Znali naši stari za lekoviti napitak od šumskih plovoda koji ume i da bolest spreči, i da je zaleči. Pripremali ga u ovo doba godine i spremno dočekivali sezonu gripa i prehlada. Zato od nas zdraviji, dugovečniji, jači bili, odolevali, raznim tegobama.
Vodnjika, venovača, crvena turšija
Trebalo im je samo zaći u prirodu, više verovali njoj i narodnoj medicini nego apoteci i lekarima, i sa drveća i trnovitog grmlja obrati blagotvorne plodove. Zatim ih nasuti u bure s vodom i čekati tri – četiri nedelje. I tu se završava sva mudrost oko spravljanja vodnjike, za mnoge, naročito na zapadu Srbije, najzdravijeg pića. Negde je zovu i venovača, a ponekad je spomenu pod nadimkom voćna turšija. Crvenkaste je boje, kiselkastog ukusa, rezi u ustima i osvežava. Po potrebi se prilikom konzumacije može šećeriti.
Sastojci
Sama lista sastojaka dovoljno govori o količini „zdravlja“ i riznici lekovitih sastojaka koju čovek vodnjikom unosi u sebe – divlja kruška i jabuka, kleka, šipurak, drenjina, trnjina, gloginja. Piće se još može oplemeniti, priča Anica Stefanović iz sela Potočanje kod Sevojna, koja na užičkoj Zelenoj pijaci prodaje sastojke za vodnjiku, dunjama, mušmulama, suvim šljivama. Ništa od toga se u vodi raspasti neće, a iscediće iz sebe sve zdravo što ima.
„Voće i plodovi se najpre dobro operu i sa njih se odsrtane peteljke. Posle se stave u bure ili kacu s vodom. Čeka se 25 dana da voće prevri i onda može da se pije“, kaže Anica.
Pamti kad je bila dete, a njen deda u drvenu kacu od 100 litara ostavljao vodnjiku samo sa kruškom i klekom. Svi u kući, seća se Anica, pucali su od zdravlja, niko se nije ni nakašljao.
„Stare vrste krušaka, a obično se stavljaju takiša, sarajka ili oskoruša, vodnjiki daju šećer. Od jabuke dobija kiselinu, a od kleke miris. Ostali sastojci daju vitamine i boju“, priča ona za Plodnu zemlju.
Ne traži toplotu
Ne zahteva vodnjika nikakve posebne uslove za držanje. Bure može stajati svuda gde nije prevelika toplota. Neko u ovaj napitak stavlja šećer ili med zbog brže fermentacije, ali Anica kaže da za tim nema potrebe. Ona bure odmah zatvori, mada neki zbog protoka vazduha poklopac stave tek kad voće prevrti. Do tada preko otvora drže krpu ili gazu zbog prašine i mušica.
„Od ukupne zapremine posude trećina je voće, a ostalo voda. Za bure od 25 litara treba tri – četiri kilograma divlje kruške, kilogram divlje jabuke, po čaša – dve šipruka, gloginja, drenjina, kleke, trnjina, mušmula, po neka dunja“, priča ona.
Prednost vodnjike je i što ćeš uvek od nje dobiti barem duplo više od količine koju si ostavio. Jer, na svaki odvađeni litar u bure se ponovo sipa ista količina vode, s tim da treba sačekati nekoliko dana da voće opet prevri i „ujedini se“. Najbolje je kad vodnjika stigne za piće presuti je u druge posude, pa bure gde je bila i u kom je voće ispuniti vodom za još jednu turu najzdravijeg pića. Voda se može dodavati sve dok kleka pliva na površini, čim njene bobice padnu na dno znači da su se ispostile i više nemaju snagu da zanavlja vodnjiku.
U receptima naših starih osta još zapisano da je čista izvorska voda najbolja za vodnjiku, a nju su pili je zbog srca, probave, bubrega, jetre, pluća, protiv visokog pritiska, astme, masnoće i šećera u krvi, čišnjena krvnih sudova, boljeg metabolizma, kašlja. Možda nisu znali da obiluje vitaminima C, antioksidantima, mineralima i enzimima, ali jesu da je najbolji lek protiv mamurluka, iako sadrži oko jedan odsto alkohola.
Čaša na dan
Glog pogoduje srcu. Ko god da je skovao izreku „zdrav k’o dren“ znao je za njegov lekotivi uticaj na ograne za varenje. Plod trnjine leči upale i čisti krvne sudove. Šipurak je pun vitamina C. Kleka osnažuje organizam, leči reumu, infekcije, išijas, dobra je protiv nazeba, kašlja, gripa. Divlje kruške i jabuke ne zahtevaju prskanje. Zato si na Zlatiboru nekad teško mogao naći domaćina koji za zimu nije spremio kacu vodnjike.
„Ne treba preterivati sa vodnjikom, dovoljno je dnevno popiti čašu ili dve jer veća količina može da obori pritisak. Njenim proceđivanjem može da se dobije i prvoklasno sirće, ja to obično radim u proleće od one količine koja ostane“, nastavlja Anica Stefanović.
Suša je ove godine sputala rod mnogih voćki, pa i divljih kruški. Sorte čiji su se opali plodovi prošle godine mogli naći po seoskim i šumskim plodovima sada su na užičkoj pijaci preskupi jer ih nema u ponudi. Trgovci znaju da Užičani vole vodnjiku i zato za kilogram takiše trenutno traže čitavih 700 dinara, a prošle jeseni mogla se naći i za 100 – 150. Oskoruša je 400, a sarajka 300 dinara. Po ovom cenovniku, ako se opredelite za najjeftiniju sortu kruške, spravljanje vodnjike u buretu od 25 litara koštaće vas ne više od 1.500 dinara.
Izvor: plodnazemlja.com
