Sve što bi tre­ba­lo da zna­te o ra­ku gr­li­ća ma­te­ri­ce

Šta su to pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne na gr­li­ću ma­te­ri­ce ?
Či­tav niz pro­me­na na slu­zo­ko­ži gr­li­ća ma­te­ri­ce od mi­ni­mal­nih po­re­me­ća­ja do pot­pu­ne iz­me­ne slu­zni­ce sa ne­zre­lim zlo­ćud­nim će­li­ja­ma na­zi­va se struč­nim na­zi­vi­ma dis­pla­zi­je ili cer­vi­kal­ne in­tra­e­pi­te­li­jal­ne neo­pla­zi­je (skra­će­no CIN). U za­vi­sno­sti da li je za­hva­će­na sa­mo do­nja ili sred­nja tre­ći­na od­no­sno či­ta­va de­blji­na slu­zni­ce ove pro­me­ne se svr­sta­va­ju u 3 ste­pe­na (CIN 1-3). One pret­ho­de na­stan­ku ra­ka jer do­nja gra­ni­ca slu­zo­ko­že i tki­va gr­li­ća (tzv. ba­zal­na mem­bra­na) još ni­je po­vre­đe­na. Pro­do­rom zlo­ćud­nih će­li­ja u du­bi­nu pre­ko 1 mm na­sta­je rak gr­li­ća ma­te­ri­ce. Vre­me ko­je je po­treb­no da pro­đe od za­čet­ka ovih pro­me­na do na­stan­ka ra­ka iz­no­si od 3-17 go­di­na.

Ka­kva je ulo­ga HPV vi­ru­sa u na­stan­ku pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Rak gr­li­ća ma­te­ri­ce je u naj­ve­ćem pro­cen­tu in­fek­tiv­ne pri­ro­de. Na­uč­nim is­pi­ti­va­nji­ma po­tvr­đe­no je da su uzroč­ni­ci ovog obo­lje­nja hu­ma­ni pa­pi­lo­ma vi­ru­si (HPV) i nji­ho­vo pri­su­stvo po­tvr­đe­no je u pre­ko 90 % svih uzo­ra­ka tki­va pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce. Ot­kri­ve­no je pre­ko 100 raz­li­či­tih ge­no­ti­po­va HPV od ko­jih 40-ak mo­že da uzro­ku­je pro­me­ne na slu­zo­ko­ži do­njeg ge­ni­tal­nog trak­ta že­na. Da­nas se, u od­no­su pre­ma on­ko­ge­nom po­ten­ci­ja­lu od­no­sno spo­sob­no­sti da iza­zo­vu zlo­ćud­ne pro­me­ne, svi HPV de­le u 2 gru­pe : ni­skog i vi­so­kog ri­zi­ka Utvr­đe­na je i raz­li­či­ta ge­o­graf­ska ras­pro­stra­nje­nost HPV pre­ma kon­ti­nen­ti­ma a naj­o­pa­sni­ji HPV tip 16 je ujed­no i naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji hu­ma­ni pa­pi­lo­ma vi­rus u sve­tu. Po­red vi­ru­sa, u na­stan­ku obo­lje­nja zna­čaj­nu ulo­gu ima­ju i sle­de­ći fak­to­ri: pu­še­nje, ra­no stu­pa­nje u sek­su­al­ne od­no­se, ve­ći broj part­ne­ra, lo­ši so­ci­o­e­ko­nom­ski uslo­vi ži­vo­ta, imu­no­su­pre­siv­na obo­lje­nja i dru­go.

Ka­ko na­sta­je rak gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Za na­sta­nak pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na ko­je pret­ho­de ra­ku gr­li­ća ma­te­ri­ce neo­p­hod­no je po­sto­ja­nje 2 uslo­va: po­sto­ja­nje iz­me­nje­ne slu­zo­ko­že na gr­li­ću ma­te­ri­ce ili “ra­ni­ce“ ko­ja pred­sta­vlja ula­zno me­sto za de­lo­ve vi­ru­sa kao i di­rekt­ni kon­takt sa opa­snim vi­ru­si­ma. De­lo­vi hu­ma­nih pa­pi­lo­ma vi­ru­sa inak­ti­vi­šu ge­ne ko­ji kon­tro­li­šu rast će­li­je što uslo­vlja­va ne­kon­tro­li­sa­no bu­ja­nje i umno­ža­va­nje će­li­ja i na­sta­nak ra­ka.

