Ovaj sindrom ima za posledicu da osoba kojoj se dešava čuje gromovito snažne glasove kad legne da spava ili kad se probudi. Zamislite zvukove eksplozije, pucnjeva i objekata koji padaju na zemlju.

Može da vam se učini da buka nastaje u spavaćoj sobi, pa čak i u njenoj/njegovoj glavi.

Naučnici ne znaju tačno kako tačno nastaje sindrom eksplodirajuće glave,ali jedna popularna teorija uključuje moždano stablo.

Obično kada osoba legne da spava, mozak prolazi kroz nekoliko serija koraka da bi se skroz ugasio i zaspao.

Jedan korak uključuje isključivanje moždanih ćelija koje su odgovorne za zvuk.

Međutim, umesto gašenje, sve ove moždane ćelije se uključuju rezultirajući time da osoba čuje iznenadne, glasne zvukove u glavi.

Izvor: nationalgeographic.rs

Ono što je potrebno na samom početku naglasiti da varikozne vene nisu samo estetski problem, već kao posledica zanemarivanja i progresije bolesti postaju značajan medicinski problem.

Kao posledica nelečene venske bolesti dolazi do pojave nekoliko značajnih komplikacija:

Tromboza i zapaljenje površnih vena (Thrombophlebitis superfitialis)

Poseban medicinski problem koji može da životno ugrozi pacijenta predstavlja nastanak tromboze u površnom venskom sistemu sa znacima zapaljena, tkz. tromboflebitis, koji se javlja u oko 50% pacijenata sa nelečenim površnim proširenim venama.

Tromboza dubokih vena i Plućna embolija

Tromboflebitis može u 5-15% pacijenata može dovesti do tromboze dubokog venskog sistema najčešće preko insuficijentnih perforantnih vena. Kao posledica migracije tromba može nastati plućna embolija koja predstavlja potencijalnu fatalnu komplikaciju. Takođe, rizik od tromboze dubokih vena je tri puta veći u pacijenata sa proširenim venama u odnosu na opštu populaciju.

Pucanje proširenih vena- Ruptura varikoziteta

Predstavlja komplikaciju dugogodišnje venske bolesti koja nastaje kao posledica minimalne traume, npr. češanja koja dovodi do ozbiljnog i po život ugrožavajućeg krvarenja. Prvu pomoć se se sastoji u snažnom pritisku na mestu krvarenja i podizanju noge, a blagovremena operacija sprečava ovu po život opasnu komplikaciju.

Venski ulkus (Ulcus Cruris)

Venski ulkus (ulcus venosum) predstavlja jednu komplikovanih posledica venske bolesti i terminalnu promene kože i potkože u smislu pojave rane koja ne zarasta. Uglavnom se javljaju sa unutrašnje strane donjeg dela potkolenice i predstavljaju veliki socijalni i zdravstveni problem. Pre samog nastanka rane dolazi do promene boje kože u smislu tamne prebojenosti, svraba, otoka oko gležnja (koji se u početku javlja u večernjim satima) kao i zadebljanja i zapaljena kože i potkože u smislu hipostatskog dermatitisa. Takođe rana  najčešće nastaje kao posledica češanja promene na nozi koja je nastala zbog venske bolesti. Bolest se komplikuje infekcijom rane i nepodnošljivim bolovima.

Izvor: poliklinikajatros.rs

U poslednje vreme vam se dešava da iznenada izgubite dah, pa onda počinjete ubrzano da dišete i srce vam brže lupa, a pritom vas boli u predelu grudnog koša. Ove kratkotrajne epizode, koje prati iskašljavanje sukrvice ili krvi, ponavljaju se već neko vreme i počeli ste da osećate strah. To nije bez razloga i trebalo bi da se što pre obratite lekaru, jer navedeni simptomi ukazuju na mogućnost da ste oboleli od plućne embolije.

Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog, objašnjava da ova bolest može biti vrlo opasna jer često opterećuje srce, zbog čega može doći i do smrtnog ishoda ukoliko se simptomi ne prepoznaju na vreme.

– Plućna embolija označava začepljenje plućne arterije ili neke od njenih manjih grana usred postojanja tromba odnosno ugruška. Tromb sa periferije putem venske krvi dospeva u srce, a odatle u takozvani mali krvotok, gde zapuši jednu ili više arterija pluća – kaže naša sagovornica i dodaje da plućnu emboliju mogu izazvati krvni ugrušci, masne kapljice, vazduh odnosno gasovi, strana tela, bakterije, paraziti i ćelije tela, ali bolest najčešće uzrokuju trombovi koji se stvaraju u dubokim venama nogu i karlice.

