Aleksandra je bila naivna devojka koja se udala u pogrešnu porodicu. Njena svekrva je bila svekrva iz pakla, a ovu priču morate da pročitate

Aleksandra bila dete jugoslovenskih imigranata iz radničke klase koji su živeli u predgrađu Vankuvera u Kanadi. 1985. godine ona se takmičila na izboru za Mis Kanade i to ju je lansiralo u sam vrh popularnosti među muškarcima.

“Momci su hrlili kod nje. Bila je visoka, bila je prelepa, mogla je da očara bilo koga”, rekla je njena prijateljica Endži Kasorija.

“Aleks je bila plavuša, lepa, upečatljiva. Imala je zao smisao za humor.”

Aleksandra je imala 20 godina kada se zaposlila kao stomatološka asistentkinja, ali je i dalje živela sa roditeljima sa kojima je bila veoma bliska. Ona i njena majka su imale jedan hobi – svake nedelje bi išle u obilazak kuća koje su bile na tržištu prodaje, maštajući tako da će jednog dana moći da kupe neku od njih.

Dok su jedne nedelje stajale u dvorištu jedne od tih kuća na prodaju i pričale nešto na Hrvatskom, jedna žena im je prišla, obrativši im se na Hrvatskom rekla je:

“Ja sam Jelka Pešić.”

Punačka mala žena, srdačnog osmeha počela je da priča sa majkom i ćerkom govoreći im da ima isti hobi kao i njih dve, da njen muž i sin drže automehaničarsku radnju i da Aleksandra dođe kod njih kad god poželi. Jelka se čak i našalila da su Aleksanda i njen sin Džo “kao stvoreni jedno za drugo”.

Kada je videla da je Aleksandri neprijatno zbog te situacije, povukla se dajući joj samo vizit kartu automehaničarske radnje.

Nakon nekoliko meseci Aleksandri je zaista bio potreban majstor, pa je otišla kod Džoa Pešića, Jelkinog sina koji je tada imao 27 godina.

Džo je zaista bio “kao stvoren” za Aleksandru i njih dvoje uskoro započinju vezu.

“Uvek se pojavljivao sa cvećem, vodio ju je u najlepše restorane. Džo je imao motocikl pa su se često vozili”, ispričala je kasnije Aleksandrina drugarica.

Nakon pra meseci zabavljanja, Džo je zaprosio Aleksandru a niko srećniji nije bio od Jelke.

Ali tu počinju da se naziru prvi problemi. Jelka je htela da se pita za sve. U sve se uplitala. Ona je znala bolje koliko gostiju treba da pozovu na svadbu, kakvu venčanicu Aleksandra da nosi, koje običaje da poštuju…

To je Aleksandri bio prvi signal da nešto nije kako treba, ali venčanje je ipak održano 11. juna 1988. godine.

Međutim, umesto da popusti – Jelka je još više pritiskala mladi par, pogotovo Aleksandru namećući joj svoje stavove vezane za brak i bračni život. I taman kada je Aleksandri svega bilo dosta, Jelka i njen muž su mladom paru dali ponudu koja se ne odbija – dali su im pozamašnu sumu novca da kupe kuću koja se nalazila u njihovom komšiluku.

Jelka je sada bila još bliže paru i još ih je više kontrolisala. Ona je bila osnovni i najveći problem koji je stajao između Aleksandre i Džoa.

1989. godine Aleksandra i Džo dobijaju bebu Brendona. To pokreće lavinu negativnih dešavanja između svekrve i snajke. Jedne večeri Jelka je došla da pričuva bebu dok su Aleksandra i Džo u gradu. Insistirala je da detetu skuva čaj koji će da ga “umiri“. Aleksandra joj je strogo zabranila da detetu daje čaj, ali kada su došli kući našli su bebu kako tako duboko spava da joj se jedva nazirao puls. Jelka je Brendonu dala čaj koji ga je toliko uspavao da je dete palo u neki vid kome.

Ipak, beba se ubrzo oporavila ali Aleksandra nije mogla da oprosti Jelki što je detetu dala čaj uprkos tome što se ona protivila.