Ko­ji su simp­to­mi pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i po­čet­nog ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
• U po­čet­ku pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne ne da­ju simp­to­me i ot­kri­ju se slu­čaj­no.
• Su­kr­vi­ca i kr­va­re­nje iz va­gi­ne po­sle sek­su­al­nog od­no­sa je naj­če­šće pr­vi znak.
• Ne­u­red­no kr­va­re­nje ko­je ni­je u ve­zi sa men­stru­a­ci­jom zah­te­va pre­gled gr­li­ća ma­te­ri­ce.
• Po­ja­čan va­gi­nal­ni se­kret i is­ce­dak, po­seb­no onaj ne­pri­jat­nog mi­ri­sa po­me­šan sa su­kr­vi­com, zah­te­va gi­ne­ko­lo­šku kon­tro­lu i uzi­ma­nje bri­se­va.

Šta tre­ba zna­ti o Pa­pa­ni­ko­lau te­stu ?
• Pa­pa­ni­ko­lau test je jed­no­stav­na i bez­bol­na me­to­da ko­jom se pre­gle­da­ju će­li­je do­bi­je­ne bri­som sa gr­li­ća ma­te­ri­ce. Ovaj test po­ka­zu­je po­ja­vu upa­le, pri­su­stvo ne­nor­mal­nih-ati­pič­nih će­li­ja ili će­li­ja ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce.
• Za uzi­ma­nje va­lja­nog uzor­ka neo­p­hod­no je da pro­đe 5-7 da­na od po­sled­nje men­stru­a­ci­je ili sek­su­al­nog od­no­sa, a pre uzi­ma­nja bri­sa za­bra­nje­na je pri­me­na va­gi­na­le­ta i va­gi­nal­nih is­pi­ra­nja.
• Bris uzi­ma gi­ne­ko­log u gi­ne­ko­lo­škoj or­di­na­ci­ji u to­ku pre­gle­da va­gi­ne i gr­li­ća ma­te­ri­ce po­mo­ću in­stru­men­ta – spe­ku­lu­ma.
• Pra­vil­no uzi­ma­nje Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa vr­ši se po­seb­nim dr­ve­nim špa­tu­la­ma sa za­tu­plje­nim vr­hom ili čet­ki­ca­ma ko­je ula­ze u ka­nal gr­li­ća ma­te­ri­ce. Sva­ka pol­no ak­tiv­na že­na tre­ba­lo bi ba­rem je­dan­put sva­ke 2-3 go­di­ne da pre­kon­tro­li­še Pa­pa­ni­ko­lau bris.

Ka­ko se tu­ma­če re­zul­ta­ti Pa­pa­ni­ko­lau te­sta?
• I i II gru­pa Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa pred­sta­vlja ure­dan na­laz. Na ža­lost, u na­šoj ze­mlji oko 30 % ovih na­la­za ni­je ve­ro­do­stoj­no i že­na sa ured­nim na­la­zom mo­že ima­ti pre­kan­ce­ro­znu pro­me­nu. Zbog to­ga su u na­šoj ze­mlji po­treb­ni pre­gle­di u kra­ćem vre­men­skom in­ter­va­lu, 1 x go­di­šnje. Ka­da su 2 uza­stop­na na­la­za Pa­pa­ni­ko­lau te­sta ne­ga­tiv­na, pre­gle­di se mo­gu pro­re­di­ti 1 x u 2-3 go­di­ne.
• III gru­pa je sum­njiv na­laz, mo­že bi­ti uzro­ko­va­na po­ja­vom in­fek­ci­je i uka­zi­va­ti na po­sto­ja­nje pre­ma­lig­nih pro­me­na na će­li­ja­ma. Gru­pe IV i V uka­zu­ju na pri­su­stvo će­li­ja ra­ka u bri­su.

