Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
Poznat i kao Stein-Leventhal-ov sindrom prema lekarima koji su ga prvi opisali 1935.god. Oni su uočili vezu između obostrano uvećanih policističnih jajnika sa nizom kliničkih znakova: izostanak menstruacije (amenoreja), maljavost, neplodnost i gojaznost.
PCOS je najčešći hormonski poremećaj u reproduktivnom dobu žene i najčešći uzrok neplodnosti u žena.
Simptomi, u vidu neurednih menstrualnih krvarenja mogu početi već u pubertetu ili se otkrivaju kasnije, kada se žena javi lekaru zbog steriliteta.
Glavni simptomi i znaci PCOS vezani su za menstrualne poremećaje i povišen nivo muških hormona (androgena).
Menstrualni poremećaji podrazumevaju:
-
kasno javljanje prve menstruacije (primarna amenoreja) –normalno vreme javljanja prve mestruacije je između 11-16.godine, a najčešće je to u 13.godini
-
pojava manjeg broja menstruacija od očekivanih tokom 1 godine (oligomenoreja)- normalno žena ima mesečne cikluse trajanja 25-36 dana, u proseku 28 dana i izostanak 1 ciklusa godišnje nije neuobičajen.
-
izostanak menstruacije duže od 3 meseca, a da nije u pitanju trudnoća (sekundarna amenoreja)
Menstrualni ciklusi u PCOS su obično bez ovulacije tj mesečnog sazrevanja jajne ćelije (anovulatorni ciklusi) što može da bude uzrok obilnih tzv. funkcionalnih krvarenja.
Simptomi koji nastaju kao posledica povišenih nivoa androgena, podrazumevaju:
-
Akne – bubuljice na licu i trupu
-
Hirzutizam- pojačana maljavost lica i tela različitog stepena
-
Gubitak kose – prvo se javlja pojačano opadanje kose i tanjenje vlasi, a zatim i proređenost kose na glavi.
Drugi simptomi i znaci PCOS uključuju:
-
Dobitak u telesnoj težini i gojaznost– čak 60% žena sa PCOS imaju ovaj poremećaj. U brojnim studijama je dokazano da gubitak svega 10-15% telesne težine, poboljšava funkciju jajnika i dovodi do pojave ovulacije. To ima za posledicu pojavu redovnih menstruacija i olakšava nastanak spontane trudnoće.
-
Povišen nivo insulina i insulinska rezistencija (IR)- prekomerno lučenje insulina iz pankreasa i otpornost ili rezistencija ćelija na dejstva insulina, što uzrokuje postepeno iscrpljivanje pankreasa , pojavu povišene glikemije i razvoj šećerne bolesti (Diabetes mellitus –DM) . Ukoliko se ne leči, insulinska rezistencija vodi u nastanak šećerne bolesti. Dijagnoza IR se postavlja na osnovu testa opterećenja šećerom (OGTT). Terapija IR podrazumeva povećanje fizičke aktivnosti (1h brze šetnje/dan, plivanje, vožnja bicikla, trčanje,…) i adekvatnu ishranu (ukidanje slatkiša, grickalica, slatkih i gaziranih pića, masne i pržene hrane,..) uz obavezan prestanka pušenja (pušenje pogoršava IR). Prema proceni lekara, u terapiju se uvodi i neki od lekova za smanjenje insulinske rezistencije.
-
Neplodnost (sterilitet ili infertilitet) nastaje zbog anovulacije tj nesazrevanja jajne ćelije 1x mesečno, koja može biti oplođena.
-
Povišene masnoće u krvi (holesterol , LDL ili „loš“ holesterol, trigliceridi)
-
Povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija-HTA)
-
Promene u pigmentaciji kože (acantosis nigricans)
-
Masna koža
-
Perut u kosi
-
Brojne, male ciste u jajnicima
Bilo koji od navedenih simptoma i znakova može da nedostaje u PCOS, sa izuzetkom menstrualnih poremećaja. Oni uvek postoje, kao anovulatorna mesečna krvarenja ili oligomenoreja/amenoreja.
UZROCI PCOS
Za sada niko nije potpuno siguran šta uzrokuje PCOS i smatra se da je rezultat udruženog dejstva genetskih (naslednih) i faktora spoljašnje sredine. Žene sa PCOS često imaju majku ili sestre sa istim stanjem što potvrđuje nasledni faktor. Epidemiološke studije su pokazale da se kod bliskih članova porodice žena sa PCOS vrlo često nalazi DM , povišene masnoće u krvi, HTA i kardiovaskularna oboljenja.
