama dovodi do poremećaja svesti do kome i usporenog disanja, jer deluje na fiziološki starije strukture mozga, što može da rezultira prestankom disanja i na kraju smrću.

• 1. Da li je uredu piti na prazan stomak?

Alkohol se mnogo brže resorbuje kada je prazan stomak. Kada se pre pijenja konzumira masan i kaloričan obrok, usporena je resorpcija alkohola, jer masti prekrivaju sluznicu želudca i time usporavaju apsorbciju alkohola. Apsorbcija tada traje od 2 do 3 sata duže nego kada se pije na prazan želudac. Svejedno će se pojaviti simptomi pijanstva, samo što će se kod praznog želudca pre pojaviti, a kod punog kasnije.

• 1. Zašto nam pozli od alkohola?

Zbog acetaldehida dolazi do mučnine, a ne zbog etanola. Kada jetra i ceo organizam više ne mogu podneti napad acetaldehida, dolazi do kontranapada, pri čemu se telo oslobađa viška alkohola sa kojim ne može da se izbori. U količini od 1,5 do 2 promila alkohola u krvi dolazi do pojave mučnine.

• 1. Da li lekovi utiču na brzinu resorpcije alkohola?

Kodein ,metadon morfin, petidin smanjuju resorpciju i smanjuju brzinu pražnjenja želudca, dok metoklopramid, eritromicin i slični lekovi povećavaju resorpciju i brzinu pražnjenja želudca. Inače, resorpcija na potpuno prazan želudac se završava nakon 10 do 50 minuta. Želudac se potpuno isprazni 6 sati nakon unošenja hrane, a ako se unese tečnost, proces je mnogo brži.

• 1. Da li je uredu piti lekove sa alkoholom?

Uzajamno delovanje lekova sa alkoholom dovodi do rizika od bolesti, čak i do smrtnog ishoda kod više od 100 lekova. Sa benzodijazepinima se povećavaju depresivni efekti alkohola, što dovodi do prestanka disanja i na kraju smrti. Zato se nasilnim alkoholičarima daju antipsihotici kao na primer haloperidol. Opasno je kombinovati alkohol i sa antidepresivima, antihistaminicima i drugim lekovima.

6.Zašto mladi piju alkohol?

Mladi kao razlog pijenja navode smanjenje stresa, da bi se uklopili u društvo, da ne bi bili odbačeni, zbog dosade, osećanja niske vrednosti, niskog samopoštovanja, kao oblik samolečenja depresije, da bi se takmičili sa svojim vršnjacima, misle da je to uredu (kao opravdanje šesto koriste da su alkoholna pića legalna na našim prostorima), odobravajući stav porodice prema alkoholu i drugim psihoaktivnim supstancama (na primer, ako su iz alkoholičarskih porodica) i drugi. Svi mladi su ubeđeni da drže pod kontrolom svoje pijenje i da će moći da prestanu kad god budu hteli i da neće postati alkoholičari. Sama adolescencija je težak razvojni period, zbog naglih telesnih i psihičkih promena, pa su zato adolescenti veoma ranjivi i podložni raznim uticajima, bilo pozitivnim ili negativnim.

 Šta je to akutna intoksikacija alkoholom?

Akutna intoksikacija alkoholom predstavlja prolazno stanje koje je praćeno unošenjem alkohola i rezultira smetnjama svesti, kognicije, percepcije, afekta ili ponašanja i drugih psiho-fizičkih funkcija.

• 1. Može li se razviti veći prag tolerancije na alkohol?

Može. Kod svakodnevnog ili redovnog konzumiranja alkohola organizam se navikava na veće količine alkohola u krvi, jer metabolizam brže prerađuje nove doze. Sa većim količinama alkohola vaši organi postaju blago imuni na njegov uticaj, tako da je potrebno daleko veća količina da se postigne efekat koji se ranije postizao pri nižim dozama. Povećanje tolerancije je jedan od kriterijuma da je neka osoba alkoholičar.

• 1. Koja su najčešća fizička oštećenja organizma kod uzimanja alkohola?

To su oštećenja usne duplje, jednjaka, želudca, jetre, gušterače, bubrega, pluća, srca, krvnih sudova, mozga, perifernih živaca, atrofija mišića, gubitak motorne snage, impotencija kod muškaraca i mnoga druga.

• 1. Koja su najčešća psihička oštećenja?

To su akutno pijanstvo, patološko pijanstvo, delirijum tremens, Korsakovljeva psihoza, alkoholna paranoja (patološka ljubomora), alkoholna halucinoza, alkoholne demencije (Morelova laminarna skleroza i Maršiafav-Bignamova bolest), alkoholna epilepsija, Vernikeova encefalopatija. Pored tih prisutne su i depresivne epizode, mada je verovatno da je depresija bila uzrok za uzimanje alkoholnih pića i razvoj alkoholizma. Česti su suicidi među alkoholičarima.

11.Da li se neko može brže opiti ako meša pića?

Alkoholna pića mogu da se mešaju ili sa bezalkoholnim pićima (sokom ili sodom) ili uzastopnim pijenjem dve ili više vrste alkoholnih pića (na primer, pivo nakon votke). U slučaju prve kombinacije organizam ima više vremena da preradi alkohol i usporava njegov direktan efekat. U drugom slučaju, konzumiranje različitih vrsta alkohola u nizu se ni malo ne razlikuje od efekta konzumiranja jedne vrste alkohola, odnosno konzumiranje različitih vrsta alkoholnih pića u nizu se ne razlikuje od efekta konzumiranja jedne vrste alkohola. Efekti će biti kao kod konzumacije iste količine bilo koje vrste alkohola (na primer, ista količina viskija ili ruma).

Defektolog za bolesti zavisnosti – Bojan Milanović