– Najčešći faktor rizika za stvaranje ugrušaka u venama donjih ekstremiteta je dugotrajna imobilizacija, odnosno dugotrajno sedenje i ležanje nakon preloma nogu, kuka ili većih povreda, kao i nakon operacija, naročito reproduktivnih organa, operacija creva, bešike, prostate – objašnjava dr Jovanović i dodaje da se u tim slučajevima plućna embolija manifestuje kada dođe do infekcije, pa se pacijent javlja lekaru zbog zapaljenja pluća ili plućne maramice.

Ona kaže da su plućne embolije uglavnom manjeg obima i da najčešće prolaze bez simptoma, ili s minimalnim simptomima. Međutim, ukoliko se pacijent guši i iskašljava krv, može doći i do trenutne smrti, jer je došlo do embolije plućnog arterijskog stabla, koja može izazvati i akutni zastoj rada srca.

Lečenje

Prof. dr Dragana Jovanović kaže da se za smanjenje bolova u grudnom košu pacijentima daju analgetici, a za smirenje sedativi, dok je kod nekih neophodno uključiti i terapiju kiseonikom.

– Takođe je neophodno da se u terapiju uključe i trombolitici, koji pospešuju razbijanje ugrušaka, kao i kardiotonici. Kod nekih pacijenta jedini način izlečenja je hirurško odstranjivanje plućne embolije – navodi ona.

Prevencija

Prema rečima prof. dr Dragane Jovanović, prava i dovoljna preventiva u većini slučajeva jeste normalna telesna težina, kretanje, bavljenje sportom.

– Time se održava dobra cirkulacija u venama nogu i karlice i sprečava se formiranje tromba ili ugrušaka, koji su ishodište kasnijih plućnih embolija – savetuje Jovanovićeva.

Izvor: .kurir.rs

Kao posebna bolest razočaranih turista spominje se Pariski sindrom. Stručnjaci tvrde da poremećaj koji se manifestuje kao žestok napad gneva izaziva sukob između velikih očekivanja i brutalne stvarnosti u francuskoj prestonici.

Mnogi turisti se razočaraju kada nakon dugog maštanja dođu na željeno mesto i shvate da je u stvarnosti potpuno drugačije. Reč je o poremećaju, tačnije nervnom slomu, zbog kog desetine Japanaca godišnje iz “Grada Svetlosti” mora biti vraćeno u domovinu pa japansko predstavništvo u Francuskoj ima čak i dežurni telefon na kom se pruža pomoć obolelim sunarodnjacima.

Svaki život počinje u njoj, fetus do 24. nedelje trudnoće samo u njoj može da preživi. Reč je, naravno, o materici. A šta zapravo znamo o ovom malom, a tako važnom unutrašnjem organu, šta se s njim događa za vreme trudnoće, a šta posle, kako beba stane u tu vrećicu, od čega ona oboleva, kako je sačuvati zdravom?

O tome smo razgovarali sa prim. dr Božicom Fatović, specijalistom ginekologije i akušerstva.

Materica, odnosno uterus, kako glasi njeno latinsko, time i medicinsko ime, kaže doktorka, smeštena je u sredini male karlice, između mokraćne bešike i rektuma. Šuplja je, kruškolikog oblika. Kada je u normalnom položaju, što, nažalost, nije uvek slučaj, telom je okrenuta napred, uskim delom grlića prema završnom delu debelog creva, dok je dnom oslonjena o mokraćnu bešiku.

Zbog trudnoće se poveća i do 4.000 puta

Drugo stanje za nju je drugo sve, druga težina, druga veličina, a time i nešto drugačiji položaj u stomaku.

– Pre trudnoće materica je obično teška od 40 do 50 grama i velika je otprilike kao kokošije jaje. Tokom trudnoće njena težina se postepeno povećava i zna da dosegne i do kilogram. Prilagođavajući se plodu koji raste i obezbeđujući mu prostor za život, materica se enormno širi, pa se za devet meseci trudnoće njena zapremina poveća i više od 4.000 puta – objašnjava dr Fatović i dodaje da ona postepeno, kako plod raste, izlazi iz male karlice i prelazi u trbušnu duplju. Većim tokom trudnoće dno materice se nalazi u visini pupka, kasnije dođe na dve trećine rastojanja između pupka i rebarnih lukova, zatim se nalazi u visini rebarnih lukova, a pred porođaj, zbog spuštanja ploda prema maloj karlici, i dno materice se spušta, i to na polovinu rastojanja između pupka i rebarnog luka.

