Ivana M. iz okoline Smedereva nam se požalila

Ivana je majka šesnaestogodišnje devojčice. Pisala nam je o njenom problemu sa svojom jedinicom. Naime, u toku jedne žučne svađe majke i ćerke, devojčica je priznala da joj je najbolja drugarica, zapravo devojka.

– Ja se zovem Ivana M. i iz okoline Smedereva sam. Samohrana majka sam devojčice koja ima šesnaest godina i ona pohađa srednju školu u Beogradu. Tamo joj plaćam stan u kom živi sa najboljom drugaricom. Njih dve se druže od malih nogu i nerazdvojne su. Išle su zajedno i u vrtić i osnovnu i sada u srednju školu. Idu zajedno u odeljene i prosto, ne odvajaju se. Meni ovo nije bilo čudno, niti sam razmišljala da njih dve imaju nešto više od prijateljstva. Ali jednog dana, posle naše svađe se sve promenilo.

Ćerka je došla kući na vikend, a njena drugarica je ostala u Beogradu. Ona je bila vidno uznemirena i veoma osetljiva na svako pitanje. Osetila sam da nešto nije kako treba. Kada sam je upitala: “Da li je sve u redu”, ona je počela da viče na mene i započele smo svađu. I to je trajalo dok u jednom momentu nije briznula u plač i rekla mi kako joj je Jovana devojka i kako su se posvađale i možda raskinule.

Ja sam nemo stajala i posmatrala svoje dete kako se lomi preda mnom. Nisam znala šta da joj kažem, nisam znala kako da joj pomognem. U grlu mi je stajala knedla i nisam mogla do vazduha da dođem. U glavi mi je samo odzvanjalo: “Ivana, tvoja ćerka je lezbejka”.

Sekunde su trajale večno. Nekako sam se pribrala i pokušala dete da utešim. Ali mi je došlo i u isto vreme da je izbacim iz kuće.

Ne mogu da verujem da se ovo meni dešava. Ćerka se ubrzo vratila za Beograd i nismo imale dublju konverzaciju o svemu ovome.

Ja ne znam kako da se ponašam prema njoj sada. Imam neku strašnu averziju prema rođenom detetu. Ne znam da li joj je ovo prolazna faza ili je Beograd pokvario. Šta ako ona stvarno voli žene? Kako ću da se operem kod rodbine i prijatelja. Šta da kažem kumovima? Jednostavno, ne mogu ovo da prihvatim.

Potrebna mi je pomoć. Kako ovo da prebrodim? Ja u oči ne mogu da je pogledam, ni glas da joj čujem.

U emisiji „Agape“ voditelja i autora Aleksandra Gajšeka, veliki i genijalan mislilac, lekar, psihijatar Vladeta Jerotić govorio je o volji i samovolji. Rekao je da ako je čovek samovoljan zbog toga može da strada. Ali, ako se nađe balans između samovolje i inferiornosti, to je zdravlje. Voditelj Gajšek ga pita, kako naći taj balans?

„Samovolja i svojevolja nije isto. Čovek treba da bude svojevoljan ali ne samovoljan. Samovoljan – ostaje ona tvrdoglavost celog života koja se ne koriguje, jer je u detinjstvu bila gušena. Rodi se tvrdoglavo dete, sa svojim prkosom, ne mora sve da bude posledica rđavog vaspitanja. Roditelji moraju da vide to – kod nekog deteta koje je pasivno i „mekano“, jačaj mu volju, jačaj mu samosvest, a kod tvrdoglavog smanjuj, ali postepeno…

Čovek je inferiorno, slabo biće po Alfredu Adleru. Težnja ka moći kod čoveka, težnja ka vlasti – to traje neprekidno. Dete već u ranom detinjstvu ima potrebu da gospodari roditeljima, ako mu to dopuste – posle će mu to biti normalno, težiće ka vlasti, da bude šef. I to u bilo kojoj oblasti – šef bolnice, šef fabrike, politika naravno.

„Čovek je inferiorno, slabo biće po Alfredu Adleru.“

Težnja ka moći je najjača. Nasuprot ove opasne težnje ka moći, koja je urođena, kod čoveka postoji težnja ka znanju i saznanju. Težnja ka moći je posledica inferiornosti. Inferiornost ružno zvuči, ali Adler kaže da je svako dete slabo, i ono ima potrebu za zaštitom i sigurnošću. Ko će mu to dati – daju mu roditelji. A roditelji… nisu ni sami sigurni. Ali, bar neka postoji relativna sigurnost. Otac i majka (muž i žena) su sigurniji kada su zajedno, nego kada su sami.

Čovek je slabo biće, i iz te slabosti čovekove proizlazi sve ovo – potreba za vlašću, potreba za moći, pravi se važan, a nikad nije dovoljno siguran… Slabost se ne sme precenjivati niti potcenjivati.

