Sirova hrana kao lek

66

Do šezdesetih godina prošlog veka pacijenti su od svojih lekara slušali kako ishrana ima malo uticaja na njihovo zdravlje, da bi danas svima bilo jasno da je ishrana jedan od najvažnijih faktora za ljudsko zdravlje. Osim ćelija stvorenih pre rođenja, sva materija u ljudima koja čini ćelije njihovog organizma  uzeta je iz hrane kroz sistem za varenje. Ona materija koja čini otpad se uklanja iz organizma.

Tek posle dužeg vremenskog perioda planskog unosa hranljivih materija i analize izmeta se može preciznije ustanoviti efekat ishrane. Za  svako validno nutricionističko istraživanje  je potrebno vreme pa je to razlog što je nauka o ljudskoj ishrani relativno mlada. Vodeći prehrambeni stručnjaci danas savetuju da se hrana kad god je moguće što manje prerađuje  jer neotkriveni, a značajni sastojci mogu biti uklonjeni, a razni toksini biti dodati u toku obrade hrane na visokim temperaturama. Sama obrada hrane takođe može zameniti neke biohemijske ili mehaničke procese koje su ključne za varenje i poboljšavaju hranljivost proizvoda.

Presna hrana za početnike

Sirova ili presna hrana bazirana na biljkama se poslednjih godina izuzetno često spominje u kontekstu veganske i biljne ishrane. Knjige, blogovi, radionice su preplavljeni tekstovima i sadržajima na tu  temu.

Sirova hrana je ona hrana koja nije termički obrađena, svakako ne na temperaturi iznad 45 stepeni. Tako hrana zadržava prvobitna svojstva i hemijski je neizmenjena. Određena grupa ljudi jede 100% sirovu hranu, a smatra se da osoba  jedući bar 80% sirove hrane  može za sebe reći da je na ovom vidu ishrane.

Postoje tri grupe koje se hrane sirovom hranom.

  • Vegani se hrane sirovom hranom i koriste isključivo biljne namirnice, u svežem ili nlago zagrejanom stanju. Oni svoju hranu obrađuju u blenderima ili sokovnicima, hranu ne kuvaju na temperature preko 49 stepeni da ne bi izgubili na nutritivnoj vrednosti.  Opet kritičari kažu da enzimi za koje vegani tvrde da se zagrevanjem degradiraju i kao otpad pojavljuju toksini,  budu neutralisani samim procesom varenja i tako postaju nefunkcionalni.

  • Vegetarijanci  se takođe hrane presnom hranom, ali svojoj ishrani dodaju i jaja, živinu, ribu, plodove mora, mlečne proizvode i med.

  • Mesožderi koji pored hrane koju jedu vegani i vegetarijanci, jedu i sirovo meso. Njih ipak ima manje nego ovih iz ove dve predhodne grupe. Ova grupa ljudi jede sve što je moguće jesti sirovo.

Prema tradicionalnom shvatanju prvi ljudi su jeli do pojave vatre, presno meso, a neka inuitska i sibirska plemena to čine i danas.

Presna hrana kao lek

Još pre sto godina je bilo poznato da je presna hrana lekovita za organizam, ali nove tehnologije, a među njima i prehrambena, su uvele u ishranu mnoge namirnice koje štetno deluju na čoveka, ali su finansijski isplativi i dovode do velikih zarada.

Kada se hrana termički obrađuje dolazi do gubitka vitamina, mineral i ostalih korisnih materija koje su od velike važnosti za naše telo. Prženje je posebno opasno jer se koriste ulja  i ništa dobro se ne unosi u organizam. Kuvane namirnice se nazivaju mrtva, a presna hrana je živa hrana jer daje mnogo enzima koji su esencija života. Prženoj i kuvamoj hrani se pripisuje i problem sa gojaznišću, dijabetesom, bolestima srca i sve većim brojem obolelih od karcinoma.

Još u 19 veku se znalo da se žutica uspešno leči ako se jedu sveže jabuke pa je veliki broj ljudi u kasnijim periodima istražujući ishranu predaka krenuo sa presnom ishranom.

Loša ishrana utiče na zdravlje čoveka, a od sredine 20 veka sve su učestalije pojave malignih oboljenja što se takođe pripisuje njoj. Presna ishrana se preporučuje kao prirodni put čišćenja organizma od toksina. Takođe se ovaj vid ishrane preporučuje za otklanjanje viška kilograma bez problema sa padom imuniteta.