Posle porođaja skuplja se u loptu

Svoju prvobitnu težinu dostiže tek na kraju babinja, dakle, od šest do osam nedelja posle porođaja.

Šta se još događa s matericom posle porođaja? Odmah nakon porođaja, kaže doktorka, ona se skuplja u oblik čvrste lopte i spušta ispod visine pupka. Međutim, stegnutost materičnih mišića donekle popušta i slabi, tako da se ona u prva 24 sata posle porođaja nalazi na visini do dva prsta iznad pupka.

– To naizmenično skupljanje i opuštanje materice u prvim danima babinja praćeno je izbacivanjem krvi, pri čemu žena može da oseti neprijatnost u vidu bolova. To u našem narodu zovu „grize“. Desetog dana posle porođaja materica se vraća u malu karlicu – objašnjava dr Fatović.

Od čega najčešće oboleva

Najčešće bolesti materice su karcinom grlića i same materice, miomi, zatim ispadanje materice. Veoma veliki problem vezan za matericu jeste i vanmaterična trudnoća, koja nastaje kada se oplođeno jajašce umesto u materici usadi van materične šupljine. Ova trudnoća ne može da se iznese do kraja.

Jajnici su fabrika jajnih ćelija

Jajnici se formiraju već u sedmoj nedelji razvoja embriona u materici. U njima se proizvode jajne ćelije, ali i hormoni estrogen i progesteron. U menopauzi prestaju da proizvode jajne ćelije i time je završen reproduktivni period žene. Kasnije polako atrofiraju do veličine koštice šljive.

Zavaljena materica

Normalno je da se dno materice naslanja na zadnji zid mokraćne bešike, međutim, ono je često okrenuto unazad, prema debelom crevu, i tada govorimo o zavaljenoj materici.

– To je relativno čest problem kod žena. Kod nekih ne izaziva nikakve tegobe, dok kod drugih može da bude praćen bolnim menstruacijama. Zavaljena materica može, ali ne mora, da bude prepreka ostajanju u drugom stanju i iznošenju trudnoće – kaže dr Fatović i ukazuje da je ipak kod žena sa zavaljenom matericom sterilitet češći nego kod žena čija je materica u normalnom položaju.

Kancer se otkriva Papa testom

Papa test je pregled kojim se prekancerozna i kancerozna stanja grlića materice otkrivaju u ranoj fazi. Radi se tako što ginekolog uzme bris s prednje i zadnje strane grlića i iz kanala grlića za citološki pregled. Bris se zatim razmazuje po staklu i pod mikroskopom se traže abnormalne promene

Izvor: zena.blic.rs

Folie a deux je u doslovnom prevodu “ludost u dvoje” ili inducirana psihoza. U praksi, nastaje tako što jedna psihički poremećena i dominantna osoba inducira svoje patološke ideje i ponašanje na onu drugu, zdravu i submisivnu. Događa se da dvoje emotivno vrlo bliskih ljudi, kada se jedno od njih razboli, posle određenog vremena, počinju u potpunosti deliti iste sumanute ideje, fanatična uverenja, fobije ili psihopatsko ponašanje, deluzije i paranoje.

Ljudi širom sveta svakodnevno obolevaju od hrane koju pojedu, a više od 250 poznatih bolesti prenosi se hranom.

Bolesti koje se prenose hranom su bolesti koje nastaju kao posledica konzumiranja kontaminirane hrane. Hrana je kontaminirana ukoliko su u njoj prisutni patogeni mikroorganizmi i/ili njihovi toksini.

Nakon konzumiranja kontaminirane hrane do pojave prvih simptoma bolesti može da prođe od nekoliko časova do nekoliko dana, što zavisi od odbrambenih snaga organizma i od količine mikroorganizama koji su uneti u telo. Mesto ulaska patogenih mikroorganizama i/ili njihovih toksina je sluzokoža želuca i creva, pa se kod većine bolesti koje se prenose hranom javljaju mučnina, povraćanje, stomačni grčevi i proliv.