Ka­ko se vr­ši is­pi­ti­va­nje na pri­su­stvo hu­ma­nih pa­pi­lop­ma vi­ru­sa ( HPV ) ?
• U gi­ne­ko­lo­škom po­lo­ža­ju pri­me­nom po­seb­nog in­stru­men­ta “spe­ku­lu­ma“ raz­mak­nu se zi­do­vi va­gi­ne i omo­gu­ći pri­laz gr­li­ću ma­te­ri­ce. Sa po­seb­nim šta­pi­ćem na či­jem se vr­hu na­la­zi čet­ki­ca ula­zi se u ka­nal gr­li­ća ma­te­ri­ce, ne­ko­li­ko pu­ta se za­vr­ti i šta­pić se iz­vla­či na­po­lje. Za­tim se deo šta­pi­ća sa čet­ki­com od­lo­mi, po­to­pi u po­se­ban me­di­jum u pla­stič­nom ulo­šku, za­tvo­ri i tran­spor­tu­je na vi­ru­so­lo­ški pre­gled.
• Ot­kri­va­nje pri­su­stva ge­ni­tal­nih HPV ti­po­va vr­ši se no­vom mo­le­ku­lar­nom di­jag­no­stič­kom teh­ni­kom pri­me­nom me­to­de PCR am­pli­fi­ka­ci­je sa de­tek­ci­o­nim te­stom. Ovom me­to­dom vr­ši se iden­ti­fi­ka­ci­ja HPV ni­skog ri­zi­ka (6, 11, 42, 44 i 45), vi­so­kog ri­zi­ka (16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 56, 58, 59, 66 i 68) i ne­kla­si­fi­ko­va­nih ti­po­va vi­ru­sa . Mno­gi od ovih ti­po­va ne mo­gu bi­ti ot­kri­ve­ni ni sa jed­nom dru­gom me­to­dom ko­ja je tre­nut­no u upo­tre­bi. La­žno ne­ga­tiv­ni re­zul­ta­ti su sve­de­ni na naj­ma­nju mo­gu­ću me­ru pod uslo­vom da je bris pra­vil­no uzet.
• Re­zul­tat te­sta na HPV vi­ru­se do­bi­je se u pi­sme­noj for­mi u ro­ku od 10 da­na na­kon uzi­ma­nja bri­sa.

Da li i ka­da tre­ba kon­tro­li­sa­ti bris na hu­ma­ne pa­pi­lo­ma (HPV) vi­ru­se ?
• Bris iz gr­li­ća ma­te­ri­ce ko­jim se ot­kri­va pri­su­stvo HPV tre­ba­lo bi uze­ti ako po­sto­ji sum­njiv na­laz Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa III gru­pa (ili po­zi­ti­van na­laz ko­ji po­tvr­đu­je IV i V gru­pu bri­sa).
• Bris na HPV po­želj­no je ura­di­ti i ka­da se na gi­ne­ko­lo­škom pre­gle­du ot­kri­je iz­me­nje­na slu­zni­ca (“ra­ni­ca“) na gr­li­ću ma­te­ri­ce.
• U na­ve­de­nim okol­no­sti­ma uvek tre­ba de­talj­no pre­gle­da­ti gr­lić ma­te­ri­ce pod uve­ća­njem, pri­me­nom po­seb­nog apa­ra­ta kol­po­sko­pa (kol­po­skop­ski pre­gled) i u slu­ča­ju po­tre­be di­jag­no­sti­ku do­pu­ni­ti ci­lja­nim uzi­ma­njem iseč­ka sa gr­li­ća ma­te­ri­ce ili uzi­ma­njem uzo­ra­ka iz ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce (tzv. “en­do­cer­vi­kal­na“ ki­re­ta­ža).
• Sva­ka pol­no ak­tiv­na že­na, po­seb­no u ge­ne­ra­tiv­nom pe­ri­o­du, mo­že ako to že­li pro­kon­tro­li­sa­ti bris iz ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce na pri­su­stvo HPV.

