Šta su antibiotici?
Antibiotici su lekovi koji sprečavaju rast i razvoj bakterija ili ih potpuno uništavaju. Pronalazak antibiotika predstavlja jedan od najvećih uspeha medicine dvadesetog veka.
Veoma je bitno znati da ovi lekovi nemaju nikakvo dejstvo na viruse, koji su uglavnom prisutni u zimskim mesecima i uzrokuju grip ili običnu prehladu. U tim slučajevima bitnu ulogu ima imunitet i organizam se sam izbori sa infekcijom, pa takva stanja ne zahtevaju lečenje antibioticima.
Kada uzeti antibiotik?
Virusi i bakterije na isti način ulaze u organizam preko kože i sluzokoža (nos, usta) i izazivaju slične simptome: povišena temperatura, curenje iz nosa, kašalj, otežano disanje, smanjeni apetit, povraćanje, proliv. Zbog toga je jako bitno utvrditi tip infekcije, tj. da li se radi o bakterijskoj ili virusnoj infekciji. Pacijent često ne može sam proceniti o kakvoj se infekciji radi, pa je zato najbolje javiti se lekaru koji će dati dijagnozu i odrediti terapiju. Antibiotici se NE koriste kod virusnh infekcija i u takvim slučajevima neće ukloniti simptome niti dovesti do izlečenja.
U slučaju bakterijske infekcije ne treba pribegavati samolečenju i samoinicijativnom izboru antibiotika. Idealno bi bilo da lekar svaki put kada sumnja na bakterijsku infekciju uradi antibiogram. Antibiogram se dobija tako sto se biološki materijal sa mesta infekcije (bris grla, nosa, rane, urin, krv ili likvor) pošalje na analizu koja će pokazati osetljivost bakterije na odredjene lekove. Na osnovu rezultata, lekar bira efikasan antibiotik najužeg spektra delovanja sa najnižom toksičnošću. U mnogim slučajevima zbog težine bolesti nije moguće čekati nalaz antibiograma, pa lekar na osnovu stanja pacijenta i poznavanja najčešćih uzročnika bolesti i njihove osetljivosti, prepisuje antibiotik, a antibiogram služi za naknadno korigovanje terapije.
Rezistencija na antibiotike
Masovna i neracionalna upotreba antibiotika dovodi do sve ozbiljnijeg problema, a to je rezistencija bakterija na dejstvo antibiotika.
Bakterije imaju sposobnost da razvijaju otpornost na faktore spoljašnje sredine. U prisustvu antibiotika one stvaraju odbrambene mehanizme na njihovo dejstvo, i ta njihova sposobnost naziva se rezistencija. Otpornost bakterija na antibiotike se širom sveta, pa i u nasoj zemlji povećava, a jedan od glavnih razloga je nepravilna upotreba antibiotika, uglavnom zbog samomedikacije tj. samolečenja. Zbog toga antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku kad god se pojavi povišena temperatura ili bol u grlu.
Rezistencija bakterija na antibiotike predstavlja veliki problem jer se pojavljuju bakterije koje su rezistentne na sve dostupne antibiotike. Zbog toga može doći do ozbiljnih problema, naročito kod infekcija u bolničkim uslovima tzv. intrahospitalnih infekcija, kada nijedan antibiotik ne deluje na uzročnika infekcije, pa se takva stanja mogu završiti i smrtnim ishodom.
Neželjena dejstva antibiotika
-Alergija je najvažnije neželjeno dejstvo antibiotika. Alergija se najčesce javlja na peniciline. Simptomi mogu biti blagi kao sto su osip po koži ali i vrlo teški kao što je anafilaktički šok koji može da dovede i do smrtnog ishoda, na svu sreću vrlo retko. Može se javiti i ukrštena alergija na druge lekove iz iste grupe pa uvek treba upozoriti lekara na postojanje alergije na odredjeni antibiotik.
– Gastrointestinalne tegobe kao sto su mučnina, povraćanje ili proliv.