Iako svako može da se razboli, posebno osetljive grupe su novorođenčad i odojčad, trudnice, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom.

Koje su najčešće bolesti koje se prenose hranom?

U našoj zemlji najčešće dijagnostikovane bolesti koje se prenose hranom su salmoneloze, kampilobakterioze, stomačni grip i stafilokokno trovanje hranom.

Salmoneloze uzrokuju bakterije iz roda Salmonella, koje su prisutne u crevnom traktu ptica, gmizavaca i sisara. Ove bakterije prenose se na ljude preko hrane životinjskog porekla. Salmoneloza se manifestuje povišenom temperaturom, prolivom i stomačnim grčevima. Kod osoba sa postojećim hroničnim oboljenjem ili oslabljenim imunim sistemom, može doći do pojave komplikacija u vidu prelaska mikroorganizama u krv (septikemija).

Kampilobakteriozu izazivaju bakterije iz roda Campylobacter. Simptomi bolesti su povišena temperatura, proliv i stomačni grčevi. Kampilobakter je prirodni stanovnik creva zdravih ptica, i sirovo živinsko meso obično sadrži ovu bakteriju. Konzumiranje nedovoljno termički obrađene piletine, ili hrane kontaminirane preko piletine (preko kontaminiranih površina u klaonicama) je najčešći izvor i put prenosa kampilobakterioze.

Stomačni grip je uzrokovan norovirusima. Ovo oboljenje se javlja vrlo često, ali se teško dijagnostikuje. U kliničkoj slici dominira povraćanje, a oboljenje prolazi u roku od dva dana. Rezervaor zaraze je čovek.

Stafilokokno trovanje hranom je intoksikacija, koja nastaje kao posledica prisustva stafilokoka i/ili njihovog toksina u hrani. Simptomi bolesti su mučnina, grčevi i povraćanje. Rezervoar zaraze je čovek.

Botulizam je teško trovanje toksinom koji produkuje bakterija Cl. Botulinum u kontaminiranoj hrani. Prvi simptomi bolesti obično su oštećenje vida (zamućen vid ili dvoslike), otežano gutanje i sušenje usta, a nekada i povraćanje i opstipacija. Cl. Botulinum stvara spore koje su prisutne u zemlji, a izvor i put prenošenja su uglavnom konzervirana hrana, kobasica, dimljeno ili usoljeno meso. Oporavak može da traje mesecima.

Kako se bolesti koje se prenose hranom dijagnostikuju?

Dijagnoza bolesti koje se prenose hranom postavljena na osnovu kliničke slike se potvrđuje specifičnim laboratorijskim testovima. Bakterijski uzročnici ovih oboljenja uglavnom se izoluju iz stolice ljudi, dok se paraziti uočavaju mikroskopskim pregledom uzorka stolice. Kada je u pitanju stomačni grip, laboratorijska dijagnostika norovirusa nije rutinska, pa se ovi uzročnici teško dokazuju.

Da bi se dijagnoza ovih bolesti postavila, neophodno je da se obolele osobe jave svom ordinirajućem lekaru. Međutim, mnoge obolele osobe se ne javljaju lekaru za pomoć, tako da veliki broj ovih bolesti ostane neprijavljen.

Kako se leče bolesti koje se prenose hranom?

Terapija zavisi od simptoma bolesti i od težine kliničke slike obolele osobe. Ugalvnom se sprovodi simptomatska terapija u vidu nadoknade tečnosti i mineralnih materija, mirovanja i upotrebe probiotika za regulaciju crevne mikroflore (ako se pojavi visoka telesna temperatura i krv u stolici, treba izbegavati upotrebu probiotika).

U slučaju teže kliničke slike bolesti, lekar može da prepiše antibiotike prema laboratorijskom nalazu, i tada je neophodno antibiotsku terapiju sprovesti do kraja.

Kada obavezno treba potražiti pomoć lekara?

Lekaru se obavezno treba obratiti u slučaju pojave:

• Visoke telesne temperature.

• Krvi u stolici.

• Upornog povraćanja, koje onemogućava zadržavanje tečnosti.

• Znakova dehidratacije, kao što su smanjeno izlučivanje urina, suva usta i grlo i osećaj slabosti prilikom stajanja

• Proliva koji traje duže od tri dana.

Kolika je učestalost javljanja bolesti koje se prenose hranom?