Aleksandra uzima bebu i odlazi kod majke, dok mužu postavlja ultimatum.

“Bila je veoma razočarana što je Džo nije stavio na prvo mesto ispred svojih roditelja. Nije mogla da nastavi tako da živi i nije želela da odgaja dete u tom stresnom okruženju”, ispričala je kasnije njena drugarica.

Pošto Džo nije reagovao, nakon dve godine braka Aleksandra je podnela zahtev za razvod. Tada je postalo gadno. Nakon sukoba oko vlasništva i finansija, brak je okončan a starateljstvo nad detetom dobila je Aleksandra.

Dana 5. avgusta 1992. godine, Aleksandra i njena drugarica sele su kola na parkingu ispred doktorske ordinacije gde su radile, spremajući se da krenu kući.

Drugarica je bila na suvozačkom mestu i htela je da spusti torbu ispod sedišta pa se sagla, a Aleksandra je u tom momentu pogođena u rame i u glavu. Drugarica je samo čula škripu kočinica automobila koji se udaljava.

Uprkos tome što je hitno prevezena u bolnicu, Aleksandra je preminula od prostrelnih rana. Imala je samo 25 godina. Njen sin je tada imao 3 godine.

Tridesetak ljudi svedočilo je zločinu. Svi su videli crveni automobil i dva crnokosa muškarca u njemu. Neko je zapisao i registracijske tablice, a policija je otkrila da je reč o ukradenom automobilu.

Istražitelji su odmah ispitali Džoa, koji je imao čvrst alibi: taj momenat on se kupao na bazenu sa svojim sinom kilometrima daleko od mesta nesreće.

Istražujući slučaj policija tada saznaje da je Aleksandra par dana kasnije poštom dobila knjigu o ženi Sidni Džejms koja je bila “terorisana” pre nego što je ubijena. U toj knjizi su bile podebljani delovi koji govore o “smrti Sidni Džejms” kao i upozorenja koje je dobila kao što je zapaljeno drvo u dvorištu.

Tada Aleksandrina drugarica otkriva policiji da je par dana ranije neko zapalio stablo koje se nalazilo u dvorištu Aleksandrine kuće.

“Sve što se dogodilo Aleksandri, dogodilo se i toj ženi u knjizi i sve je bilo podvučeno crnim linijama,” rekla je njena drugarica.

Istražitelji su proverili alibi Džoovih roditelja, ali oni su u vreme ubistva bili u kupovini. Ali policija je uspela da locira crveni automobil, uzme otiske prstiju i dođe do izvesnog Milana Nenadića.

Milan je pripadao malom kriminalnom krugu, ali su ga videli kako ulazi u kola Jelke Pešić i sa njom se vozi do tržnog centra gde su se razdvojili. Policija je kod njega našla 30.000 dolara, a do vlasti je stigla i informacija da je neko video Jelku kako pali drvo u Aleksandrinom dvorištu.

Takođe je neko primetio da Milan Nenadić izlazi iz Jelkine kuće a ona mu govori “To je onda to. Uskoro će sve biti dobro.”

Prijatelji su potvrdili da su u kući Jelke Pešić videli knjigu “Smrt Sindi Džejms” i tada je Jelka uhapšena.

Jelka Pešić i muškarci koje je angažovala da ubiju njenu snaju su uhapšeni i osuđeni. Svi su dobili maksimalnu doživotnu kaznu zatvora uz mogućnost žalbe nakon 25 godina. 2008. godine Jelka se žalila sudu i tražila uslovnu slobodu jer je bolesna, ali joj sud to nije odobrio. Obrazloženje je bilo da im se javi 2018. godine, ali nije poznato javnosti šta se dalje desilo sa njom.

Džo Pešić nikada nije optužen za zločin. Njegov sin Brendon dodeljen je Aleksandrinoj majci.

Izvor: kurir.rs

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici, 2. avgusta slavimo Svetog ILIJU, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik. Praznik je obeležen crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve.

Rodom iz plemena Aronova, iz grada Tesvita, zbog čega je nazvan Tesvićanin, prorok ognjene vere i strogog života. Činio je čuda još za života.

