Reumatske bolesti – Kako poboljšati svoje emocionalno stanje

145

Emocije koje dolaze zajedno sa bolom, umorom i drugim fizičkim simptomima reumatoidnog artritisa mogu biti iznenađujuće, pa čak i preplavljujuće. Možda ste otporni i prihvatite izazove upravljanja hroničnom bolešću. Ili ste možda emotivna osoba sa različitim osećanjima koja vam dolaze svakodnevno. Ta osećanja su prirodna i razumljiva. Vaš život, slika o sebi, međuljudski odnosi, odgovornosti, ekonomska sigurnost i status bolesti utiču na vaše emocije. Načini na koje reagujemo na krizu su veoma individualni i različiti. Možete iskusiti čitav niz različitih – ponekad kontradiktornih – emocija istovremeno.

Neke emocije koje možete naći kod ljudi koji boluju od artritisa su:

Šok:Iznenadićete se kada dobijete dijagnozu hronične bolesti.

Olakšanje: Osećate se pomalo i smireno jer imate objašnjenje za te misteriozne
simptome.

Zbunjenost: Niste sigurni šta znači dijagnoza. Kakva će biti
budućnost? Šta dalje treba da uradite?

Preopterećenost: Razmišljati i raditi s reumatoidnim artritisom je previše! Lekarske ordinacije, fizikalna terapija, rad, porodica.

Bes: Ljuti ste jer su se aspekti vašeg života promenili. Možda ćete se
osećati ljuti na sebe zbog toga što ste bolesni, na druge zbog toga što
vam nisu pružili veću podršku ili kriviti višu silu što vam se to događa.

Frustracija: Osećate se frustrirani zbog upornog bola, smanjenih
sposobnosti i gubitka kontrole nad životom.

Anksioznost i strah: Možda se plašite za sadašnjost i za ono što reumatoidni artritis može doneti u budućnosti. Ovo može biti posebno tačno ako znate nekoga ko je imao teški
reumatoidni artritis.

Gubitak: Možda ćete osetiti gubitak nad životom koji ste planirali drugačije da provedete ili gubitak za stvari koje više ne možete raditi.

Izolacija: Možete se osećati izolovano i odvojeno od porodice, prijatelja i zajednice kada ne možete učestvovati na isti način na koji ste navikli.

Bespomoćnost: Možete se osećati bespomoćno ako morate početi da se oslanjate na druge da bi radili stvari koje ste radili sami.

Beznadežnost: Ukoliko se bol povećava sve više i više.

Krivica: Možda ćete se osećati loše ako ne možete raditi teže poslove zbog bola I umora. Osetili ste krivicu ako ste znali da je dodatna težina koju nosite
bila loša za kolena, a niste poslušali savet lekara.

 Ljubomora ili ogorčenost: Možete biti ljubomorni na svoje prijatelje ili članove
porodice koji mogu da rade stvari koje vi ne možete zbog bolesti.

Sramota: Možete se osećati neprijatno ako krivite ili morate da tražite
pomoć za otvaranje npr. teglice ili flaše. Ne želite da privučete pažnju
na sebe i svoje smanjene sposobnosti.

Razdražljivost: Svi ti bolovi, umor, frustracija i anksioznost mogu vas učiniti razdražljivim.

Stres I napetost: Fizički, finansijski izazovi, izazovi vezani za odnose i sliku o
sebi mogu da izazovu napetost i stres.

Tuga: Ako tuga traje duže od dve nedelje ili vam poremeti život, možda ste u depresiji i treba da potražitepomoć i podršku.

Depresija: Doživljavate niz emocija koje oslabljuju I utiču na vašu sposobnost funkcionisanja.

Ove emocije ne postoje same. Vaš um i telo su usko povezani. Vaši fizički simptomi će uticati na osećanja koja doživljavate. A vaše emocije mogu da promene način na koji vi opažate fizičke simptome i pogoršavaju ih.

Na primer, ako osećate bol, možete se povući od prijatelja i porodice. S druge strane, fokusiranje na nešto dobro u vašem životu može olakšati vaše bolove. Zato je briga za vaše emocionalno zdravlje ključni deo sveobuhvatnog plana lečenja.

www.ordinacija.tv
Photo: Shutterstock

PODELI