DIJAGNOZA PCOS
Postavlja se na osnovu :
-
Kliničke slike
-
Laboratorijskih analiza;
-
a) Hormoni koji se rade 2. ili 3. dana menstrualnog ciklusa. Ukoliko žena ima amenoreju rade se bilo kada. Iz jutarnjeg uzorka krvi se određuju FSH, LH, TSH, prolaktin, estradiol, testosteron, DHEAS, androstenedion, 21OH progesteron i SHBG.
-
b) OGTT sa 75g glukoze i uporednim određivanjem glikemija i insulinemija. Test se radi nakon minumum 3 dana uobičajene ishrane, pacijentkinja ne treba da bude na nekoj dijeti ili da posti i potrebno je da je prošlo 12h od poslednjeg obroka (večera prethodnog dana završena do 20h). Test se radi na prazan stomak, pre testa se ne uzimaju hrana, voda, kafa,… Ako pacijent ima stalnu terapiju, treba da se posavetuje sa svojim lekarom jer pojedini lekovi mogu da utiču na toleranciju glukoze ( oralni kontraceptivi, kortikosteroidi, estrogen, beta-blokatori, salicilati (uključujući i aspirin), tiazidni diuretici, triciklični antidepresivi, atipični antipsihotici, litijum, fenitoin,…)
-
Ultrazvučnog pregleda jajnika, a prema proceni lekara i UZ abdomena.
Na osnovu svih rezultata, isključuju se druga oboljenja koja mogu da daju sličnu kliničku sliku (hipotireoza, hiperprolaktinemija, tumori jajnika i nadbubrežnih žlezda).
STANJA I KOMPLIKACIJE UDRUŽENE SA PCOS
U PCOS zbog poremećene ovulacije, najčešće postoji neplodnost ili infertilitet.
Kasnije tokom života, povećan je rizik za razvoj karcinoma endometrijuma (materične sluzokože). Zatim gojaznost, koja pogoršava insulinsku rezistenciju i povećava rizik od razvoja šećerne bolesti (Diabetes mellitus typ 2- DM II) i povišenog krvnog pritiska (HTA) što dovodi do češće pojave kardiovaskularnih oboljenja (angina pectoris, srčani udar, moždani udar,…). Isto tako i poremećaj masnoća u krvi (sa porastom ukupnog i „lošeg“ LDL holesterola, porastom triglicerida i padom HDL ili „dobrog“ holesterola) povećava kardivaskularni rizik. Promene u pigmentaciji kože (tamne mrlje koje se javljaju u pregibima kože vrata, pazuha i prepona- acanthosis nigricans) uvek su znak insulinske rezistencije. Žene sa PCOS iamju povišen rizik i za razvoj šećerne bolesti u trudnoći (gestacijski diabetes mellitus-GDM).
TERAPIJA PCOS
Zavisi pre svega od godina žene i od toga šta je za nju prioritet ( da li je potrebno izazvati menstruaciju, lečiti neplodnost, maljavost, gojaznost i poremećaje glikoregulacije).
Za sve žene sa PCOS važi redovna fizička aktivnost, adekvatna ishrana i prestanak pušenja (ako je žena pušač).
Lečenje primarne amenoreje zahteva blisku saradnju pacijentkinje, endokrinologa i ginekologa. Mogu se dati određeni oralni kontraceptivi, ali ponekad terapiju treba započeti primenom metformina. Preciznu terapiju za svaku pacijentkinja posebno određuje lekar.
Lečenje hirzutizma (maljavosti) svim raspoloživim dermatološkim postupcima (laserska fotoepilacija, uklanjanje dlake elektrokauterom, voskom, pincetom,…) i u saradnji sa endokrinologom primena određenih oralnih kontraceptiva i pojedinih diuretika.
Ako je u pitanju lečenje neplodnosti , onda je neophodna endokrinološka priprema (sniženje nivoa androgena u krvi, regulacija gojaznosti, poremećaja glikoregulacije i masnoća u krvi). Ukoliko nije došlo do spontane trudnoće, potrebna je konsultacija ginekologa specijalizovanog za vantelesnu oplodnju i dalje lečenje steriliteta metodama asistirane fertilizacije.
Prof dr Snežana Đurica
Ordinacija Thyreo Medicus