Godišnje se u Republici Srbiji kroz zakonom propisan epidemiološki nadzor registruje između 20.000 i 25.000 slučajeva obolevanja od bolesti koje se prenose hranom.

Šta su epidemije bolesti koje se prenose hranom i zašto se javljaju?

Epidemija bolesti koja se prenosi hranom nastaje kada grupa ljudi konzumira istu kontaminiranu hranu, pa se dve ili više osoba razboli. Kod nas se najčešće registruju male porodične epidemije. Epidemija bolesti koje se prenose hranom otkriva se na osnovu povećanog broja obolelih ili na osnovu podataka o zajedničkoj izloženosti kontaminiranoj hrani.

Istraživanje epidemije sprovode epidemiolozi u cilju kontrole i suzbijanja epidemije, kao i sprečavanja ovakvih događaja ubuduće. Istraživanjem se utvrđuje ko, gde i kada je oboleo ili je bio izložen kontaminiranoj hrani i uzimaju se uzorci za laboratorijsko ispitivanje.

Kako dolazi do kontaminacije hrane?

Mikroorganizmi se nalaze svuda oko nas, tako da od polja do stola hrana može da se zagadi u svakom trenutku – tokom uzgoja, pripreme, obrade, čuvanja, distribucije.

Mnogi prouzrokovači bolesti koje se prenose hranom prirodni su stanovnici crevnog trakta životinja koje se uzgajaju za ljudsku upotrebu, i tada govorimo o primarnoj kontaminaciji. Voće i povrće može da se kontaminira ukoliko se za zalivanje upotrebljava zagađena voda ili se koristi prirodno đubrivo.

Pored toga, hrana može da bude i sekundarno, naknadno kontaminirana na više načina. Na primer, hranu može da kontaminira osoba koja njom rukuje, ukoliko ne vodi računa o ličnoj higijeni. Voće ili povrće može da bude kontaminirano sokovima svežeg, sirovog mesa, ako se za obradu ovih namirnica koriste iste radne površine ili pribor, koje se ne peru deterdžentom i vodom prilikom prelaska sa jedne na drugu vrstu namirnica. Termički obrađena hrana smatra se bezbednom. Međutim, kuvana hrana može naknadno da se kontaminira, ako dođe u kontakt sa sirovim namirnicama, što se naziva unakrsna kontaminacija.

Ukoliko dođe do kontaminacije hrane, vrlo je bitno kako se njom rukuje u tom slučaju. Bakterije koje prouzrokuju bolesti koje se prenose hranom moraju da se umnože u dovoljnom broju, kako bi mogle da dovedu do infekcije i pojave bolesti. Hrana, naročito životinjskog porekla, vrlo je pogodna sredina za rast i razmnožavanje baketrija u temperaturnom rasponu od 5 do 60ºC. Kao rezultat toga, hrana koja je bila „blago” kontaminirana i ostavljena nekoliko sati na sobnoj temperaturi, postaje izrazito zagađena i nije više bezbedna za upotrebu.

Generalno govoreći, na temperaturi frižidera većina bakterija prestaje da se razmnožava, a visoke temperature prilikom kuvanja uništavaju patogene mikroorganizme. Kada su u pitanju toksini koji pojedine bakterije proizvode, njihova osetljivost na visoku temperaturu varira. Stafilokokni toksin se ne uništava čak ni na temperaturi ključanja, ali srećom opasni botulinski toksin se potpuno inaktivira kuvanjem.

Koja vrsta hrane je posebno pogodna za prenošenje ovih bolesti?

Sirove namirnice životinjskog porekla, kao što su sveže meso, sveža piletina, sveža jaja, nepasterizovano mleko i proizvodi od nepasterizovanog mleka predstavljaju izuzetno pogodnu sredinu za patogene mikroorganizme. Posebno treba naglasiti da veliki rizik po ljudsko zdravlje predstavlja hrana koja potiče od više životinja. Na primer, jedna pljeskavica može da sadrži meso dobijeno od preko stotinu životinja. Jedan omlet u restoranu može da bude napravljen od jaja dobijenih od nekoliko stotina kokošaka. Ili jedna čaša sirovog mleka može da bude poreklom od nekoliko stotina krava. Na taj način, ukoliko je samo jedna životinja bila inficirana, zaraza će se preneti na celu količinu hrane.