Presna tj. sirova ishrana – Iskustva

Po iskazima mnogih koji su prešli na ovaj vid ishrane, njene prednosti su velike jer se njenom primenom svi osećaju bolje, imunitet im je jači, a telo oslobođeno toksina.

Ljudi koji su počeli da se hrane presnom hranom i prestali da jedu meso i mesne prerađevine primetili su da im se čak i ponašanje promenilo jer su postal opušteniji i manje agresivni, a celokupno zdravstveno stanje im je bilo sve bolje.

Postoje razna iskustva bolesnih osoba od nekog vida kancera koja ohrabruju jer su oni savladali ovu bolest baš presnom ishranom. Jedna od poznatih osoba koja propagira presnu hranu je Maja Volk, koja je svoj zdravstveni problem rešila baš ovakvom ishranom i o tome napisala i knjigu.

Primenom presne hrane rasterećuje se probavni trakt, vrši se čišćenje creva i jetre dijetalnim vlaknima, a i želudac je manje opterećen varenjem hrane. Osim toga koža osoba koje jedu presnu hranu je čistija, nema bubuljica ni fleka, sjajna je i zdrava. Presna hrana pomaže i kod oboljenja srca i krvnih sudova jer se u organizam ne unose štetne masti i aditivi, a i problem sa alergijom može biti rešiv. Presna hrana ublažava PMS, a i hormonski poremećaju se mogu anulirati.

Dijeta presnom hranom

Ne mora se čovek celog života hraniti na ovaj način. Postoje razne dijete koje se mogu primenjivati određen vremenski period i tako pomoći kod određenih zdravstvenih problema ili u borbi sa viškom kilograma. Svako posle tog perioda može odlučiti prija li mu presna hrana ili ne i da li će sa ovom vrstom ishrane nastaviti.

Dijeta presnom hranom može se držati 3, 7 ili 10 dana. Tri dana držanja dijete rešiće vam problem nadutosti stomaka i izgubićete tri kilograma. Dijeta od sedam dana će vam razbistriti um, imaćete više energije i lakše telo za otprilike 5  kilograma. Sa deset dana dijete vide se promene na koži koja će izgledati mlađa i svežija, a lakši ćete biti oko 7 kilograma.

Za vreme dijete jede se samo sirovo povrće i voće, semenke i klice, orašasti plodovi, zdrava ulja i med. Piju se samo voda, sveži sokovi i smutiji.

Evo jednog predloga za jedan dan sa presnom hranom.

  • Doručkujte između 7 h i 9h. Popijte polako  dve čaše vode sa malo ceđenog limuna da bi očistili organizam. Dodajte još neki svež sok po vašoj želji.

  • Ručak treba biti u period  od 12h do 14h i trebalo bi da bude najobilniji obrok sa dosta salate, zeleniša, povrća i klica.

  • Večeru treba obaviti  u peridu od 18h do 20 h, nikako posle, jer sve što posle pojedete pretvara se u masti i podstiče gojenje. Za večeru se jedu zdrave masti da bi se organizam iscelio dok spavate. Preporučljivo je da za večeru jedete semenke, prelive za salate i orašaste plodove.

Dnevni unos vode u organizam bi trebalo da bude bar dva litra vode raspoređeno na ceo dan, a ne odjednom.

I ako mnogima ishrana presnom hranom zvuči kao neka religija i nešto nemoguće, ona je moguća i korisna. Stvar je svakog pojedinca da li će joj pribeći ili ne.  Čovek je konzervativan i teško prihvata promene, ali ako ima dokaza da one pomažu njegovom zdravlju sigurno će ih usvojiti jer je zdravlje nešto najbitnije i uslov za svu ostalu sreću u životu.

Svakog dana se javljaju ljudi sa svojim iskustvima u borbi sa opakim bolestima. Ništa ne košta da se saveti isprobaju i navike promene, ako koriste. Nije uvek ni potrebno drastično promeniti ishranu. Sve zavisi od stanja vašeg organizma i njegove potrebe. Nekad je potrebno samo korigovati ishranu i ubaciti određene namirnice u određenom period i biće dovoljno.  Za početak je dobro početi sa kombinacijom kuvane i presne hrane, a ako ustanovite da se mnogo bolje osećate  kad koristite presnu hranu vi polako pređite na nju. Iskustva mnogih kažu da ih je presna hrana spasila. Zašto im ne verovati?

Izvor: vip-zena.com

PODELI