Šta tre­ba ra­di­ti ako je bris na HPV po­zi­ti­van ?
• Po­treb­no je utvr­di­ti da li po­sto­je bi­lo ka­kve pro­me­ne na slu­zo­ko­ži gr­li­ća ma­te­ri­ce i oba­ve­zno pro­kon­tro­li­sa­ti Pa­pa­ni­ko­lau bris. Uko­li­ko je na­laz ure­dan, od­no­sno ako se pre­gle­dom utvr­di da na slu­zo­ko­ži gr­li­ća ma­te­ri­ce ne­ma pro­me­na i ako je na­laz Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa ure­dan (II gru­pa) ni­je po­treb­no le­če­nje, sa­mo re­dov­ne gi­ne­ko­lo­ške kon­tro­le. Ipak, i u ovim okol­no­sti­ma, ako se utvr­di pri­su­stvo naj­o­pa­sni­jeg HPV ti­pa 16 po­seb­no kod mla­đih oso­ba, tre­ba bi­ti opre­zan i vr­ši­ti re­dov­ne gi­ne­ko­lo­ške i kol­po­skop­ske kon­tro­le gr­li­ća ma­te­ri­ce.
• Uko­li­ko se uz po­zi­ti­van na­laz HPV bri­sa (po­seb­no ako su ot­kri­ve­ni vi­ru­si vi­so­kog ri­zi­ka) ot­kri­je i sum­njiv ili po­zi­ti­van na­laz Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa ( III od­no­sno IV ili V gru­pa) tre­ba upot­pu­ni­ti di­jag­no­sti­ku sa kol­po­skop­skim pre­gle­dom i/ili pa­to­hi­sto­lo­škim pre­gle­dom uzo­ra­ka tki­va do­bi­je­nih ci­lja­nom bi­op­si­jom ili tzv. “en­do­cer­vi­kal­nom“ ki­re­ta­žom ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce.
• Ako se isto­vre­me­no ot­kri­je po­zi­ti­van na­laz HPV bri­sa i pri­su­stvo iz­me­nje­ne slu­zo­ko­že (“ra­ni­ce“) na gr­li­ću ma­te­ri­ce tre­ba od­mah ura­di­ti kol­po­skop­ski pre­gled, utvr­di­ti pri­ro­du iz­me­nje­ne slu­zni­ce i upot­pu­ni­ti di­jag­no­sti­ku uzi­ma­njem bri­se­va iz ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce (bris na hla­mi­di­je, bak­te­ri­je, mi­ko i ure­a­pla­zme, Pa­pa­ni­ko­lau). U za­vi­sno­sti od na­la­za tre­ba pr­vo le­či­ti upa­lu slu­zni­ce a po­tom ako se ra­di sa­mo o be­za­zle­nim pro­me­na­ma i njih ka­sni­je uklo­ni­ti ne­kom od de­struk­tiv­nih (kri­o­te­ra­pi­ja, hlad­na ili ter­mo­ko­a­gu­la­ci­ja, va­po­ri­za­ci­ja la­se­rom) ili eks­ci­zi­o­nih ( ise­ca­nje om­či­com – LE­ETZ Lo­op) me­to­da.

Šta ako se ot­kri­je pri­su­stvo HPV vi­so­kog ri­zi­ka ?
• Za na­sta­nak pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i kar­ci­no­ma gr­li­ća ma­te­ri­ce ni­je do­volj­no sa­mo pri­su­stvo in­fek­ci­je vi­ru­si­ma već i tzv. “ula­zno me­sto“ od­no­sno iz­me­nje­na slu­zo­ko­ža gr­li­ća ma­te­ri­ce. Zbog to­ga, uvek tre­ba spro­ve­sti kom­ple­tan gi­ne­ko­lo­ški pre­gled ko­ji ob­u­hva­ta kol­po­skop­ski pre­gled i uzi­ma­nje bri­se­va. Ako su svi na­la­zi ured­ni ni­je po­treb­no le­če­nje osim re­dov­nih gi­ne­ko­lo­ških kon­tro­la. Uko­li­ko se utvr­di po­sto­ja­nje bi­lo kka­vih pro­me­na ili upa­le – one mo­ra­ju bi­ti iz­le­če­ne. U ova­kvim okol­no­sti­ma tre­ba re­dov­no vr­ši­ti kon­tro­lu Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa i kol­po­skop­ske pre­gle­de jer bi­lo ka­kav sum­njiv na­laz zah­te­va do­pun­sku di­jag­no­sti­ku u ci­lju ot­kri­va­nja pre­kan­ce­ro­zne ili zlo­ćud­ne pro­me­ne ko­ju mo­gu uzro­ko­va­ti vi­ru­si.
• Vi­ru­sna in­fek­ci­ja hu­ma­nim pa­pi­lo­ma vi­ru­si­ma osta­je traj­no pri­sut­na u tki­vu gr­li­ća ma­te­ri­ce. Me­đu­tim, sta­bil­no sta­nje imu­no­lo­škog si­ste­ma i od­su­stvo upal­nih pro­ce­sa i dru­gih obo­lje­nja na slu­zo­ko­ži do­njeg ge­ni­tal­nog trak­ta že­ne su pred­u­slov da se ma­ni­fe­sta­ci­ja ove in­fek­ci­je ne is­po­lji. Ako se pro­me­ne ipak po­ja­ve one bi tre­ba­lo da na vre­me bu­du ot­kri­ve­ne na re­dov­nim gi­ne­ko­lo­škim pre­gle­di­ma i iz­le­če­ne u po­čet­noj fa­zi. Ri­zik re­ci­di­va od­no­sno po­vrat­ka pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na na gr­li­ću ma­te­ri­ce po­sle spro­ve­de­nog le­če­nja pri­me­nom hi­rur­ških in­ter­ven­ci­ja ko­ji­ma se ukla­nja sa­mo deo gr­li­ća ma­te­ri­ce ( ko­ni­za­ci­ja, LE­ETZ Lo­op eks­ci­zi­ja) iz­no­si do 10 %.