Kako kaže predanje, na Tavoru, prilikom Preobraženja Gospodnjeg javio se, zajedno sa Mojsijem, apostolima. Prema predanju, u ognjenim kočijama uznet na nebo, čuvan Bogom u rajskim naseljima. Njega videše tri Sveta apostola na Tavoru, i opet će ga videti obični smrtni ljudi pred drugi dolazak Gospodnji na zemlju.

Sveti Ilija je prisutan u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Veruje se da je upravo Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša. Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

U narodu postoji i izreka “od Svetog Ilije sunce sve milije”, što znači da praznik označava prekrentnicu i kraj tropskim letnjim danima.

Veruje se da je na današnji dan dobro uzeti med radi zdravlja. Običaj nekada je bio da majke mažu decu medom da bi cele godine bila zdrava. Takođe, mnogi roditelji deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.

Praznik je obeležen crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve i praznuje se liturgijski i osveštavanjem slavskih kolača i žita. Svetom proroku Iliji, koji je krsna slava brojnih srpskih domaćina, posvećen je Manastir u Rudenici, u blizini Aleksandrovca, koji datira iz doba cara Lazara.

Izvor: telegraf.rs

Ovako Sveti Jakov govori o tome koliko je bila moćna molitva Svetog Ilije.

“Sa dubokom verom, revnošću i jakim osećanjem, Ilija se molio Bogu za sušu da bi kaznio cara Ahava, caricu Jezavelju i izrailjski narod koji je okrenuo leđa Gospodu Bogu, klanjajući se sramotnom paganskom bogu, Vaalu. Ilijina molitva je bila toliko usrdna da ju je Gospod odmah uslišio slanjem suše i gladi, koje su trajale tri godine i šest meseci. Molitve Svetog Ilije, uznesene sa revnošću, verom i snagom, Bog je uslišio i u nekoliko drugih prilika.

Bog je rekao Iliji da pobegne od besa cara Ahava, koji se gnevio na Iliju, jer se molio za sušu i glad kao kaznu za Ahavovo obožavanje Vaala. Ilijije bilo rečeno da ide u mesto zvano Sarepta i ostane tamo kod siromašne udovice i njenog sina. Pošto je siromašna udovica bila dobra prema Svetom Iliji, deleći sa njim malo preostalog kukuruznog brašna i ulja, ostavljenog da prežive za vreme gladi, Bog je odgovorio na jaku Ilijinu molitvu da pomogne ženi i njenom sinu. Bog je umnožio sadržaj njenih posuda sa kukuruznim brašnom i uljem, tako da nikada nisu bili prazni. Ni udovica, ni njen sin, niti Sveti Ilija nisu bili gladni.

Drugom prilikom, udovičin mladi sin se razboleo i umro. Molitve Svetog i pravednog proroka Ilije, koji je molio Boga da oživi dečaka, ponovo subile uslišene sa moćnim ishodom. Dečak je oživeo i Ilija ga je vratio majci u dobrom zdravlju. Drugom pak prilikom, Sveti Ilija je postavio izazov žrecima paganskog boga Vaala da se vidi da li je naš Bog ili Vaal jedini istiniti Bog. Opet su molitve Svetog Ilije bile uslišene sa moćnim ishodom. Sveti prorok Ilija se molio svom snagom da Bog pošalje oganj s neba da spali žrtvenog bika koga je pripremio da prinese Gospodu, da dokaže grešnim Izrailjcima da je Gospod, a ne Vaal, istiniti Bog. Oganj je odmah sišao sa nebesa, spalivši ne samo bika, već i drva, kameni oltar i svu vodu koju je Ilija naredio da se sipa na žrtvu.

Vaalovižreci nisu uspeli u svom pokušaju da prizovu oganj od svog lažnog boga. Još je jedna moćna stvar proizašla kao rezultat revnosnih Ilijinih molitava. Кada su Izrailjci videli da je oganj sišao s neba po molitvi Ilijinoj, prestali su da se klanjaju Vaalu i počeli da obožavaju Gospoda Boga objavivši ponovo: Gospod je Bog, Gospod je Bog (1. Car. 18,39).