Siguran sam da sam nesiguran – jer sam smrtno biće, jer svaki naučnik zna da može da se koriguje naučno otkriće. Kao što je korigovan Kopernik, korigovan, ne odbačen, Njutn, Ajnštajn… Umetnik takođe, stvara velika umetnička dela pa nije siguran kako će da izađe iz njega to što treba da kaže. Dostojevski kaže: „Ja mucam kad pišem.“

Veliki naučnici, veliki umetnici, veliki filozofi znali su da su nesigurni… jer je čovek slabo biće, opet ponavljam. To je paradoks, i to nije tako lako reći.“

Izvor: bizlife.rs

Sjajna akcija za sve đake prvake u Novom Sadu.

Septembar je na vratima i hiljade glavica sprema se da krene na put znanja. U nove pobede mnogi od njih ulaze sa novom frizurom.

Pošto opremanje đaka prvaka nije lako, City radio odlučio je da pomogne tako što će ulepšati 1. septembar.

– Organizovali smo besplatno šišanje ili pravljenje frizure za sve đake prvake u frizerskim salonima u Novom Sadu koji slušaju City radio. Našoj akciji pridružilo se desetak frizerskih salona. Spisak frizerskih salona u kojim se besplatno šišaju đaci prvaci nalazi se na društvenim mrežama i na sajtu City radija, a informacije možete čuti i na ovom radiju tokom dana – navodi se u saopštenju.

Ako imate đaka prvaka i želite da ga obradujete novom frizurom, potrebno je samo da odete u salon na kom je istaknut plakat, u periodu od 28. avgusta do 3. septembra, prenosi Moj Novi Sad.

Pored ružnih vesti koje svakodnevno stižu sa svih strana, neko se ipak pobrinuo za lep početak školske godine i novog životnog razdoblja.

Ruski naučnici pronašli su način da istovremeno dijagnostikuju i leče rak, a novi metod podrazumeva korišćenje nanočestica silicijuma za otkrivanje i uništavanje ćelija raka uz pomoć ultrazvuka, ne šteteći zdravim ćelijama.

„Pronašli smo `blaži` režim terapijskog dejstva na ćelije raka koji ne dovodi do masovnog uništavanja ćelija, ali, sudeći po svemu, dolazi do uništenja pre svega unutarćelijskih organela nanočesticama“, rekao je Andrej Sviridov sa Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“.

Naučnik je istakao i da ovaj metod dovodi do jačeg terapeutskog efekta, piše „Sputnjik“.

Sviridov i njegove kolege, koji rade pod rukovodstvom profesora Viktora Timošenka, sada su stvorili posebne nanočestice od silicijuma, obložene specijalnim sastavom polimera, koji mogu istovremeno da se koriste i za izučavanje i za „ubijanje“ raka, uz pomoć ultrazvuka.

Glavni problem ovakvih metoda u lečenju raka, kažu naučnici, dosad je bio taj što ultrazvuk i nanočestice koje apsorbuje često deluju neselektivno i uništavaju ne samo tumore, već i zdrave ćelije. Osim toga, takve nanočestice se veoma brzo rastvaraju u organizmu, što ne dozvoljava naučnicima da ih izuče zbog njihove nedugovečnosti i toksičnosti.

Ruski stručnjaci sa „Lomonosova“ sada su rešili taj problem, i to tako što su nanočestice od poroznog silicijuma obložili slojem dekstrana, biopolimera iz molekula glukoze. Takve čestice, kako ističu biolozi, ne samo da se sporije razlažu u poređenju sa njihovim „golim“ pandanima nego i svetle kada se ozrače ultraljubičastim zracima, što omogućava da se tkiva i ćelije izučavaju.

Ove čestice naučnici su ispitali na kulturama ćelija raka na ljudskom grkljanu, i to tako što su ga zračili ultrazvukom u prisustvu i odsustvu nanočestica.

Eksperimenti su pokazali da „čist“ ultrazvuk ne deluje na ćelije raka, dok ih u kombinaciji sa nanočesticima pažljivo ubija.

Osim toga, te nanočestice, kako ističu naučnici, mogu da se koriste za dostavu leka i drugih molekula u zdrave ćelije ili ćelije raka.

Zagrejavanje pomoću ultrazvuka ili radio-talasa će, kako navode, molekule leka učiniti pokretljivijim, a samim tim to će ojačati njihovu efikasnost.

Ovaj pravac na kom rade naučnici naziva se teranostika, a termin sastavljen od reči „terapija“ i „dijagnostika“ i označava proces istovremene dijagnostike bolesti i njenog lečenja.

Teranostika se, između ostalog, primjenjuje u otkrivanju i lečenju više vrsta onkoloških bolesti pomoću nanočestica, napunjenih lekom i ciljano „ubrizganih“ u ćelije raka.

Međutim, ne bi trebalo očekivati da nanočestice uđu u medicinsku praksu danas ili sutra, jer predstoji niz kliničkih ispitivanja na životinjama i ljudima.

Na to se mogu „potrošiti“ i godine, a takva ispitivanja se ne završavaju uvek pozitivno.

Izvor: n1info.rs