Šta je uzrok pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na i ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Rak gr­li­ća ma­te­ri­ce je u naj­ve­ćem pro­cen­tu in­fek­tiv­ne pri­ro­de. Na­uč­nim is­pi­ti­va­nji­ma po­tvr­đe­no je da su uzroč­ni­ci ovog obo­lje­nja hu­ma­ni pa­pi­lo­ma vi­ru­si (HPV). Ot­kri­ve­no je pre­ko 100 raz­li­či­tih ti­po­va HPV od ko­jih su naj­o­pa­sni­ji ti­po­vi 16 i 18. Po­red vi­ru­sa, u na­stan­ku obo­lje­nja zna­čaj­nu ulo­gu ima­ju i sle­de­ći fak­to­ri: pu­še­nje, ra­no stu­pa­nje u sek­su­al­ne od­no­se, ve­ći broj part­ne­ra, lo­ši so­ci­o­e­ko­nom­ski uslo­vi ži­vo­ta, imu­no­su­pre­siv­na obo­lje­nja i dru­go.

Ko je ugro­žen ?
Že­ne ko­je su za­po­če­le sek­su­al­nu ak­tiv­nost u ra­noj mla­do­sti (pre 16. go­di­ne), one ko­je ima­ju ve­ći broj sek­su­al­nih part­ne­ra, ako su ima­le pol­ni od­nos sa za­ra­že­nim mu­škar­cem ko­ji ima HPV in­fek­ci­ju, pu­ša­či, že­ne ko­je ko­ri­ste imu­no­su­pre­siv­nu te­ra­pi­ju ili ima­ju HIV in­fek­ci­ju. Po­seb­no su ugro­že­ne že­ne ko­ji­ma pret­hod­no ni­je re­dov­no uzi­man Pa­pa­ni­ko­lau (PA) bris, mla­đe od 30 go­di­na ili ako su ne­po­u­zda­ne za pra­će­nje i ne oda­zi­va­ju se na kon­tro­lo­ne pre­gle­de.