Ilijinim molitvama sinovi Izrailjevi su se vratili Gospodu Bogu i udaljili od večne kazne. Da bi nagradio Izrailjce što su napustili služenje Vaalu, Sveti prorok Ilija se ponovo usrdno molio Bogu da se okončaju suša i glad koji su trajali tri i po godine. Opet su rezultati Ilijine molitve imali silno dejstvo. Gospod je uslišio njegovu molitvu i poslao veliku kišu da okonča sušu i glad.

Molitve Svetog Ilije su zaista imale moćno dejstvo iz nekoliko razloga.

Prvo, on je bio čovek koji je ostao veran Bogu prkoseći caru Ahavu kojije naredio da se Izrailjci klanjaju Vaalu, i njegova vera je bila toliko velika da nikada nije sumnjao u Božiju sposobnost ili spremnost da odgovorina njegove molitve. Drugo, Ilija je prinosio plamene molitve – molio sesa velikom revnošću i sa jakim osećanjima ljubavi prema Bogu, a nepraznim rečima po navici ili pamćenju, bez ikakvog osećanja. Treće, Ilija se nije molio za zemaljsko bogatstvo i zgrtanje novca.

Molio se za duhovne stvari; da Bog otkrije svoju slavu Izrailju, da bi se Izrailjci odvratili od idolopoklonstva i zlobe; da bi se vratili Gospodu Bogu svome i živeli u skladu sa Njagovim pravednim zapovestima.

Ilija je prinosio molitve Bogu za duhovnu i materijalnu dobrobit drugih – siromašne udovice, njenog sina i grešnog naroda Izrailjskog, a ne za njega samog. Gospod će uslišiti i naše molitve i odgovoriti sa silnim ishodom ako postanemo poput Ilije – sveti u Božjim očima.

Bog će čuti i uslišiti naše molitve sa moćnim dejstvom ako ih prinesemo Bogu kao što je to Ilija učinio: sa bespogovornom verom u Božiju silu i Njagovu spremnost da odgovori na naše molitve, moleći se s velikom revnošću i sa jakim osećanjem ljubavi prema Bogu. Bog će uslišiti i naše molitve moćnim ishodom ako se, kao Sveti Ilija, molimo za one duhovne i materijalne stvari koje su nama i drugima potrebne da bi nas održale na našem putu ka Carstvu Božijem. Ako se molimo kao što se sveti ljudi mole, usrdno, da Bog ispuni one molbe nas, slugu Svojih, koje su zaista na korist nama i za blagostanje drugih, onda će On odgovoriti na naše molitve sa moćnim rezultatima.

Ako se molimo poput Ilije za ono što nam je zaista potrebno, da nam Bog podari u ovom svetu poznanje Njagove božanske istine i život večniu budućem svetu (molitva Trećeg antifona), tada će Bog uslišiti naše molitve sa moćnim ishodom.

Кako znamo da će se to dogoditi? Jer nas Gospod uverava u Svetom Pismu da je mnogo moćna usrdna molitva pravednika (Jak. 5, 16)”, zaključuje sveti Jakov o molitvenoj moći proroka Ilije.

Molitva Svetom proroku Iliji

O prehvalni i predivni proroče Božiji Ilija, koji si zasijao na zemlji životom ravnoangelskim, vatrenom revnošću prema Gospodu Bogu Svedržitelju, znamenjima i preslavnim čudima, zatim po uzvišenoj Božijoj milosti prema tebi nadprirodno uznesen telom na nebo na ognjenim kolima, udostojivši se govoriti sa Spasiteljem sveta preobraženom na Tavoru, i sada stalno prebivaš u raju i stojiš pred prestolom Nebeskog Cara.

Usliši nas grešne i nekorisne koji sada stojimo pred tvojom svetom ikonom i usrdno pribegavamo tvome zastupništvu.

Moli za nas čovekoljupca Boga da nam daruje duh pokajanja i oproštaj naših grehova i svojom svesilnom blagodaću da nam pomogne da ostavimo put.

Izvor: BastaBalkana.com