“Savant kao sindrom je veoma retko stanje i odlikuju ga izuzetne sposobnosti. Mnogi ga mešaju sa autističnim spektrom poremećaja, međutim ne mora nužno da znači da ako osoba ima savant sposobnosti, da ima i autizam. Češće se javlja kod osoba iz spektra, ali nije nužno”, kaže Ana Roknić, defektolog iz Osnovne škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, “Dušan Dugalić”.
Zahvaljujući filmu “Kišni čovek” priča o savantima je popularizovana. Kim Pik, čovek koji je bio inspiracija za ovaj film, do 4. godine nije prohodao i nikada nije naučio da otkopča dugme, a koeficijent inteligencije mu je bio svega 73. Međutim, počeo je da čita sa 16 meseci i pamtio 98 posto pročitanog. Tehnika koju je Pik osmislio kako bi brže čitao, je da levim okom čita levu strane knjige, a desnim desnu kako bi mogao istovremeno da “prelazi” obe strane i to u neverovatnih 10 sekundi! Prema nekim podacima znao je napamet 12.000 knjiga, znao je da odredi koliko je neko star, ili da izračuna dan u nedelji za svaku godinu za koju ga pitaju. On je bio megasavant, nije bio autističan kako je većina ljudi pomislila gledajući film, već je rođen sa određenim anomalijama u mozgu.
“Ne postoje neki standardni testovi, sve se svodi na opservaciju deteta u realnom okruženju. Prvi koji primete su oni najbliži. Ako se neko rodi sa savantizmom, to se uglavnom ispolji ili u detinjstvu ili kasnije u pubertetu. Ali, može nastati i kao posledica oštećenja mozga. Postoje slučajevi gde je došlo do neke povrede, nakon čega je osoba dobila savant sposobnosti. Naučnici smatraju da poremećaj nastaje zbog specifičnosti veza, odnosno neuronskih sklopova i mreža u centralnom nervnom sistemu. I da je došlo do drugačijeg povezivanja delova mozga”, objašnjava defektolog Roknić kako se procenjuje da li je neko savant.
Jedna takva trauma dogodila se Entoniju Cikoriji, ortopedskom hirurgu iz Njujorka. Imao je 42 godine kada ga je, tokom telefonskog razgovora u govornici, udario grom. Nakon nekoliko nedelja, potpuno se fizički oporavio, a neurološki pregledi koje su mu obavili u bolnici nisu pokazivali ništa neobično. Međutim, Cikorija je nakon ove nesreće dobio poriv da sluša klasičnu muziku koju ne samo što nikada nije slušao ranije, već nikada nije ni svirao neki instrument. Kupio je note i počeo da uči da svira klavir. Delovalo mu je da je taj proces učenja prespor i stalno je čuo melodije u glavi, da bi na kraju shvatio da njegov um zapravo komponuje muziku. Nakon tri meseca od nesreće, svirao je klavir i komponovao. Od 2008. godine objavljuje svoje kompozicije.
Defektolog Roknić smatra da su ovakvi slučajevi retki, jer se većinom savantizam javlja kod osoba koje imaju neke od problema u razvoju. Kada su merili savantima koeficijent inteligencije, došli su do podataka da se ovaj poremećaj može javiti kod osoba čije su intelektualne sposobnosti ispod ili iznad proseka, a nešto manje kod osoba prosečne inteligencije. Iako se još uvek ne zna uzrok savantizma, zna se da se on javlja 4 do 6 puta češće kod muškaraca.
Da li ste se susreli sa savant osobom tokom svog rada?
“Mi smo imali učenika koji je znao da na osnovu vašeg datuma rođenja, pogodi dan kada ste rođeni. On je imao savant sposobnosti, ali je imao poteškoća u razvoju, bio je u autističnom spektru. Savantizam mu nije pomogao u napretku u školi”, kaže defektolog i dodaje da ova sposobnost zapravo nekorisna u realnom životu, osim u retkim slučajevima kod osoba koje su bile prosečne inteligencije ili naptorsečne i mogle su da čitaju brže ili pamte više od drugih.
Izvor: lat.rt.rs