U če­mu se sa­sto­ji pre­gled gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Pre­gled gr­li­ća ma­te­ri­ce vr­ši se u gi­ne­ko­lo­škom po­lo­ža­ju pri­me­nom po­seb­nog in­stru­men­ta “ spe­ku­lu­ma “, ko­ji ima za­da­tak da raz­mak­ne zi­do­ve va­gi­ne i omo­gu­ći pre­gled gr­li­ća. Tom pri­li­kom oba­ve­zno se uzi­ma Pa­pa­ni­ko­lau bris (PA). Pra­vil­no uzi­ma­nje Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa vr­ši se po­seb­nim dr­ve­nim špa­tu­la­ma sa za­tu­plje­nim vr­hom ili čet­ki­ca­ma ko­je ula­ze u ka­nal gr­li­ća ma­te­ri­ce. Sva­ka pol­no ak­tiv­na že­na tre­ba­lo bi ba­rem je­dan­put sva­ke 2-3 go­di­ne da pre­kon­tro­li­še Pa­pa­ni­ko­lau bris. Po­sle ovo­ga sle­di pre­gled pri­me­nom po­seb­nog apa­ra­ta – kol­po­sko­pa, ko­jim se bez­bol­no i pod uve­ća­njem u tra­ja­nju od 2-3 mi­nu­ta iz­vr­ši de­ta­ljan pre­gled gr­li­ća ma­te­ri­ce. Cilj kol­po­skop­skog pre­gle­da je da ot­kri­je po­čet­ne pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne na slu­zni­ci gr­li­ća ma­te­ri­ce ko­je se ne mo­gu vi­de­ti go­lim okom. Tač­nost kol­po­sko­pi­je kao sa­mo­stal­ne me­to­de u ot­kri­va­nju pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na iz­no­si 87 % a u za­jed­ni­ci sa Pa­pa­ni­ko­lau te­stom 98 %.

Šta ako je Pa­pa­ni­ko­lau test sum­njiv ili po­zi­ti­van ?
Uko­li­ko je Pa­pa­ni­ko­lau test sum­njiv (III gru­pa) bez od­la­ga­nja se mo­ra de­talj­no pre­gle­da­ti gr­lić ma­te­ri­ce. Vr­ši se uzi­ma­nje bri­se­va na HPV vi­ru­se, bak­te­ri­je, hla­mi­di­je, mi­ko­pla­zme i kol­po­skop­ski pre­gled pod uve­ća­njem. Uko­li­ko se na osno­vu ovih pre­gle­da po­sum­nja na po­sto­ja­nje pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na mo­ra se uze­ti ise­čak (ci­lja­na bi­op­si­ja) ili ki­re­ta­ža ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce sa sla­njem ma­te­ri­ja­la na mi­kro­skop­ski ili pa­to­hi­sto­lo­ški (Ph) pre­gled.
Uko­li­ko je test po­zi­ti­van (IV ili V gru­pa) ne­iz­o­stav­no i što pre se mo­ra oba­vi­ti kol­po­skop­ski pre­gled sa uzi­ma­njem ci­lja­nih ise­ča­ka i/ili ki­re­ta­že gr­li­ća ma­te­ri­ce sa sla­njem ma­te­ri­ja­la na Ph pre­gled. Je­di­na de­fi­ni­tiv­na i me­ro­dav­na di­jag­no­za je ona ko­ja je po­sta­vlje­na na osno­vu mi­kro­skop­skog ili pa­to­hi­sto­lo­škog pre­gle­da od stra­ne le­ka­ra spe­ci­ja­li­ste pa­to­hi­sto­lo­ga.

Gde da se obra­tim na pre­gled ?
Pre­gled i uzi­ma­nje Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa mo­že se iz­vr­ši­ti u gi­ne­ko­lo­škim am­bu­lan­ta­ma Do­mo­va Zdra­vlja. U svim slu­ča­je­vi­ma ka­da se u bi­lo ko­joj gi­ne­ko­lo­škoj am­bu­lan­ti Do­ma Zdra­vlja do­bi­je sum­njiv ili po­zi­ti­van na­laz Pa­pa­ni­ko­lau bri­sa po­treb­na je  do­pun­ska di­jag­no­sti­ka ( kol­po­skop­ski pre­gled i ci­lja­no uzi­ma­nje iseč­ka – bi­op­si­ja i ki­re­ta­ža ka­na­la gr­li­ća ma­te­ri­ce) za ko­je je neo­p­ho­dan je ove­ren uput od spe­ci­ja­li­ste gi­ne­ko­lo­ga iz Do­ma Zdra­vlja. Ako se pre­gle­di­ma ot­kri­je pre­kan­ce­ro­zna pro­me­na ili po­čet­ni ob­lik ra­ka na gr­li­ću ma­te­ri­ce le­če­nje se na­sta­vlja na ope­ra­tiv­nom ode­lje­nju Kli­ni­ke za gi­ne­ko­lo­gi­ju i aku­šer­stvo.