Voće i povrće predstavlja poseban problem, jer se uglavnom konzumira u sirovom stanju. Pranjem ovih namirnica može da se smanji broj prisutnih mikroorganizama, ali oni ne mogu u potpunosti da se uklone. Značajnu ulogu u kontaminaciji voća i povrća ima kvalitet vode koji se koristi za njihovo zalivanje i pranje, vrsta đubriva koje se koristi i način čuvanja do konačne upotrebe.

Kako možemo da se zaštitimo od bolesti koje se prenose hranom?

• Pranjem ruku pre, u toku i posle pripreme hrane.

• Temeljnom termičkom obradom mesa, piletine i jaja.

• Upotrebom pasterizovanog mleka.

• Sprečavanjem kontakta sirovih namirnica i termički obrađene hrane.

• Čuvanjem hrane u frižideru.

• Besprekornom čistoćom svog kuhinjskog pribora i radnih površina.

Svetska zdravstvena organizacija dala je pet ključnih pavila za zdravstveno bezbednu hranu

1. Održavajte čistoću

• Obavezno perite ruke nakon upotrebe toaleta, kao i pre i više puta tokom pripreme namirnica.

• Održavajte čistim radne površine, pribor i posuđe.

• Zaštitite hranu od insekata, glodara i drugih životinja.

Patogeni mikroorganizmi koji se nalaze na rukama, krpama za brisanje, sunđerima, priboru za jelo, daskama za sečenje i drugim radnim površinama lako mogu da se prenesu na hranu, što povećava rizik od pojave bolesti koje se prenose putem hrane.

2. Odvojite sveže i kuvano

• Odvojeno pripremajte sirovo meso, ribu i morske plodove od drugih namirnica.

• Odvojeno pripremajte sirove od termički obrađenih namirnica.

• Temeljno perite pribor (noževe, daske) prilikom prelaska sa jedne na drugu vrstu namirnica.

• Sirove i termičko obrađene namirnice čuvajte u posebnim, dobro zatvorenim posudama.

Sirove namirnice, naročito meso, riba i morski plodovi i njihovi sokovi, mogu da sadrže patogene mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice prilikom pripreme i čuvanja.

3. Kuvajte hranu temeljno

• Kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja, ribu i morske plodove.

• Pustite da čorba ili supa proključa. Uverite se da su sokovi iz termički obrađenog mesa ili živine bistri, a nikako ružičasti.

• Temeljno podgrejte termički obrađenu hranu.

Pravilna termička obrada namirnica može da uništi gotovo sve patogene mikroorganizme. Brojna istraživanja su dokazala da kuvanje na temperaturi iznad 70º C uništava bakterije u roku od 30 sekundi, čak i pri visokoj koncentraciji mikroorganizama, čineći hranu bezbednom za upotrebu. Posebnu pažnju prilikom termičke obrade zahtevaju mleveno meso, veliki komadi mesa i živinsko meso.

4. Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama

• Ne ostavljajte kuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

• Sve sirove i termički obrađene namirnice koje se brzo kvare čuvajte u frižideru (na temperaturi do 5ºC).

• Termički obrađenu hranu do serviranja držite na visokim temperaturama (iznad 60ºC).

• Zamrznute namirnice otapajte na temperaturi frižidera.

• Ne čuvajte namirnice predugo, čak ni u frižideru.

Opasna temperaturna zona je temperatura između 5ºC i 60ºC, jer se u ovom temperaturnom okviru mikroorganizmi jako brzo razmnožavaju. Hlađenje ili zamrzavanje hrane ne ubija mikroorganizme, ali ograničava njihov rast. S druge strane, već na temperaturi od 50ºC, većina mikroorganizama se ne razmnožava.

5. Upotrebljavajte higijenski ispravnu vodu i sveže namirnice

• Koristite higijenski ispravnu vodu za piće ili pripremu hrane.

• Birajte sveže i neoštećene namirnice.

• Upotrebljavajte dugotrajne namirnice (pasterizovano mleko, dugotrajne mesne prerađevine).

• Voće i povrće dobro operite pod mlazom vode pre čišćenja ili konzumiranja.

• Obratite pažnju na rok trajanja namirnica

Sirove namirnice, uključujući vodu i led, mogu da budu kontaminirane patogenim mikroorganizmima i hemikalijama. Toksične materije mogu da se stvaraju u oštećenim ili plesnjivim namirnicama. Pranje i ljuštenje voća i povrća smanjuju rizik od nastanka bolesti koje se prenose hranom.

Izvor: apotekakraljevo.rs