Trovanje hranom je često, posebno tokom letnjih meseci. Ono se najčešće dešava u uslovima kolektivnog smeštaja, vrtićima, školama, na đačkim ekskurzijama i restoranima brze hrane. Međutim, treba imati u vidu da je svaka kuhinja mogući izvor trovanja, naročito tokom leta zbog visoke spoljašnje temperature. Tada su namirnice podložnije kvarenju, a toplota pogoduje razmnožavanju mikroorganizama.
Deca svih uzrasta mogu da budu ugrožena, a posebno je opasno kada su u pitanju mala deca i odojčad, kao i imunološki kompromitovani pacijenti. Tada je trovanje hranom mnogo više od bezazlenog problema.
Najčešći uzročnici trovanja su bakterije i njihovi toksini, ali to mogu da budu i virusi i paraziti. Najčešće se radi o salmoneli (Salmonella enteritidis), koja se razmožava u sirovom živinskom mesu i jajima. Pored toga, može se javiti i stafilokokno trovanje hranom (Staphilococcus aureus), koje se odlikuje brzim nastankom simptoma i znakova, 30-40 minuta od unosa zaražene namirnice. Uzročnik takođe može biti i toksigena E.coli, Clostridium difficile, Campilobacter, potom norovirus, ali i druge bakterije i virusi. Treba imati u vidu da hrana kontaminirana ovim mikroorganizmima najčešće nema spolja vidljive znakove kvarenja, što povećava mogućnost neprimetne zaraze.
Simptomi trovanja hranom su katakteristični, ali mogu biti različitog stepena, od blagih do veoma teških. Javljaju se bolovi i grčevi u trbuhu, mučnina, povraćanje i proliv koji je najčešće vodeni, ali nekada i sa pojavom sveže krvi. Trovanje hranom je često praćeno i povišenom telesnom temperaturom i malaksalošću. Međutim, u nekim slučajevima, klinička slika može da bude mnogo teža sa neurološkim simptomima: otežanim govorom, gutanjem, vrtoglavicom, jakom glavoboljom, grčevima u mišićima, poremećajem vida, a nekada i dečjim frasom.
Kada je u pitanju dete koje uporno povraća, ima dijareju i povišenu telesnu temperaturu, ključni problem je dehidracija. Stoga je terapija obavezna i neophodna. U lakšim slučajevima trovanja rehidracija može da se obavi i unošenjem tečnosti na usta, odnosno pojenjem deteta. Preporuka je 2-5ml rehidracionog rastvora ili razblaženog soka od jabuke na svakih 5 minuta. Međutim, ukoliko to nije moguće, onda se pacijent intravenski rehidrira, odnosno prima infuziju u cilju nadoknade tečnosti.
Kod nas, na Univerzitetskoj dečjoj klinici, se pored standardne intravenske rehidracije kod ovakve dece koja uporno povraćaju, primenjuje i lek Ondansetron intravenskim putem. Ovaj lek koči aktivnost centra za povraćanje i omogućuje uspostavljanje bržeg neometanog unosa hrane i tečnosti na usta.
Nakon stabilizacije stanja deteta, potrebna je dijeta, odnosno takozvana „lakša“ ishrana, što podrazumeva unos lako svarljivih namirnica: čaj, supa, bareni krompir i pirinač, dvopek i sl.
Uvek treba da se pažljivo biraju bezbedne namirnice za ishranu deteta, uz odgovarajuće higijenske mere. Čest problem je neodgovarajuće čuvanje i priprema hrane, naročito tokom letnjih meseci. Na prvom mestu treba izbegavati nedovoljno termički obrađeno meso i jaja, kao i mleveno meso koje je tokom procesa obrade prošlo kroz ruke većeg broja ljudi. Takođe, velika opasnost su i poslastice napravljene od sirovih jaja: torte, kolači, sladoled, kremovi, kao i majonez.
Podsećamo roditelje da ne zaboravljaju da pogledaju na ambalaži važeći rok upotrebe namirnica koje kupuju, kao i da ne kupuju namirnice sa oštećenom ambalažom.
Izvor: tirsova.rs