Ka­ko se le­če pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne i rak gr­li­ća ma­te­ri­ce ?
Uko­li­ko se ra­di o po­čet­noj for­mi pre­kan­ce­ro­znih pro­me­na (CIN 1) u ob­zir do­la­zi pri­me­na tzv. de­struk­tiv­nih me­to­da le­če­nja : kri­o­te­ra­pi­je , hlad­ne ko­a­gu­la­ci­je ili elek­tro­ka­u­te­ri­za­ci­je.

Ako su pre­kan­ce­ro­zne pro­me­ne vi­šeg ste­pe­na (CIN 2 ili 3) uobi­ča­je­no se vr­ši ko­ni­za­ci­ja ili ise­ca­nje pro­me­ne na gr­li­ću ma­te­ri­ce u vi­du “ku­pe ili ko­nu­sa“ . U no­vi­je vre­me sve če­šće se pri­me­nju­je i LE­ETZ LO­OP od­no­sno ise­ca­nje pro­me­ne spe­ci­jal­nim elek­tro­om­či­ca­ma. Ne­do­sta­tak ove me­to­de je to što se ne mo­gu pre­ci­zno pre­gle­da­ti ivi­ce uklo­nje­ne pro­me­ne i po­sto­ji ri­zik da deo pro­me­ne za­o­sta­ne.

Uko­li­ko se do­ka­že po­sto­ja­nje po­čet­ne kan­ce­ro­zne pro­me­ne ili ra­ka ko­ji je ogra­ni­čen sa­mo na gr­lić ma­te­ri­ce, po pra­vi­lu se spro­vo­di hi­rur­ško le­če­nje : “du­bo­ka ko­ni­za­ci­ja“, ukla­nja­nje ma­te­ri­ce (hi­ste­rek­to­mi­ja) ili pak ra­di­kal­na ope­ra­ci­ja (ra­di­kal­na hi­ste­rek­to­mi­ja) ka­da se sa ma­te­ri­com i de­lom va­gi­ne za­jed­no ukla­nja­ju i lim­fne žle­zde iz ma­le kar­li­ce i ta­ko pre­ki­da­ju pu­te­vi ši­re­nja ra­ka. Da­nas po­sto­ji mo­guć­nost da se u po­čet­noj fa­zi ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce sa­ču­va ma­te­ri­ca kod že­na ko­je ni­su ra­đa­le (tzv. ra­di­kal­na ab­do­mi­nal­na ili va­gi­nal­na tra­he­lek­to­mi­ja) ta­ko što se ukla­nja či­tav gr­lić sa de­lom va­gi­ne i lim­fnim žle­zda­ma iz kar­li­ce a osta­vlja te­lo ma­te­ri­ce ko­je se spo­ji sa ostat­kom va­gi­ne.

U če­mu se sa­sto­ji pre­ven­ci­ja ?
Stva­ra­nje na­vi­ke da se kod gi­ne­ko­lo­ga do­la­zi re­dov­no, jed­nom go­di­šnje, bez ob­zi­ra što je že­na zdra­va ili se do­bro ose­ća. Tom pri­li­kom se ura­di i Pa­pa­ni­ko­lau test .
• Ko­ri­šće­nje kon­do­ma kao kon­tra­cep­tiv­nog sred­stva ka­da god je to mo­guć­no.
• Oba­ve­zno le­če­nje be­za­zle­nih “ra­ni­ca“ i dru­gih do­bro­ćud­nih pro­me­na kao i upa­le gr­li­ća ma­te­ri­ce jer ošte­će­ne će­li­je mo­gu bi­ti ula­zno me­sto za HPV vi­ru­se ko­ji po­kre­ću pro­ces zlo­ćud­ne tran­sfor­ma­ci­je će­li­ja.
• Ra­no ot­kri­va­nje i pra­vo­vre­me­no le­če­nje pre­ma­lig­nih pro­me­na na gr­li­ću ma­te­ri­ce bez ob­zi­ra što one ne mo­ra­ju da­ti pri­met­ne simp­to­me

Kli­ni­ka za gi­ne­ko­lo­gi­ju i aku­šer­stvo Kli­nič­kog cen­tra Voj­vo­di­ne